Феминистички акциони план за спровођење стратегије родне равноправности, нео-марксизам на делу, мушкарцима ни друштву неће донети ништа добро

Влада Републике Србије усвојила је Националну стратегију за родну равноправност (РР) за период 2016 – 2020 („Сл. гласник РС“, бр. 4/2016). До 26. августа 2019. спроводи се онлајн јавна расправа о Нацрту Акционог плана (АП-а) за период 2019-20, но у одсуству мушкараца који још не разумеју опасност надируће идеологије, уз учествовање само женских (феминистичких) НВО-а којима је овај АП извор финансирања, не очекују се знатне промене нацрта. Ово пишем јер сам учествовао у онлајн и уживо јавним расправама о Нацрту закона о родној равноправности (децембар 2017. и јун 2018), па знам који је полни састав учесника, као и исход расправе. Срећом, Закон о РР још није изгласан, али његови захтеви су „живи и здрави“ у овом АП-у, па ћу их тачку по тачку поменути и анализирати. Други разлог зашто Закон о РР није потребан је што већ постоји Закон о равноправности полова из 2009. који даје довољно привилегија женама и исправља дисбалансе у њиховом политичком ангажовању. Одређен број коментара доле сам у име једине мушке НВО која ће учествовати у овој јавној расправи (УГ Чувари равноправности) послао на адресу Кабинета потпредседнице Владе и председнице Координационог тела за РР (Зоране Михајловић) која води ову јавну расправу. Остали коментари су нешто што се не може у овом тренутку изменити, али је потребно објаснити уснулој популацији, ради разумевања механизама и последица феминистичке делатности у Србији (лицемерно названом РР).

Већ у самом уводу евидентно је да се ради о тражењу нових привилегија за жене, јер се реч мушкарац ретко помиње, сем ако се не ради о извршиоцу насиља у породици која је њему стандардно додељена улога, или као Буџет Републике Србије који то све треба да финансира, а у који највише уплаћују мушкарци и фирме чији су власници. Мушкарци се помињу и када се захтева повећање њихових обавеза, али не и права, рецимо под ставком „равноправно учешће жена и мушкараца у родитељству„ где се од мушкараца очекује веће улагање у родитељство, али се не помишља да им се то компензира по разводу. Захтев наше НВО је да се горња формулација допуни речима „у браку и након развода „, јер постоји знатна неравноправност полова при додељивању старатељства над децом по разводу која иде и до 11:1 у корист жена. Без ове корекције цео концепт РР је лицемеран, јер овако велика неравноправност не постоји ни у једној другој области живота и рада, посебно што се ради о родитељском праву које је значајније него право на руководеће позиције најдраже феминисткињама (ако и постоји то право, које би требало да се добија по заслугама, а не по процентуалној заступљености пола у популацији, како оне траже).

Привилегије жена се траже у захтевима за „унапређен положај вишеструко дискриминисаних и рањивих група жена“, као и „побољшано здравље жена и равноправан приступ здравственим услугама“, мада се зна да постоје и симетрично вишеструко дискриминисане и рањиве групе мушкараца, као и да се у здравље жена већ ионако више улаже него у здравље мушкараца (у сваком дому здравља постоји гинеколог, али су уролози укинути, мамограм (тест на карцином дојке) је бесплатан, а симетричан тест за мушкарце, ПСА (тест на карцином простате), који је 4 пута јефтинији, није обухваћен здравственом заштитом). Стога је наша НВО предложила да се у ове две тачке реч „жена“ заменити са „жена и мушкараца“, но наравно не очекујемо да ће то бити и усвојено.

Обећава се комунистички рај ако се прихвати РР: „Визија Националне стратегије за родну равноправност за период 2016-2020 је да је друштво у Републици Србији одрживо и инклузивно и родно одговорно друштво, које свима пружа једнака права и могућности и у коме је обезбеђен квалитетан свакодневни живот за све грађанке и грађане“. Ту вероватно мисле и на оне лење и нешколоване који би радије примали социјалну помоћ него радили/е, а још више за оне са родних студија које нам кроје капу иако нису завршиле кројачки курс.

