Михаило Алић: Национална стратегија за родну равноправност – тражење нових привилегија за жене

Феминистички акциони план за спровођење стратегије родне равноправности, нео-марксизам на делу, мушкарцима ни друштву неће донети ништа добро

Влада Републике Србије усвојила је Националну стратегију за родну равноправност (РР) за период 2016 – 2020 („Сл. гласник РС“, бр. 4/2016). До 26. августа 2019. спроводи се онлајн јавна расправа о Нацрту Акционог плана (АП-а) за период 2019-20, но у одсуству мушкараца који још не разумеју опасност надируће идеологије, уз учествовање само женских (феминистичких) НВО-а којима је овај АП извор финансирања, не очекују се знатне промене нацрта. Ово пишем јер сам учествовао у онлајн и уживо јавним расправама о Нацрту закона о родној равноправности (децембар 2017. и јун 2018), па знам који је полни састав учесника, као и исход расправе. Срећом, Закон о РР још није изгласан, али његови захтеви су „живи и здрави“ у овом АП-у, па ћу их тачку по тачку поменути и анализирати. Други разлог зашто Закон о РР није потребан је што већ постоји Закон о равноправности полова из 2009. који даје довољно привилегија женама и исправља дисбалансе у њиховом политичком ангажовању. Одређен број коментара доле сам у име једине мушке НВО која ће учествовати у овој јавној расправи (УГ Чувари равноправности) послао на адресу Кабинета потпредседнице Владе и председнице Координационог тела за РР (Зоране Михајловић) која води ову јавну расправу. Остали коментари су нешто што се не може у овом тренутку изменити, али је потребно објаснити уснулој популацији, ради разумевања механизама и последица феминистичке делатности у Србији (лицемерно названом РР).

Већ у самом уводу евидентно је да се ради о тражењу нових привилегија за жене, јер се реч мушкарац ретко помиње, сем ако се не ради о извршиоцу насиља у породици која је њему стандардно додељена улога, или као Буџет Републике Србије који то све треба да финансира, а у који највише уплаћују мушкарци и фирме чији су власници. Мушкарци се помињу и када се захтева повећање њихових обавеза, али не и права, рецимо под ставком „равноправно учешће жена и мушкараца у родитељству„ где се од мушкараца очекује веће улагање у родитељство, али се не помишља да им се то компензира по разводу. Захтев наше НВО је да се горња формулација допуни речима „у браку и након развода „, јер постоји знатна неравноправност полова при додељивању старатељства над децом по разводу која иде и до 11:1 у корист жена. Без ове корекције цео концепт РР је лицемеран, јер овако велика неравноправност не постоји ни у једној другој области живота и рада, посебно што се ради о родитељском праву које је значајније него право на руководеће позиције најдраже феминисткињама (ако и постоји то право, које би требало да се добија по заслугама, а не по процентуалној заступљености пола у популацији, како оне траже).

Привилегије жена се траже у захтевима за „унапређен положај вишеструко дискриминисаних и рањивих група жена“, као и „побољшано здравље жена и равноправан приступ здравственим услугама“, мада се зна да постоје и симетрично вишеструко дискриминисане и рањиве групе мушкараца, као и да се у здравље жена већ ионако више улаже него у здравље мушкараца (у сваком дому здравља постоји гинеколог, али су уролози укинути, мамограм (тест на карцином дојке) је бесплатан, а симетричан тест за мушкарце, ПСА (тест на карцином простате), који је 4 пута јефтинији, није обухваћен здравственом заштитом). Стога је наша НВО предложила да се у ове две тачке реч „жена“ заменити са „жена и мушкараца“, но наравно не очекујемо да ће то бити и усвојено.

Обећава се комунистички рај ако се прихвати РР: „Визија Националне стратегије за родну равноправност за период 2016-2020 је да је друштво у Републици Србији одрживо и инклузивно и родно одговорно друштво, које свима пружа једнака права и могућности и у коме је обезбеђен квалитетан свакодневни живот за све грађанке и грађане“. Ту вероватно мисле и на оне лење и нешколоване који би радије примали социјалну помоћ него радили/е, а још више за оне са родних студија које нам кроје капу иако нису завршиле кројачки курс.

Даље се каже: „РР  је предуслов одрживог развоја и представља кључ за отклањање основних развојних препрека Републике Србије, као што су неусаглашен демографски и економски развој, …“, када је познато да злоупотребљена еманципација жена води демографском суноврату (1950. године је у Србији рођено 200.000 беба на 6 милиона становника, а 2018. само 64.000 на 7 милиона).

Табеле у којима су изнесени захтеви и очекивања АП-а, као и институције које ће их остварити и потребне финансије почињу на страници 15 овог документа од 72 стране (https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/sites/default/files/2019-08/НАП РР 2019 2020 текст_0.pdf). Као први је повећање подршке за феминистичке активности, а смањење броја „грађана и грађанки који имају негативан став према РР“ и то са 49% и 18% у 2014. на 65% и 8% у 2020. Видимо да је основни захтев да народ прихвати РР као нову марксистичку идеологију једнакости, а касније ћемо видети да су и методе индоктринације сличне као што су биле 1945. године.

Индоктринација почиње рогобатном фразом: „у обрасце компетенција опште и посебне понашајне и функционалне родне компетенције за сва радна места (посебно руководећа); унети родне компетенције у правилнике о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, …“. Као и 1945, више нико неће бити „компетентан“, и подобан за јавну службу ако није прошао родне студије (еквивалент марксизма), а руководиоци ће се у томе морати истицати, посебно у спровођењу нове идеологије. Неће бити прескочени ни представници медија, запослени у образовању и васпитању, судије и адвокати, ни остали јавни радници, а школски програми и лектира ће доживети културну деконтаминацију и избацивање свега у чему се нађу „родни стереотипи“ неподобни новом друштву. Родна равноправност је тотални или тоталитарни друштвени ре-инжењеринг, одбацивање традиционалног и увођење новог родног морала који инклузивно укључује и ЛГБТ+ од обданишта (колевке) па до гроба. Феминистичка офанзива је у пуном замаху, а мушкарци и даље спавају сном праведника. Или речено једном од мера АП-а: „1.2.1: Успостављен регулаторни оквир за унапређивање компетенција запослених у образовању и васпитању путем увођења обавезних образовних програма о РР и укључивање садржаја о РР у испит за добијање лиценце за рад у предшколским установама школама/настави, односно остваривању програма васпитно-образовног рада“.

Омиљена феминистичка тема насиља у породици провлачи се овде у виду захтева да се проценат пријављених случајева за које је подигнута оптужница повећа са 39,5 на 47%, а пријављених случајева насиља у односу на све пријаве кривичних дела повећа са 8,6 на 20%, као да се на то може утицати АП-ом и као да то није притисак на (независно) судство да доноси више оптужница него што налази да је основано, само зато што то неки АП захтева. „Број фемицида“ смањити са 30 у 2018. на 0 у 2020. години. Сугестија „Чувара равноправности“ је: реч „фемицид“ (убиство жене у насиљу у породици) заменити са „убистава и самоубистава у насиљу у породици“, уз образложење: „да би било родно сензитивно, не треба заборавити да је број мушких жртава овог насиља једнак или већи од женских“, чињеница са којом се феминисткиње неће сложити (јер је методологија бројања жртава другачија), као ни да је партнерско насиље обострано и међусобно, сем у ретким случајевима алкохолизма или психијатријских случајева, у ком случају није насиље у породици иако се у њој дешава. „1.5.3: Обезбедити услове за одрживе, континуиране, доступне услуге женских и феминистичких удружења специјализованих за подршку женама у ситуацији насиља“. Како насиље над мушкарцима у породици такође постоји, само се не пријављује, или се пријаве одбацују због родних стереотипа или корумпираности институција, тражили смо да се горња мера допуни помињањем и мушкараца, и мушких и маскулистичких удружења.

