И док дубине сазире плаве, / неће да позна под маљем главе. / Шерује селфи, у вреви врви, /Не слути: плива у својој крви
Извор: http://hadashot.kiev.ua/
По Слободану Антонићу
Између прстију: кожица пловна,
у Ровињ жури преко Јадовна.
Па из даљине Дубровник цмаче,
не чује лепрш из Голубњаче.
Грађанин света, на лову ловац,
сваки апоен – Јасеновац.
Сав за suživot што EU ствара,
У новчанику – Градишка Стара.
Hlepi за Јадраном као за скаском,
Неће да чује о Јастребарском.
На Хвару сјајка, за Пулом слини,
Као да не би цркве у Глини.
На шибенској се прозрачи риви
К`о да су они с Козаре живи.
Сања о шкољци, делфину, киту,
А није видео Лору у Сплиту.
Са песка не зна, с јахте не чује
Јауке Бљеска и Олује…
И док дубине сазире плаве,
неће да позна под маљем главе.
Шерује селфи, у вреви врви,
Не слути: плива у својој крви.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
…
Не слути : плива у својој крви.
Није последњи и није први
што плива ” заборав” стилом
Србским нетрагом и немилом,
политички коректан летоватељ
” регионалног мира” неговатељ,
самопорицајући туриста памћења лишен,
са Пага вапај невиних неуслишен
у њему, несрећнику, не бруји
не уме да чује, предао се морској струји
и плута са крвавом сољу у коси, у обрви,
Не слути : плута у својој крви…