Даље се каже: “РР  је предуслов одрживог развоја и представља кључ за отклањање основних развојних препрека Републике Србије, као што су неусаглашен демографски и економски развој, …”, када је познато да злоупотребљена еманципација жена води демографском суноврату (1950. године је у Србији рођено 200.000 беба на 6 милиона становника, а 2018. само 64.000 на 7 милиона).

Табеле у којима су изнесени захтеви и очекивања АП-а, као и институције које ће их остварити и потребне финансије почињу на страници 15 овог документа од 72 стране (https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/sites/default/files/2019-08/НАП РР 2019 2020 текст_0.pdf). Као први је повећање подршке за феминистичке активности, а смањење броја “грађана и грађанки који имају негативан став према РР” и то са 49% и 18% у 2014. на 65% и 8% у 2020. Видимо да је основни захтев да народ прихвати РР као нову марксистичку идеологију једнакости, а касније ћемо видети да су и методе индоктринације сличне као што су биле 1945. године.

Индоктринација почиње рогобатном фразом: „у обрасце компетенција опште и посебне понашајне и функционалне родне компетенције за сва радна места (посебно руководећа); унети родне компетенције у правилнике о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, …“. Као и 1945, више нико неће бити „компетентан“, и подобан за јавну службу ако није прошао родне студије (еквивалент марксизма), а руководиоци ће се у томе морати истицати, посебно у спровођењу нове идеологије. Неће бити прескочени ни представници медија, запослени у образовању и васпитању, судије и адвокати, ни остали јавни радници, а школски програми и лектира ће доживети културну деконтаминацију и избацивање свега у чему се нађу „родни стереотипи“ неподобни новом друштву. Родна равноправност је тотални или тоталитарни друштвени ре-инжењеринг, одбацивање традиционалног и увођење новог родног морала који инклузивно укључује и ЛГБТ+ од обданишта (колевке) па до гроба. Феминистичка офанзива је у пуном замаху, а мушкарци и даље спавају сном праведника. Или речено једном од мера АП-а: “1.2.1: Успостављен регулаторни оквир за унапређивање компетенција запослених у образовању и васпитању путем увођења обавезних образовних програма о РР и укључивање садржаја о РР у испит за добијање лиценце за рад у предшколским установама школама/настави, односно остваривању програма васпитно-образовног рада”.

Омиљена феминистичка тема насиља у породици провлачи се овде у виду захтева да се проценат пријављених случајева за које је подигнута оптужница повећа са 39,5 на 47%, а пријављених случајева насиља у односу на све пријаве кривичних дела повећа са 8,6 на 20%, као да се на то може утицати АП-ом и као да то није притисак на (независно) судство да доноси више оптужница него што налази да је основано, само зато што то неки АП захтева. „Број фемицида“ смањити са 30 у 2018. на 0 у 2020. години. Сугестија „Чувара равноправности“ је: реч „фемицид“ (убиство жене у насиљу у породици) заменити са „убистава и самоубистава у насиљу у породици“, уз образложење: „да би било родно сензитивно, не треба заборавити да је број мушких жртава овог насиља једнак или већи од женских“, чињеница са којом се феминисткиње неће сложити (јер је методологија бројања жртава другачија), као ни да је партнерско насиље обострано и међусобно, сем у ретким случајевима алкохолизма или психијатријских случајева, у ком случају није насиље у породици иако се у њој дешава. „1.5.3: Обезбедити услове за одрживе, континуиране, доступне услуге женских и феминистичких удружења специјализованих за подршку женама у ситуацији насиља“. Како насиље над мушкарцима у породици такође постоји, само се не пријављује, или се пријаве одбацују због родних стереотипа или корумпираности институција, тражили смо да се горња мера допуни помињањем и мушкараца, и мушких и маскулистичких удружења.