Феминистичка акција стављања љубичастих кецеља на скулптуре истакнутих личности, изведена пред 8. март 2019. је и науку прогласила женском (Извор: Недељник/Tвитер снимак екрана)

„1.2.2.2. Израда плана за припрему нових исхода и програма наставе и учења за основне и средње школе са садржајима који афирмишу људска и мањинска права и недискриминацију, са фокусом на РР и повећавању видљивости женског доприноса науци и култури“.

„Број високошколских установа које имају родне студије у свом програму“, циљaнa вредност за 2019. је две установе, за 2020. je 6 установа. Дакле шипови су побијени, градња може да почне, од крова, тј. врха образовне структуре. „1.2.2.4. Координација послова на изради студија и анализа ради идентификације родно несензибилисаних садржаја у силабусима и универзитетским уџбеницима“ – феминистичка цензура је у пуном замаху!

Родно чишћење и у науци: „1.3.2.2. Увођење квота за финансирање научних истраживања у области РР у наредном циклусу истраживања“. „1.3.2.3. Прописати да су заступљеност родне перспективе у научноистраживачким пројектима и родни баланс истраживачких тимова критеријум за њихово вредновање“. Значи научна истраживања ће се финансирати али умањено за квоте за она са родних студија, а сваки истраживачки тим мораће да запосли подједнак број мушкараца и жена, чак и ако им жене нису неопходне, да би добили позитивну оцену / вредновање пројекта, а тиме и финансирање.

Родно чишћење и у медијима: „1.5.4: Унапредити квалитет медијских прилога који се односе на насиље над женама“, тражили смо да се реч „женама“ заменити са „женама и мушкарцима“, јер се насиље не дешава само женама. „1.4.1.1. Реализација кампања и медијских садржаја за промовисање РР“ ће у 2019. однети 5.000.000 динара. „Квота од 10% за расподелу јавних средстава за културне и информативне програме који доприносе промовисању РР“, значи до 2020. десет посто програма ће бити o RR. „1.4.3: Унапређивати компетенције новинара/новинарки и уредника/уредница у циљу повећања родне осетљивости извештавања и елиминисања секситичких и мизогиних медијских садржаја са посебним освртом на насиље над женама“ – индоктринација и покоравање медија.

Други омиљени феминистички мит – неплаћени рад жене у кући, и већа ангажованост са децом. „Број сати које жене проводе у неплаћеном раду“  смањити са 4,5 сати у 2018. на 3 сата 2020. „Проценат времена које очеви користе у односу на мајке за бригу о деци“ је 2018. наводно био 50% мањи него што жене троше, а циљна вредност треба у 2020. да буде 30%. Наравно, није поменуто да док жена ради у кући, мушкарац за издржавање породице ради прековремено, ноћу, викендом и празником (што оне не раде), иде у набавке, врши поправке по кући или вози кола на сервис, или изводи дете у парк, дакле не тражи се да жена пропорционално смањеном ангажману у кући повећа за толико свој ангажман за породицу ван куће у активностима које су за мушкарца управо наведене.

Мера убачена у АП која нема никакве везе са РР: „2.1.2.2. Обезбедити већи број субвенција за приватне предшколске установе“. Наш захтев је да се иста избаци, јер приватизација, као и претходне у здравству и образовању, води урушавању квалитета јавних предшколских установа. Држава не треба да финансира своју конкуренцију и пропаст, а тај новац употребити за повећање капацитета јавних предшколских установа.

Свети грал РР је и положај Ромкиња, па ево две мере које се предлажу: проценат Ромкиња које ступају у брак пре навршене 18 године 2014. је био 57%, а циљана вредност за 2020. је 0%! Иако изгледа немогуће, тo ће се моћи постићи само следећом мером: „2.1.5.4. Укинути могућност склапања брака пре 18. године изменом прописа“. Чувари равноправности су тражили да се потоња мера избаци је дискриминаторска уколико се односи само на ромску популацију, а не и на остале. Све и да се забране малолетнички бракови, то би само повећало број ванбрачних заједница, дакле ништа се не би постигло. Чак и ако би била донета, не би допринела смањењу малолетничких трудноћа у овој популацији, што је вероватно био циљ.

Највећи интерес феминисткиња је стално повећање отимања руководећих места од мушкараца, посебно у власти и политици. „Удео жена међу председницима општина / градоначелницима“ треба према АП-у да порасте са 6,6 у 2017. на 40% у 2019./2020. Мало преамбициозно, када се упореди са осталим великим демократијама, рецимо у америчком Конгресу према подацима из 2017. жене држе 104 од 535 места (19%), а међу гувернерима их има само 4 од 50 (8%). Сличне захтеве имају и што се тиче процента жена међу посланицима Народне скупштине (повећање са 34,4 на 37,9%) и одборницима локалних скупштина (са 36 на 39,7%), а још више међу члановима Владе и државним секретарима (са 25 на 40%). Ако би се све ово остварило, не би ни требао Закон о РР јер је његова главна карактеристика повећање квота за жене у политичком животу са 30 на 40% у односу на Закон о равноправности полова. Што се политичких странака тиче, АП под мером „удео жена у руководећим органима странака“ тражи такође 40% до 2020, без обзира што жене чине просечно 10% чланства политичких странака, па је несразмерно да њихов удео у руководећим органима буде 40%. И захтев за 40% је привремен, јер феминисткиње само постепено повећавају своју заступљеност (мада оне то крсте „удео жена“ да лепше звучи, али обичне жене немају од тога ништа, јер се ради о чистој борби и отимачини за власт) док не дођу до процентуалне заступљености женског пола у популацији (51%). Наша примедба је да је то недопустиво и да им се удео у руководећим органима треба спустити на проценат учешћа у чланству странке (наравно да то нема шансе да се усвоји, нико се није добровољно сложио са смањењем привилегија, али само да истакнемо шта би било правично).

Успутна напомена, Нацрт АП-а је толико пун словних и осталих грешака, да сам за ово мало копирања текста из њега већ више од десет пута морао да их исправљам, као да Координационо тело за РР не може да плати просечног лектора да прегледа текст пре објављивања у Службеном гласнику и постављања на свој сајт ради јавне расправе. За интелигентније није потребан чак ни лектор, Mајкрософт Ворд већ има стандардни спел чек, где сваку реч коју нема у свом речнику подвлачи таласастом црвеном линијом, скрећући пажњу на потенцијалну словну грешку, а корисник може да проширује речник потврђивањем да су нове речи исправне, смањујући број ових аларма.

Мера 2.1.3: Подршка самохраним родитељима кроз системско решавање проблема неплаћања алиментације“ лепо звучи али подстиче разводе и драстично повећање броја једнородитељских породица са малолетном децом, тј. „самохраних“ мајки, јер оне у минимум 80% случајева добијају старатељство над децом по разводу. Према званичним статистичким подацима из 1950. и 1972. однос између броја закључених и разведених бракова био је 8,4 и 7,4. Од средине 1980-их до средине 1990-их овај однос је био око 5, а за 2019. годину је пројекција да ће бити само 3.

Да би се Закон о РР остварио и пре него што је усвојен, а камоли почео да се примењује, ту је мера 2.2.1.1: „Прописати квоту од најмање 40% за мање заступљени пол у свим извршним органима, одборима у организацијама и привредним и акционарским друштвима где је држава већински власник“. Када већ не могу да приватнике и приватне компаније натерају да усвоје овакве драконске квоте, бар могу, или се труде, за јавни сектор. Ове квоте се мерама 2.2.2.1. и 2.2.2.2. захтевају и у одборима директора – управним и надзорним одборима јавних предузећа, као и у свим радним и саветодавним телима и делегацијама представничких тела.

Мера 2.3.1: Пратити и подстицати развој женског предузетништва. 2.3.1.2. Менторски рад са предузетницама и власницама предузећа. 2.3.1.4. Увести посебну меру од најмање 30% за жене приликом доделе подстицајних средстава и субвенција за улагања. Мера 2.3.2: Повећати запошљивост жена, посебно старијих жена и припадница рањивих група. Мера 2.3.3: Развијати и оснаживати капацитете жена да се удружују у задруге у сеоским и градским срединама.

Мера 2.3.6: Подстицање коришћења ИКТ међу припадницама старијих генерација и подизање дигиталних компетенција жена у циљу сузбијања економског дигиталног јаза. „2.3.6.2. Подизање компетенција жена у циљу стицања знања и вештина потребних за покретање сопственог онлајн бизниса (прављење сајтова, онлајн маркетинг, електронско пословање у савременом дигиталном добу)“. Према АП-у за ово ће се у 2019. издвојити 10.000.000.000 динара, а за 2020. годину „нису потребна додатна средства осим оних обезбеђених у буџету за спровођење Програма за оснаживање жена у информационо комуникационим технологијама (ИКТ) за 2019-2020. годину“.

Удео жена у систему безбедности да се повећа са 31,5% 2015. на 40% 2020. године. Да се дуплира удео жена у цивилним и војним мисијама на 15 и 20%. И најважније, наравно, да се удео жена у одлучивању у систему безбедности повећа са 19,7 на 30%.

Михаило Алић (Извор: Снимак екрана/Јутјуб)

Пошто су у наслову циља 2.5 утврдили да: „жене и мушкарци у руралним подручјима активно и равноправно доприносе развоју и имају равноправан приступ резултатима развоја“ то повлачи да се тражи повећање процента пољопривредних газдинстава регистрованих на жене са 26,7 на 35%, удео жена међу корисницима подстицајних средстава са 20 на 30%, проценат сеоских жена које имају земљу у власништву са 16 на 25%, проценат жена (учесница правног саветовања) које су боље информисане о имовинским правима (вероватно и о насиљу у породици и погодностима развода) са 60% 2018. на 70% 2020. Мера 2.5.2.1. Изменити Закон о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју и уврстити жене у посебно осетљиве групе, за које је могуће увести подстицаје.

Циљ 2.6: Побољшано здравље жена и равноправан приступ здравственим услугама.

Мера 2.6.3: Подизање свести и информисаности девојака и младића о сексуалном образовању и очувању репродуктивног здравља. Проценат ученика и ученица основних и средњих школа који су боље информисани повећати са 0% 2018. на 50% до 2020. Мера 2.6.3.2. Програми рада са младићима, дечацима и мушкарцима на одговорности и улози у чувању репродуктивног здравља и употребе контрацепције.

Општи циљ 3: СИСТЕМСКО УВОЂЕЊЕ РОДНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ У ДОНОШЕЊЕ, СПРОВОЂЕЊЕ И ПРАЋЕЊЕ ЈАВНИХ ПОЛИТИКА (ово је штампаним словима и у АП-у, што показује његов значај). У преводу то је инсталирање РР као тоталитарне идеологије једног друштва, и њено управљање свим јавним политикама. Ево из чега се састоји:

3.1.1.1. Усвојити Закон о родној равноправности и пратеће прописе за примену закона

3.1.1.2. Законом регулисати статус Координационог тела за родну равноправност као сталног радног тела владе, начин избора, састав и надлежности, посебно надлежности везаних за вертикалну и хоризонталну координацију активности

Орган који спроводи активност: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Oрган партнер у спровођењу активности: Координационо тело за родну равноправност (КТРР)

Рок за завршетак активности: 2019.

Значи КТРР пише АП у коме себе проглашава као трајног извршиоца и центар активности инсталације и праћења нове државне идеологије (РР). Феминисткиње су познате по томе да пишу и затим спроводе законе где централно, руководеће место дају себи. Пример из блиске прошлости је Аутономни женски центар (АЖЦ) и Закон о спречавању насиља у породици, где је АЖЦ постао држава у држави, центар коме се полиција и судство и остали субјекти морају обраћати за појашњења око примене закона, и коме су редовно у обавези, на месечном нивоу, да шаљу извештаје о његовом спровођењу.

Потом следи мера 3.1.1.7: „На свим нивоима власти обезбедити услове за рад механизама родне равноправности и у буџетима обезбедити средства за њихов рад и реализацију планираних активности“, као и механизми евиденције и систематизација радних места и послова које обављају координатори/координаторке за РР. Већ овде видимо да је РР посао који ће захтевати запошљавање нових непродуктивних кадрова, администрације на локаном и осталим нивоима власти, као и код јавних послодаваца. „Координаторке“ ће бити нео-марксистички политички комесари који ће надгледати инсталирање и спровођење РР, као и њене евиденције и слања ка КТРР повратних информација/извештаја о примени РР. Оне ће бити модерни жбири, уходе, које ће омогућити тоталну примену ове тоталитарне идеологије под којом ће бити све друштвене и економске активности државе.

Следећи термин који је потребно савладати је „родно одговорно буџетирање“ (занимљиво је да је скраћеница РОБ, као предсказање шта ћемо постати када се све ово инсталира). Наравно, о томе ће се спроводити обуке које ниједан државни службеник неће моћи прескочити и чије теме ће знати напамет као „Оче наш“ или таблицу множења (зависно да ли долазите из религиозне или научне позиције), а потом ће се то пренети на образовање, па ће прваци цвркутати песмице о роду и РОБ-у уместо песмица чика Јове Змаја (каква дивна будућност нас очекује), или речима АП-а: „3.2.1.2. У садржај тематске целине родна равноправност у оквиру Општег програма обуке за државне службенике и Секторског програма континуираног стручног усавршавања укључити стицање знања о тесту родне равноправности и родно одговорном буџетирању у циљу интегрисања родне перспективе у јавне политике (законе, стратегије и буџетске документе) у различите секторе и показатељима за праћење“.

Но вратимо се РОБ-у. То је нешто што ће Буџет потпуно подредити феминистичким захтевима, а приоритети финансирања више неће бити привредни или друштвени, већ родни. Небитно је да ће новац ићи за мање заступљен пол, маргиналне и рањиве групе, вишеструко дискриминисане групе и остале политички коректне групе које нам је донела РР и Нови светски поредак (НСП), битно је да ће ту постојати огромна и непродуктивна администрација која ће све то пратити и спроводити, неефикасно и корумпирано пропорционално својој гломазности и непотребности. Пошто је РОБ тема за себе, овде ћемо само још ставити линк ка документу од 22 странице који је као и већина ствари у РР финансиран од стране UN Women (организација у оквиру Уједињених Нација посвећена РР): http://www.skgo.org/storage/app/media/dobro-upravljanje/pubs/Prirucnik%20za%20uvodjenje%20ROB.pdf

За остала питања у вези РР посетите сајт КТРР-а (www.rodnaravnopravnost.gov.rs), за детаље АП-а који нису стали у ову опширну, али скраћену, анализу погледајте интегрални текст на  линку са почетка чланка, и добродошли у врли нови свет 21. века / НСП-а.