Феминистичка акција стављања љубичастих кецеља на скулптуре истакнутих личности, изведена пред 8. март 2019. је и науку прогласила женском (Извор: Недељник/Tвитер снимак екрана)

“1.2.2.2. Израда плана за припрему нових исхода и програма наставе и учења за основне и средње школе са садржајима који афирмишу људска и мањинска права и недискриминацију, са фокусом на РР и повећавању видљивости женског доприноса науци и култури”.

“Број високошколских установа које имају родне студије у свом програму”, циљaнa вредност за 2019. је две установе, за 2020. je 6 установа. Дакле шипови су побијени, градња може да почне, од крова, тј. врха образовне структуре. “1.2.2.4. Координација послова на изради студија и анализа ради идентификације родно несензибилисаних садржаја у силабусима и универзитетским уџбеницима” – феминистичка цензура је у пуном замаху!

Родно чишћење и у науци: “1.3.2.2. Увођење квота за финансирање научних истраживања у области РР у наредном циклусу истраживања”. “1.3.2.3. Прописати да су заступљеност родне перспективе у научноистраживачким пројектима и родни баланс истраживачких тимова критеријум за њихово вредновање”. Значи научна истраживања ће се финансирати али умањено за квоте за она са родних студија, а сваки истраживачки тим мораће да запосли подједнак број мушкараца и жена, чак и ако им жене нису неопходне, да би добили позитивну оцену / вредновање пројекта, а тиме и финансирање.

Родно чишћење и у медијима: „1.5.4: Унапредити квалитет медијских прилога који се односе на насиље над женама“, тражили смо да се реч „женама“ заменити са „женама и мушкарцима“, јер се насиље не дешава само женама. „1.4.1.1. Реализација кампања и медијских садржаја за промовисање РР” ће у 2019. однети 5.000.000 динара. „Квота од 10% за расподелу јавних средстава за културне и информативне програме који доприносе промовисању РР”, значи до 2020. десет посто програма ће бити o RR. „1.4.3: Унапређивати компетенције новинара/новинарки и уредника/уредница у циљу повећања родне осетљивости извештавања и елиминисања секситичких и мизогиних медијских садржаја са посебним освртом на насиље над женама” – индоктринација и покоравање медија.

Други омиљени феминистички мит – неплаћени рад жене у кући, и већа ангажованост са децом. „Број сати које жене проводе у неплаћеном раду“  смањити са 4,5 сати у 2018. на 3 сата 2020. „Проценат времена које очеви користе у односу на мајке за бригу о деци“ је 2018. наводно био 50% мањи него што жене троше, а циљна вредност треба у 2020. да буде 30%. Наравно, није поменуто да док жена ради у кући, мушкарац за издржавање породице ради прековремено, ноћу, викендом и празником (што оне не раде), иде у набавке, врши поправке по кући или вози кола на сервис, или изводи дете у парк, дакле не тражи се да жена пропорционално смањеном ангажману у кући повећа за толико свој ангажман за породицу ван куће у активностима које су за мушкарца управо наведене.

Мера убачена у АП која нема никакве везе са РР: „2.1.2.2. Обезбедити већи број субвенција за приватне предшколске установе“. Наш захтев је да се иста избаци, јер приватизација, као и претходне у здравству и образовању, води урушавању квалитета јавних предшколских установа. Држава не треба да финансира своју конкуренцију и пропаст, а тај новац употребити за повећање капацитета јавних предшколских установа.

Свети грал РР је и положај Ромкиња, па ево две мере које се предлажу: проценат Ромкиња које ступају у брак пре навршене 18 године 2014. је био 57%, а циљана вредност за 2020. је 0%! Иако изгледа немогуће, тo ће се моћи постићи само следећом мером: „2.1.5.4. Укинути могућност склапања брака пре 18. године изменом прописа“. Чувари равноправности су тражили да се потоња мера избаци је дискриминаторска уколико се односи само на ромску популацију, а не и на остале. Све и да се забране малолетнички бракови, то би само повећало број ванбрачних заједница, дакле ништа се не би постигло. Чак и ако би била донета, не би допринела смањењу малолетничких трудноћа у овој популацији, што је вероватно био циљ.

Највећи интерес феминисткиња је стално повећање отимања руководећих места од мушкараца, посебно у власти и политици. „Удео жена међу председницима општина / градоначелницима“ треба према АП-у да порасте са 6,6 у 2017. на 40% у 2019./2020. Мало преамбициозно, када се упореди са осталим великим демократијама, рецимо у америчком Конгресу према подацима из 2017. жене држе 104 од 535 места (19%), а међу гувернерима их има само 4 од 50 (8%). Сличне захтеве имају и што се тиче процента жена међу посланицима Народне скупштине (повећање са 34,4 на 37,9%) и одборницима локалних скупштина (са 36 на 39,7%), а још више међу члановима Владе и државним секретарима (са 25 на 40%). Ако би се све ово остварило, не би ни требао Закон о РР јер је његова главна карактеристика повећање квота за жене у политичком животу са 30 на 40% у односу на Закон о равноправности полова. Што се политичких странака тиче, АП под мером „удео жена у руководећим органима странака“ тражи такође 40% до 2020, без обзира што жене чине просечно 10% чланства политичких странака, па је несразмерно да њихов удео у руководећим органима буде 40%. И захтев за 40% је привремен, јер феминисткиње само постепено повећавају своју заступљеност (мада оне то крсте „удео жена“ да лепше звучи, али обичне жене немају од тога ништа, јер се ради о чистој борби и отимачини за власт) док не дођу до процентуалне заступљености женског пола у популацији (51%). Наша примедба је да је то недопустиво и да им се удео у руководећим органима треба спустити на проценат учешћа у чланству странке (наравно да то нема шансе да се усвоји, нико се није добровољно сложио са смањењем привилегија, али само да истакнемо шта би било правично).

Успутна напомена, Нацрт АП-а је толико пун словних и осталих грешака, да сам за ово мало копирања текста из њега већ више од десет пута морао да их исправљам, као да Координационо тело за РР не може да плати просечног лектора да прегледа текст пре објављивања у Службеном гласнику и постављања на свој сајт ради јавне расправе. За интелигентније није потребан чак ни лектор, Mајкрософт Ворд већ има стандардни спел чек, где сваку реч коју нема у свом речнику подвлачи таласастом црвеном линијом, скрећући пажњу на потенцијалну словну грешку, а корисник може да проширује речник потврђивањем да су нове речи исправне, смањујући број ових аларма.

„Мера 2.1.3: Подршка самохраним родитељима кроз системско решавање проблема неплаћања алиментације“ лепо звучи али подстиче разводе и драстично повећање броја једнородитељских породица са малолетном децом, тј. „самохраних“ мајки, јер оне у минимум 80% случајева добијају старатељство над децом по разводу. Према званичним статистичким подацима из 1950. и 1972. однос између броја закључених и разведених бракова био је 8,4 и 7,4. Од средине 1980-их до средине 1990-их овај однос је био око 5, а за 2019. годину је пројекција да ће бити само 3.

Да би се Закон о РР остварио и пре него што је усвојен, а камоли почео да се примењује, ту је мера 2.2.1.1: „Прописати квоту од најмање 40% за мање заступљени пол у свим извршним органима, одборима у организацијама и привредним и акционарским друштвима где је држава већински власник“. Када већ не могу да приватнике и приватне компаније натерају да усвоје овакве драконске квоте, бар могу, или се труде, за јавни сектор. Ове квоте се мерама 2.2.2.1. и 2.2.2.2. захтевају и у одборима директора – управним и надзорним одборима јавних предузећа, као и у свим радним и саветодавним телима и делегацијама представничких тела.