Михаило Алић, оснивач УГ Чувари равноправности


ИЗМЕНА: Ранија верзија овог чланка садржала је другачије илустрације и потписе (21. 8. 2019. у 6:44).

Advertisements


Категорије:Разномислије

Ознаке:, , ,

14 replies

  1. Od kolevke pa do groba, drug Marks vas prati umesto Boga. 🙂 Voleo bih da je to samo šala… Sutra ču opširnije o našim suludim propisima u vezi „rodne“ ravnopravnosti i teškim, stalnim i masovnim kršenjima ljudskih prava svih građana Srbije a u vezi sa zločinačkom ideologijom…

    Свиђа ми се

  2. Srbija treba da umre. Zato se promivišu i nameću sva sredstva za ostvarenje tog cilja. Sve nametnuto neće promeniti to da su feministkinje pišulje, a da su žene majke.

    Свиђа ми се

  3. Ја сам жена и мајка са свим правима и обавезама и у кући и на послу.У мојој породици , док сам ја жива, биће негована „традиционална“ а не нека родна равноправност.Бог и јесте дао и мушко( прво) и женско да бисмо били различити.

    Свиђа ми се

  4. Često kažem da mi je potreban čitav tim pravnika i drugih stručnjaka da samo nabrojim teška, stalna, sistemska i masovna kršenja ljudskih prava u propisima Srbije a povodom komunističke podideologije „rodne“ ravnopravnosti i sličnih nasilja… Pođimo od najstrašnijeg komunističkog zločina – ozakonjenja ubijanja beba tj. abortusa.
    Znate, nešto razmišljam… ozakonjenje abortusa je najveći uspeh komunističkog psihološkog rata upravo onakvog kakvo ga je opisao Juri Bezmenov. Ništa drugo, nijedan drugi zločin, ništa – ništa se ne može porediti sa tim zlom! Kako su samo slabe moje reči da opišu toliko zlo!
    Ovde je jedan crtež i… da ne poverujete da jedan crtež može biti potresniji od fotografije na primer churchpop.com/2018/06/20/this-powerful-pro-life-drawing-thats-going-viral-will-stop-you-in-your-tracks/
    Oprostićete na emotivnosti dobri ljudi ali jednostavno kada vidite toliko, toliko čistog zla…
    Znate, voleo bih da napravim jedan test. Voleo bih da okupim na jednom mestu telesno i duhovno najjače ljude u Srbiji. Vojnike, borce, sportiste, ljude koji su preživeli rat, mučenje, sveštenike i druge. Sve da ih lepo posadim svakoga pred jedan računar dobri ljudi i da krenem. Fotografije, snimci, svedočenja o zlu ubijanja beba. Cilj mog testa bi bio da vidimo koliko od najjačih ljudi bi zaplakalo kada to vidi. Javno. Pred svima.

    Kako može sudija da sudi u Srbiji? Ubijanje beba je dozvoljeno.
    Kako može javni tužilac da goni? Ubijanje beba je dozvoljeno.
    Kako može policajac da hapsi? Ubijanje beba je dozvoljeno.
    Kako može učitelj da podučava? Ubijanje beba je dozvoljeno.
    Kako može da se govori javno o bilo čemu drugom? Ubijanje beba je dozvoljeno.

    Ne može isto da bude bolje od istog. Samo bolji mogu suditi gorima…. To je u našim umovima i srcima kada razmišljamo o zlu ubijanja beba i drugim nedelima i gresima – i to je najveći rezultat psihološkog rata monstruozne ideologije. Time ljudi postaju spremniji na svako drugo zlo jer – najveće zlo ubijanja beba je dozvoljeno!

    Preporučujem svedočenja o temi abortusa dr Entoni Levatina (Anthony Levatino), Patriše Sandoval (Patricia Sandoval) i Ebi Džonson (Abby Johnson). Najbolja su svedočenja pokajnika…

    Da li će biti reči u javnom govoru Srbije o tome koliko monstruozna organizacija Planned Parenthood ima uticaja u Srbiji na obrazovanje dece i širenje zla? Lično videh dobri ljudi… nude besplatna predavanja osnovnim školama…. Znam da nije argument to „lično videh“ al’ eto… verujte mi na reč…

    Свиђа ми се

  5. 1. ПОРОДИЧНИ ЗАКОН

    „Службени гласник РС”, бр. 18 од 24. фебруара 2005, 72 од 28. септембра 2011 – др. закон, 6 од 22. јануара 2015. http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2005/18/7/reg
    „Издржавање

    Члан 8.

    (1) Издржавање је право и дужност чланова породице одређених овим законом.

    (2) Одрицање од права на издржавање нема правног дејства.
    III. ИЗДРЖАВАЊЕ МАЈКЕ ДЕТЕТА

    Ко има право на издржавање

    Члан 153.

    (1) Мајка детета која нема довољно средстава за издржавање има право на издржавање од оца детета за време од три месеца пре порођаја и годину дана после порођаја.

    (2) Нема право на издржавање мајка ако би прихватање њеног захтева за издржавање представљало очигледну неправду за оца.“
    Vidite, ovo može da podstiče razvode i uništenje porodica jer omogućava život na tuđi račun i može biti izvor zloupotreba a naročito imajući u vidu i pitanje starateljstva nad decom.;
    2. Закон о спречавању насиља у породици: 94/2016-3

    http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2016/94/1/reg
    „Спречавање насиља у породици, непосредна опасност од насиља у породици, насиље у породици

    Члан 3.

    Спречавање насиља у породици састоји се од скупа мера којима се открива да ли прети непосредна опасност од насиља у породици и скупа мера које се примењују када је непосредна опасност откривена.

    Непосредна опасност од насиља у породици постоји када из понашања могућег учиниоца и других околности произлази да је он спреман да у времену које непосредно предстоји по први пут учини или понови насиље у породици.

    Насиље у породици, у смислу овог закона, јесте акт физичког, сексуалног, психичког или економског насиља учиниоца према лицу са којим се учинилац налази у садашњем или ранијем брачном или ванбрачном или партнерском односу или према лицу са којим је крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до другог степена или са којим је сродник по тазбини до другог степена или коме је усвојитељ, усвојеник, храњеник или хранитељ или према другом лицу са којим живи или је живео у заједничком домаћинству.“
    Pazite dobri ljudi – ponašanje mogućeg učionioca! Je l’ neko gledao film „Suvišni izveštaj“ o temi prezločina? 🙂 Pogledajte samo široka i duboko protivpravna određenja „nasilja“ Treba li da pričamo o mogućim zloupotrebama? Ako ne dam ženi pare za novu tašnu – eto „ekonomskog nasilja“ 🙂 Da ne pričamo o psihičkom jelte…

    Свиђа ми се

  6. „а) Спречавање насиља у породици

    Пријава и препознавање насиља у породици

    Члан 13.

    Свако мора да полицији или јавном тужиоцу пријави без одлагања насиље у породици или непосредну опасност од њега.

    Државни и други органи, организације и установе обавезни су да неодложно пријаве полицији или јавном тужиоцу свако сазнање о насиљу у породици или непосредној опасности од њега.

    Надлежни државни органи и центри за социјални рад (чл. 8–11) дужни су да у оквиру својих редовних послова препознају насиље у породици или опасност од њега.

    Препознавање може да произађе из проучавања пријаве коју је било коме поднела жртва насиља, уочавањем трагова физичког или другог насиља на жртви и других околности које указују на постојање насиља у породици или непосредне опасности од њега.“
    Ko će definisati šta je nasilje? Pa naravno, komunistički ideolozi kakvi su „rodnoravnopravni“ u Srbiji i njihovi monstrumi-uzori kao Planned Parenthood i slični… Zato i insistiraju na „obrazovanju“ javnih službenika u vezi „rodne“ ravnopravnosti tj. nasilnom uvođenju takvih ludila u prosvetu i obrazovanje uopšte, a radi sprovođenja njihovih otvoreno kriminalnih ciljeva radi uništenja porodice, dece, Srba i Pravoslavlja.
    „Поступање полицијских службеника

    Члан 14.

    Полицијски службеници дужни су да одмах обавесте надлежног полицијског службеника о сваком насиљу у породици или непосредној опасности од њега, без обзира како су за то сазнали, и имају право да, сами или на захтев надлежног полицијског службеника, доведу могућег учиниоца у надлежну организациону јединицу полиције, ради вођења поступка.

    Задржавање у надлежној организационој јединици полиције ради вођења поступка може трајати најдуже осам часова.

    Током поступка у надлежној организационој јединици полиције могући учинилац мора да се поучи и да му се омогући контакт и коришћење услуга браниоца и правне помоћи у складу са Уставом и законима Републике Србије.“
    Ovo je već potpuna tiranija i nasilje. Pazite, policajac vas liši slobode zato što ste mogući nasilnik a pri tom nasilje, umesto da se usko odredi propisima – podrazumeva sve što se komunističkim ideolozima svidi.
    Tom Kruz je protiv nas dobri ljudi! 🙂
    „Хитне мере

    Члан 17.

    Ако после процене ризика установи непосредну опасност од насиља у породици, надлежни полицијски службеник доноси наређење којим изриче хитну меру учиниоцу који је доведен у надлежну организациону јединицу полиције (члан 15. став 1).

    Хитне мере су: мера привременог удаљења учиниоца из стана и мера привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и прилази јој.

    Наређењем могу да се изрекну обе хитне мере.

    Наређење садржи: назив органа који га доноси, податке о лицу коме се изриче хитна мера, врсту хитне мере која се изриче и њено трајање, дан и час изрицања хитне мере и обавезу лица коме је изречена хитна мера да се по њеном истеку јави полицијском службенику који је изрекао.

    Наређење се уручује лицу коме је хитна мера изречена. Ако оно одбије пријем наређења, надлежни полицијски службеник саставља о томе белешку, чиме се сматра да је наређење уручено.

    Надлежни полицијски службеник доставља наређење, одмах после његовог уручења, основном јавном тужиоцу на чијем подручју се налази пребивалиште, односно боравиште жртве, центру за социјални рад и групи за координацију и сарадњу, а жртва насиља писмено се обавештава о врсти хитне мере која је изречена.

    Поступање јавног тужиоца

    Члан 18.

    После пријема обавештења, процене ризика и наређења, основни јавни тужилац проучава обавештења и вреднује процену ризика надлежног полицијског службеника.

    Ако после тога установи непосредну опасност од насиља у породици, дужан је да суду поднесе предлог да се хитна мера продужи, у року од 24 часа од часа уручења наређења лицу коме је изречена хитна мера.

    Уз предлог, основни јавни тужилац доставља суду и процену ризика надлежног полицијског службеника, своје вредновање његове процене ризика и друге доказе који указују на непосредну опасност од насиља у породици.“
    „Трајање хитних мера

    Члан 21.

    Хитна мера коју изриче надлежни полицијски службеник траје 48 часова од уручења наређења.

    Суд може хитну меру продужити за још 30 дана.

    Ако буде продужена хитна мера привременог удаљења учиниоца из стана, лице коме је изречена може да у пратњи полицијских службеника узме из стана неопходне личне ствари.“
    Pazite – čak je legalizovano i policijsko nasilje. Umesto organizacionog osnaživanja sudova i omogućavanja barem da postupak ide isključivo preko tužilaštva i suda – drugovi dadoše ovlašćenja policiji da izbacuje ljude iz stana ako ludačke definicije nasilja govore protiv njih.

    Свиђа ми се

  7. „Група за координацију и сарадњу

    Члан 25.

    На подручју сваког основног јавног тужилаштва образује се група за координацију и сарадњу.

    Она разматра сваки случај насиља у породици који није окончан правоснажном судском одлуком у грађанском или кривичном поступку, случајеве када треба да се пружи заштита и подршка жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела из овог закона, израђује индивидуални план заштите и подршке жртви и предлаже надлежном јавном тужилаштву мере за окончање судских поступака.

    Група за координацију и сарадњу одржава састанке најмање једном у 15 дана, а о току састанка води записник.

    Састанцима могу, по потреби, присуствовати представници образовних, васпитних и здравствених установа и Националне службе за запошљавање, представници других правних лица и удружења и појединци који пружају заштиту и подршку жртвама.

    Група за координацију и сарадњу доноси пословник о раду којим се ближе уређује њен начин рада и одлучивања.“
    Ko je ovlastio „представнике других правних лица и удружења и појединци који пружају заштиту и подршку жртвама.“ da „prisustvuju“ Ko je glasao za njih? Ko ih je i inače ovlastio da učestvuju u radu organa javnih vlasti?
    „Носиоци суверености

    Члан 2.

    Сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника.

    Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана. “ (Устав Републике Србије: 98/2006-3);

    Свиђа ми се

  8. 3. Закон о забрани дискриминације: 22/2009-3

    http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2009/22/1/reg
    Suštinski isto nasilje širokih i protivpravnih određenja „diskriminacije“ i trošenje otetog novca građana na razne komunističke budalaštine, ali ovde dobri ljudi ima i ovih strahota:
    „VI. СУДСКА ЗАШТИТА

    Судска надлежност и поступак

    Члан 41.

    Свако ко је повређен дискриминаторским поступањем има право да поднесе тужбу суду.

    У поступку се сходно примењују одредбе закона о парничном поступку.

    Поступак је хитан.

    Ревизија је увек допуштена.

    Месна надлежност

    Члан 42.

    У поступку за заштиту од дискриминације месно је надлежан, поред суда опште месне надлежности и суд на чијем подручју је седиште, односно пребивалиште тужиоца.

    Тужбе

    Члан 43.

    Тужбом из члана 41. став 1. овог закона може се тражити:

    1. забрана извршења радње од које прети дискриминација, забрана даљег вршења радње дискриминације, односно забрана понављања радње дискриминације;

    2. утврђење да је тужени дискриминаторски поступао према тужиоцу или другоме;

    3. извршење радње ради уклањања последица дискриминаторског поступања;

    4. накнада материјалне и нематеријалне штете;

    5. објављивање пресуде донете поводом неке од тужби из тач. 1–4. овог члана.

    Привремена мера

    Члан 44.

    Тужилац може уз тужбу, у току поступка, као и по окончању поступка, све док извршење не буде спроведено, захтевати да суд привременом мером спречи дискриминаторско поступање ради отклањања опасности од насиља или веће ненакнадиве штете.

    У предлогу за издавање привремене мере мора се учинити вероватним да је мера потребна да би се спречила опасност од насиља због дискриминаторског поступања, спречила употреба силе или настанак ненакнадиве штете.

    О предлогу за издавање привремене мере суд је дужан да донесе одлуку без одлагања, а најкасније у року од три дана од дана пријема предлога.

    Правила о терету доказивања

    Члан 45.

    Ако је суд утврдио да је извршена радња непосредне дискриминације или је то међу странкама неспорно, тужени се не може ослободити од одговорности доказивањем да није крив.

    Уколико тужилац учини вероватним да је тужени извршио акт дискриминације, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза сноси тужени.

    Тужбе других лица

    Члан 46.