Мера 2.3.1: Пратити и подстицати развој женског предузетништва. 2.3.1.2. Менторски рад са предузетницама и власницама предузећа. 2.3.1.4. Увести посебну меру од најмање 30% за жене приликом доделе подстицајних средстава и субвенција за улагања. Мера 2.3.2: Повећати запошљивост жена, посебно старијих жена и припадница рањивих група. Мера 2.3.3: Развијати и оснаживати капацитете жена да се удружују у задруге у сеоским и градским срединама.

Мера 2.3.6: Подстицање коришћења ИКТ међу припадницама старијих генерација и подизање дигиталних компетенција жена у циљу сузбијања економског дигиталног јаза. “2.3.6.2. Подизање компетенција жена у циљу стицања знања и вештина потребних за покретање сопственог онлајн бизниса (прављење сајтова, онлајн маркетинг, електронско пословање у савременом дигиталном добу)”. Према АП-у за ово ће се у 2019. издвојити 10.000.000.000 динара, а за 2020. годину “нису потребна додатна средства осим оних обезбеђених у буџету за спровођење Програма за оснаживање жена у информационо комуникационим технологијама (ИКТ) за 2019-2020. годину”.

Удео жена у систему безбедности да се повећа са 31,5% 2015. на 40% 2020. године. Да се дуплира удео жена у цивилним и војним мисијама на 15 и 20%. И најважније, наравно, да се удео жена у одлучивању у систему безбедности повећа са 19,7 на 30%.

Михаило Алић (Извор: Снимак екрана/Јутјуб)

Пошто су у наслову циља 2.5 утврдили да: „жене и мушкарци у руралним подручјима активно и равноправно доприносе развоју и имају равноправан приступ резултатима развоја“ то повлачи да се тражи повећање процента пољопривредних газдинстава регистрованих на жене са 26,7 на 35%, удео жена међу корисницима подстицајних средстава са 20 на 30%, проценат сеоских жена које имају земљу у власништву са 16 на 25%, проценат жена (учесница правног саветовања) које су боље информисане о имовинским правима (вероватно и о насиљу у породици и погодностима развода) са 60% 2018. на 70% 2020. Мера 2.5.2.1. Изменити Закон о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју и уврстити жене у посебно осетљиве групе, за које је могуће увести подстицаје.

Циљ 2.6: Побољшано здравље жена и равноправан приступ здравственим услугама.

Мера 2.6.3: Подизање свести и информисаности девојака и младића о сексуалном образовању и очувању репродуктивног здравља. Проценат ученика и ученица основних и средњих школа који су боље информисани повећати са 0% 2018. на 50% до 2020. Мера 2.6.3.2. Програми рада са младићима, дечацима и мушкарцима на одговорности и улози у чувању репродуктивног здравља и употребе контрацепције.

Општи циљ 3: СИСТЕМСКО УВОЂЕЊЕ РОДНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ У ДОНОШЕЊЕ, СПРОВОЂЕЊЕ И ПРАЋЕЊЕ ЈАВНИХ ПОЛИТИКА (ово је штампаним словима и у АП-у, што показује његов значај). У преводу то је инсталирање РР као тоталитарне идеологије једног друштва, и њено управљање свим јавним политикама. Ево из чега се састоји:

3.1.1.1. Усвојити Закон о родној равноправности и пратеће прописе за примену закона

3.1.1.2. Законом регулисати статус Координационог тела за родну равноправност као сталног радног тела владе, начин избора, састав и надлежности, посебно надлежности везаних за вертикалну и хоризонталну координацију активности

Орган који спроводи активност: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Oрган партнер у спровођењу активности: Координационо тело за родну равноправност (КТРР)

Рок за завршетак активности: 2019.