    Тужбе из члана 43. тач. 1, 2, 3. и тачке 5. може поднети Повереник и организација која се бави заштитом људских права, односно права одређене групе лица.

    Ако се дискриминаторско поступање односи искључиво на одређено лице, тужиоци из става 1. овог члана могу поднети тужбу само уз његов пристанак у писменом облику.

    Лице које се свесно изложило дискриминаторском поступању, у намери да непосредно провери примену правила о забрани дискриминације у конкретном случају, може поднети тужбу из члана 43. тач. 1, 2, 3. и тачке 5. овог закона.

    Лице из става 3. овог члана дужно је да обавести Повереника о намераваној радњи, осим ако околности то не дозвољавају, као и да о предузетој радњи извести Повереника у писменом облику.

    Ако лице из става 3. овог члана није поднело тужбу, суд га може саслушати као сведока.

    Према лицу из става 3. овог члана не може се истицати приговор подељене одговорности за штету која потиче од акта дискриминације.“
    Dakle, prvo svako može da kmeči da je diskriminisan. Dalje, mesno je nadležan i sud prebivališta tužioca što je dodatno maltretiranje tuženih tj. onih koji izvuku deblji kraj komunističke batine prema neistomišljenicima jer će naravno svaki zlotvor i tako da maltretira ljude. Dalje, može se tražiti zabrana dalje „diskriminacije“ tj. sud može da vas natera da ćutite ili ne radite nešto što se ne sviđa komunističkim ideolozima. Mogu da traže čak i zabranu radnje od koje preti „diskriminacija“ tj. opet Tom Kruz 🙂 Dalje, novac naravno…. šteta i tako to. Objavljivanje presude da bi vas drugovi i drugarice javno posramljivali što je još jedan od oblika/načina psihološkog rata.
    Privremena mera je opet manje-više Tom Kruz.
    Polaaakooo dobri ljudi… nisam još završio sa dosađivanjem vama. Najbolje tek sledi 🙂
    45 stav 1 je objektivna odgovornost. To je nametanje ljudima života u strahu da li će me tužiti pa neću moći da dokazujem da nisam kriv. Čist komunistički teror. Stav 2 je posebno ludilo prebacivanja tereta dokazivanja na tuženog, što nikada, nikada i nikada u ozbiljnom pravnom sistemu ne treba da se radi. Prosto, dokazujte da po našim umobolnim, komunističkim merilima nije došlo do umobolno definisane „diskriminacije“. Pazite, obični ljudi će morati da uče ta komunistička ludila da bi mogli kako-tako da se odbrane od nasilja komunističkih ludaka.
    Eh… 46 stav 1 naravno… Drugarica Poverenica i nasilne, komunističke nevladine organizacije, kao i agent-provokator (stav 3), dobili zakonsko ovlašćenje da parniče protiv slobodnih ljudi, da bi sprovodili ideološki teror nad njima. Sva sreća nisu im omogućili i stav 4 pa da nam uzimaju novac!? Ni ne treba im dobri ljudi… Biće dovoljno otetog novca slobodnih ljudi koji će KP Srbije („vlast“ i „opozicija“) dati na „rodno odgovorno budžetiranje“ i slične pljačke…;

    Свиђа ми се

  9. 4. Закон о равноправности полова: 104/2009-61

    Suštinski iste „definicije“, a naročito su ludačke definicije „roda“, „uznemiravanja“ i „seksualnog uznemiravanja (o tome više u delu o krivičnim propisima) http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2009/104/23/reg
    “ II. ЗАПОШЉАВАЊЕ, СОЦИЈАЛНА И ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА

    Једнаке могућности

    Члан 11.

    Послодавац је дужан да запосленима, без обзира на пол, обезбеди једнаке могућности и третман, а у вези са остваривањем права из радног односа и по основу рада, у складу са законом којим се уређује рад.

    Не сматрају се дискриминацијом или повредом принципа једнаких могућности:

    1) посебне мере за повећање запослености и могућности запошљавања мање запосленог пола;

    2) посебне мере за повећање учешћа мање заступљеног пола у стручном оспособљавању и обезбеђивању једнаких могућности за напредовање;

    3) друге посебне мере, утврђене у складу са законом.“

    Naravno, umobolna komunistička ideja afirmativne akcije ili „pozitivne diskriminacije“ je uvedena u naše propise bez obzira što je lažna i – logički nemoguća 🙂 To je samo jedan primer… Kvota je isto tu za javne službe (član 32)
    “ Удружења

    Члан 42.

    Удружења чији су циљеви везани за унапређење равноправности полова имају право да прате остваривање равноправности полова и указују на дискриминацију, као и да састављају и објављују извештаје о својим налазима.

    Удружења из става 1. овог члана активно учествују у остваривању равноправности полова, предлагању посебних мера и стварању услова за постизање равноправности полова, као и приликом састављања извештаја о остваривању равноправности полова.

    Удружења из става 1. овог члана имају своје представнике у радном телу Владе надлежном за равноправност полова, које образује и чије чланове именује Влада.“
    Vidite, ovako se zakonima koje donosi komunistička tiranija menja Ustav nasilno i nasilno tj. zloupotrebama vlasti sprovodi zločinačka ideologija u našem društvu;
    “ VI. СУДСКА ЗАШТИТА

    Грађанскоправна заштита

    Члан 43.

    Свако лице коме је повређено право или слобода због припадности одређеном полу може да покрене поступак пред надлежним судом и да захтева:

    1) утврђивање повреде извршене дискриминаторским поступањем;

    2) забрану вршења радњи од којих прети повреда;

    3) забрану даљег предузимања, односно понављања радњи које су изазвале повреду;

    4) стављање ван промета средстава, односно предмета којима је извршена повреда (уџбеници који дискриминаторски или стереотипно представљају пол, штампана гласила, рекламни, пропагандни материјал и др.);

    5) отклањање повреде и успостављање положаја, односно стања пре извршене повреде;

    6) накнаду материјалне и нематеријалне штете.

    Поступак из става 1. овог члана могу покренути, уз сагласност дискриминисаног лица, у његово име, синдикат или удружења чији су циљеви везани за унапређење равноправности полова. Ови субјекти могу се придружити тужиоцу у својству умешача.

    У случају дискриминације којом су повређена права већег броја лица, субјекти из става 2. овог члана могу покренути поступак у своје име. Лице чије је право повређено може се придружити тужиоцу у својству умешача.

    После ступања у поступак, односно после покретања поступка, субјекти из става 2. овог члана могу преко средстава јавног информисања или на други погодан начин обавестити друга оштећена лица, синдикате и удружења о покренутој парници и позвати их да се, као умешачи или као супарничари, придруже тужиоцу.

    Нови тужилац може накнадно ступити у парницу уз тужиоца и без пристанка туженог после његовог упуштања у расправљање о главној ствари.

    Поступак у парницама за остваривање грађанскоправне заштите

    Члан 44.

    Уколико овим законом нису предвиђена посебна правила, у парницама за остваривање грађанскоправне заштите због дискриминације по основу пола сходно се примењују одредбе закона којим се уређује парнични поступак.

    Покретање поступка

    Члан 45.

    Поступак у парници за остваривање грађанскоправне заштите због дискриминације по основу пола може бити покренут и пре окончања поступка за заштиту права из рада и по основу рада пред надлежним органом.

    Надлежност

    Члан 46.

    У парницама за остваривање грађанскоправне заштите због дискриминације по основу пола надлежан је суд опште месне надлежности, према закону којим се уређују судови.