Значи КТРР пише АП у коме себе проглашава као трајног извршиоца и центар активности инсталације и праћења нове државне идеологије (РР). Феминисткиње су познате по томе да пишу и затим спроводе законе где централно, руководеће место дају себи. Пример из блиске прошлости је Аутономни женски центар (АЖЦ) и Закон о спречавању насиља у породици, где је АЖЦ постао држава у држави, центар коме се полиција и судство и остали субјекти морају обраћати за појашњења око примене закона, и коме су редовно у обавези, на месечном нивоу, да шаљу извештаје о његовом спровођењу.

Потом следи мера 3.1.1.7: „На свим нивоима власти обезбедити услове за рад механизама родне равноправности и у буџетима обезбедити средства за њихов рад и реализацију планираних активности“, као и механизми евиденције и систематизација радних места и послова које обављају координатори/координаторке за РР. Већ овде видимо да је РР посао који ће захтевати запошљавање нових непродуктивних кадрова, администрације на локаном и осталим нивоима власти, као и код јавних послодаваца. „Координаторке“ ће бити нео-марксистички политички комесари који ће надгледати инсталирање и спровођење РР, као и њене евиденције и слања ка КТРР повратних информација/извештаја о примени РР. Оне ће бити модерни жбири, уходе, које ће омогућити тоталну примену ове тоталитарне идеологије под којом ће бити све друштвене и економске активности државе.

Следећи термин који је потребно савладати је „родно одговорно буџетирање“ (занимљиво је да је скраћеница РОБ, као предсказање шта ћемо постати када се све ово инсталира). Наравно, о томе ће се спроводити обуке које ниједан државни службеник неће моћи прескочити и чије теме ће знати напамет као „Оче наш“ или таблицу множења (зависно да ли долазите из религиозне или научне позиције), а потом ће се то пренети на образовање, па ће прваци цвркутати песмице о роду и РОБ-у уместо песмица чика Јове Змаја (каква дивна будућност нас очекује), или речима АП-а: „3.2.1.2. У садржај тематске целине родна равноправност у оквиру Општег програма обуке за државне службенике и Секторског програма континуираног стручног усавршавања укључити стицање знања о тесту родне равноправности и родно одговорном буџетирању у циљу интегрисања родне перспективе у јавне политике (законе, стратегије и буџетске документе) у различите секторе и показатељима за праћење“.

Но вратимо се РОБ-у. То је нешто што ће Буџет потпуно подредити феминистичким захтевима, а приоритети финансирања више неће бити привредни или друштвени, већ родни. Небитно је да ће новац ићи за мање заступљен пол, маргиналне и рањиве групе, вишеструко дискриминисане групе и остале политички коректне групе које нам је донела РР и Нови светски поредак (НСП), битно је да ће ту постојати огромна и непродуктивна администрација која ће све то пратити и спроводити, неефикасно и корумпирано пропорционално својој гломазности и непотребности. Пошто је РОБ тема за себе, овде ћемо само још ставити линк ка документу од 22 странице који је као и већина ствари у РР финансиран од стране UN Women (организација у оквиру Уједињених Нација посвећена РР): http://www.skgo.org/storage/app/media/dobro-upravljanje/pubs/Prirucnik%20za%20uvodjenje%20ROB.pdf

За остала питања у вези РР посетите сајт КТРР-а (www.rodnaravnopravnost.gov.rs), за детаље АП-а који нису стали у ову опширну, али скраћену, анализу погледајте интегрални текст на  линку са почетка чланка, и добродошли у врли нови свет 21. века / НСП-а.

Михаило Алић, оснивач УГ Чувари равноправности

ИЗМЕНА: Ранија верзија овог чланка садржала је другачије илустрације и потписе (21. 8. 2019. у 6:44).

Categories: Разномислије

Tags: Михаило Алић, жене, привилегије, родна равноправност