    Осим суда опште месне надлежности, за одлучивање у парницама из става 1. овог члана надлежан је и суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште, односно боравиште.“
    Opet naravno, svako može da kmeči a po prirodi stvari će to mahom biti žene 😉 Isto imamo i umobolne zabrane koje se mogu tražiti u parnici kao vid komunističkog terora. Ovde imamo i posebno nasilje u vidu stavljanja van prometa praktično – pisane reči što je jedan od najviših stepena cenzure i gušenja slobode govora!
    Primetite molim u 43 stav 3 da u slučaju „povrede prava većeg broja lica“, nasilne, komunističke tzv. nevladine organizacije mogu parničiti čak i za novac žrtava tog komunističkog terora!
    Shvatate naravno dobri ljudi da ovakva parničenja mogu dovesti ne samo do javnog sramoćenja ljudi nego i do njihovog osiromašenja usled troškova postup(a)ka To su ciljevi sledbenika najvećeg zla u istoriji – uništenje slobodnih ljudi na sve moguće načine!
    Zanimljivo je i pitanje kakav je odnos u dokazivanju između postupaka iz čl.. 45?
    Opet u 46 isto maltretiranje tuženog pravilom o mesnoj nadležnosti.
    “ Ослобађање од претходног плаћања трошкова поступка

    Члан 48.

    У поступку у парницама за остваривање грађанскоправне заштите због дискриминације по основу пола, тужилац је ослобођен претходног плаћања трошкова поступка, који се исплаћују из средстава суда.

    Претпоставка кривице и терет доказивања

    Члан 49.

    Не може се доказивати да је непосредна дискриминација по основу пола учињена без кривице, ако је међу странкама неспорно или је суд утврдио да је извршена радња непосредне дискриминације.

    Ако је у току поступка тужилац учинио вероватним да је извршен акт дискриминације по основу пола, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, сноси тужени.“
    Naravno da je hitan postupak (47) kada se radi za KP Srbije. Obični, slobodni ljudi mora da čekaju godinama za mnogo važnije stvari…
    Naravno, da su prethodno oslobođeni troškova. Pa nisu valjda drugovi i drugarice od onih „krezubih, zatucanih, polupismenih klerofašista“!?
    49 je opet isto nasilje kao i u Zakonu o zabrani diskriminacije.;

    Свиђа ми се

  10. 5. Zakoni o prosveti i nauci

    1) Prvo videti ovde… http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2017/88/1/reg
    Циљеви образовања и васпитања

    Члан 8.

    15) развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и уважавање различитости; (tačka 15 – Закон о основама система образовања и васпитања: 88/2017-3, 27/2018-3 (др. закон), 27/2018-22 (др. закон), 10/2019-5)
    videti i član 110 – „rodni identitet“

    2) Pa ovde… http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2013/55/1/reg
    Циљеви основног образовања и васпитања

    Члан 21.

    15) развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и уважавање различитости; (tačka 15 – Закон о основном образовању и васпитању: 55/2013-3, 101/2017-11, 27/2018-3 (др. закон), 10/2019-3)

    3) Pa ovde… http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2013/55/2/reg
    Циљеви и општи исходи средњег образовања и васпитања

    Члан 2.

    – поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и уважавања различитости; (stav 1, alineja šesta – Закон о средњем образовању и васпитању: 55/2013-15, 101/2017-19, 27/2018-3 (др. закон))

    4) I na kraju ovde, a ima toga još u propisima da ste vi meni živi i zdravi dobri ljudi… http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2019/49/1/reg
    Члан 4.

    Наука и истраживање се заснивају на следећим начелима:
    8) родне равноправности у науци и истраживањима, као и у органима одлучивања; (stav 1, tačka 8 – Закон o науци и истраживањима: 49/2019-3)

    Zlo je svuda u našem društvu. Zato toliko drugovi i drugarice insistiraju na Zakonu o „rodnoj“ ravnopravnosti. To je poslednji ekser u kovčegu Srbije dobri ljudi… Krovno zlo.;

    Свиђа ми се

  11. 6. Кривични законик: 85/2005-30, 88/2005-51 (исправка), 107/2005-171 (исправка), 72/2009-53, 111/2009-36, 121/2012-3, 104/2013-3, 108/2014-3, 94/2016-7, 35/2019-3

    http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2005/85/6/reg
    Полно узнемиравање

    *Службени гласник РС, број 94/2016

    Члан 182а

    (1) Ко полно узнемирава друго лице,

    казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

    (2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу,

    учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

    (3) Полно узнемиравање јесте свако вербално, невербално или физичко понашање које има за циљ или представља повреду достојанства лица у сфери полног живота, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.

    (4) Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по предлогу.

    *Службени гласник РС, број 94/2016

    Naravno, šta je to tačno – tumače komunistički ideolozi. http://www.pravniportal.com/dokazivanje-novih-krivicnih-dela-proganjanje-polno-uznemiravanje/
    Pazite tu dobri ljudi – „Što se tiče polemike u javnosti da li pričanje “masnih” viceva predstavlja radnju izvršenja ovog dela, Stefanović kaže da je tu opredeljujuć subjektivan osećaj žrtve.

    “Ako vam neko ispriča masni vic, a vama je to smisao humora i ne osećate neprijatnost naravno da niko neće krivično odgovarati zbog toga. Ali ako upozorite pričaoca takvih viceva da vam je neprijatno i da takve teme više ne pokreće, a on nastavlja to da radi – znači da ima nameru da vas ponižava i stvara uvredljivu sredinu. U tom slučaju takvo lice će odgovarati za izvršenje krivičnog dela polno uznemiravanje”, naveo je zamenik tužioca.“
    Postojanje krivičnog dela uvrede se ceni prema objektivnom merilu a ovde prema subjektivnom da li se eto neko oseća kao žrtva. Komunističko ludilo i nasilje prema slobodnim ljudima.
    To su samo neki od primera zla u našim propisima dobri ljudi… Kao što rekoh – treba mi čitav tim pravnika samo da nabrojim sva a kamoli da ih detaljno analiziram 🙂

    Свиђа ми се

  12. Evo prikaza većine najznačajnijih političkih stranaka u Srbiji u smislu „rodne“ ravnopravnosti odnosno komunističke ideologije koju zastupaju. (u zagradama su imena lidera/najpoznatijih ličnosti stranaka)

    1) SNS se u svom Programu zalaže za „rodnu“ ravnopravnost http://www.sns.org.rs/sites/default/files/bela-knjiga_0.pdf odnosno suštinski za diskriminaciju građana prema polu (strane 93, 102 i 107). Vladajuća stranka preko Potpredsednice Vlade i ministarke Zorane Mihajlović (ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture), glavni je zagovornik ideje „rodne“ ravnopravnosti u Srbiji. Ministarka je i i na čelu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije osnovanog 30. oktobra 2014 godine http://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/sr/o-nama/ko-smo-mi, koje je glavno telo za zastupanje, organizaciju sprovođenja i propagiranje te ideje u Srbiji.
    Odlukom o obrazovanju Saveta za rodnu ravnopravnost („Službeni glasnik“ br. 35/2013) http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/odluka/2013/35/2/reg, osnovano je to telo na period od 4 godine, kao povremeno radno telo Vlade Srbije. Telo se sastojalo od lica koja su javni službenici iz ministarstava i drugih organizacija, obrazovnih institucija i nevladinih organizacija. Iz nevladinih organizacija tu su bili imenovani: dr Stanislava Otašević, direktorka Centra za promociju zdravlja žena; Milan Pantelić iz Gej Strejt Alijanse; prof. dr Gordana Duhaček iz Centra za studije roda i politike i dr Ljiljana Bogavac, zamenica direktora Incest Trauma centra. Za sada nisam našao podatke koliko je novca građana isplaćeno za rad tog tela (i drugih).
    2) Pokret snaga Srbije (Bogoljub Karić), se u svom Programu zalaže za „rodnu“ ravnopravnost (strana 12) snagasrbije.com/wordpress/wp-content/uploads/2019/06/PROGRAM-PSS-BK.pdf
    3) Srpska narodna partija (Nenad Popović), zalaže se izričito za „rodnu“ ravnopravnost http://srpskanarodnapartija.rs/program/.
    4) SPS se u svom Programu (strana 38 i 39) http://www.sps.org.rs/documents/PROGRAM SPS.pdf, zalaže suštinski za ideologiju „rodne“ ravnopravnosti i tzv. afirmativnu akciju – što je zapravo pozitivna diskriminacija, odnosno pošto je to logički nemoguće – diskriminacija građana Srbije.
    5) Srpska radikalna stranka se ne zalaže za ideologiju „rodne“ ravnopravnosti. Međutim, zalaže se za mnoge socijalističke/komunističke ideje uzimanja novca građana radi pomoći tuđim porodicama bez ikakvog izjašnjavanja građana u svakom konkretnom slučaju zakonskih rešenja. http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/program.html
    6) Demokratska stranka – DS se zalaže za „rodnu“ ravnopravnost posebno kroz svoj Kodeks rodne ravnopravnosti i nediskriminacije koji je usvojen 27. aprila 2014 godine (sajt nedostupan na dan pretraživanja), kao i kroz druge dokumente.
    7) Socijaldemokratska partija Srbije (Rasim Ljajić) SDP se takođe u svom Programu zalaže za ideologiju „rodne“ ravnopravnosti sdpsrbije.rs/program-socijaldemokratske-partije-srbije/ kao i kroz sdpsrbije.rs/rodna-ravnopravnost/.
    8) Liberalno demokratska partija (Čedomir Jovanović) – LDP
    Liberalno demokratska partija se u svom Statutu zalaže za „rodnu“ ravnopravnost. Sajt nedostupan – kao dokaz http://ldpvracar.org/2017/07/06/formiran-savet-za-rodnu-ravnopravnost/.
    9) Liga socijaldemokrata Vojvodine (Nenad Čanak). Liga socijaldemokrata Vojvodine u svom Programu (podaci sa sajta) http://lsv.rs/o-nama/dokumenti/program-i-statut-lsv-110/, ima čitave razrađene planove za postizanje „rodne“ ravnopravnosti.
    10) Stranka demokratske akcije Sandžaka (dr Sulejman Ugljanin) takođe ima u svom Programu (u poglavlju 8) http://www.sda.rs/dokumenta/PROGRAM SDA Sandzaka.pdf, „rodnu“ ravnopravnost.
    11) Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije (Jovan Krkobabić) – PUPS – 12 članova
    Nekoliko poslanica PUPS-a su članice tzv. Ženske Parlamentarne mreže zpmsrbija.wordpress.com/zenska-parlamentarna-mreza/clanice/
    12) Dosta je bilo (Saša Radulović)
    Dosta je bilo se u svom Statutu (član 11) zalaže za „rodnu“ zastupljenost u organizaciji stranke i time za tu ideologiju. http://dostajebilo.rs/blog/2017/05/01/statut-stranke-dosta-je-bilo/?lang=lat
    13) Srpski pokret Dveri (Boško Obradović) dveri.rs/program
    Sve isto u suštinski komunističkoj politici stranke samo bez izraza „rodna“ ravnopravnost. Jednako zastupanje nasilnih komunističkih ideologija uzimanja i davanja novca građana radi izdržavanja tuđih porodica.
    14) Jedinstvena Srbija (Dragan Marković – Palma)
    Suštinski ista komunistička politika „socijalne pravde“ jedinstvenasrbija.org.rs/index.php

    Свиђа ми се

  13. ?action=program-stranke
    15) Nova Srbija (Velimir Ilić) – NS Pogledati – http://nova-srbija.org/dokumenti.aspx – Tu možete videti dokumente kao što su: a) Plan delovanja sa posebnim merama za podsticanje i unapređenje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca i b) Pravilnik o načinu utvrđivanja kandidata za odbornike i poslanike Nove Srbije. Pažljivim pregledom ćete primetiti da se tu jednako radi o diskriminaciji građana prema polu tj. muškaraca..
    16) Narodna stranka (Vuk Jeremić) http://www.narodna.org.rs/files/000/000/000/2/c8953ed840dbe17af802a2612d5c0020114ff75c.pdf Tu možete videti suštinski iste komunističke ideje i čak promovisanje laži o nejednakosti plata za isti posao (strane 15 i 16)
    17) Pokret socijalista (Aleksandar Vulin) – PS – pokretsocijalista.rs/pub/kfm/download/Program-PS.pdf Suštinski isti komunizam uz ideje o „polnoj“ ravnopravnosti
    18) Narodna seljačka stranka (Marjan Rističević) – NSS – Narodna seljačka stranka podržava ženske organizacije i borbu protiv „potčinjenosti“ žena i zalaže se za abortus tj. ubijanje beba (Program stranke strana 6 i 7) nss.org.rs/program-narodne-seljacke-stranke/
    19) Ujedinjena seljačka stranka (Milija Miletić) – USS
    Ujedinjena seljačka stranka – jednako komunističke ideje kao i druge ujedinjenaseljackastranka.rs/dokumenta/program/
    20) Savez vojvođanskih Mađara (Ištvan Pastor) – SVM – Savez vojvođanskih Mađara ima čak „Plan afirmacije politike ravnopravnosti polova“. vmsz.org.rs/sr/content/plan-afirmacije-politike-ravnopravnosti-polova
    21) Socijaldemokratska stranka (Boris Tadić), je prema Programu stranke (strana 5) „organizovana na načelu „rodne“ ravnopravnosti. sds-org.rs/fileadmin/user_upload/PROGRAM_SDS_01.10.2014..pdf
    22) DSS (Vojislav Koštunica, Miloš Jovanović) – dss.rs/srp/o-nama/dss-izbliza/program-stranke/
    Suštinski isto komunističko nasilje, uključujući ideje o „rodnoj“ ravnopravnosti samo bez takvog naziva.
    23) Levica Srbije (Borko Stefanović) http://levicasrbije.rs/manifest-fronta-zena-levice-srbije/
    Nema samo uopštene priče o „rodnoj“ ravnopravnosti – tu čak imamo i pominjanje abortusa (ubijanja beba) kao „osnovnog prava žena“…

    (Podacima pristupljeno na internetu dana 20.08.2019. godine)

    Pažljivim pregledom programa stranaka i političkog delovanja, primetićete da se sve stranke zalažu za neku vrstu socijalizma/komunizma, odnosno za davanje novca građana, bez njihovog izjašnjavanja u svakom konkretnom slučaju zakonskih rešenja – tuđim porodicama odnosno organizacijama, kao i da se velika većina poslanika i stranaka zalaže za komunističku ideologiju „rodne“ ravnopravnosti. Zapravo, stranke u Srbiji su lažne. Može se reći da postoji samo KP Srbije što vidimo i po programima i po delovanju u politici. Zaključak je da u Srbiji KP Srbije ima gotovo stopostotnu većinu u politici i Skupštini.
    Oni su svi otvoreno protiv porodice, dece, Srba i Pravoslavlja…

    Свиђа ми се

  14. Jr, Mihailo Alić, svaka vam je ka Njegoševa.
    +1.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s