На питање како овај случај утиче на углед Универзитета подносиоци жалбе дошли су до сличног закључка: штета постоји

Синиша Мали (Фото: Министарство финансија)

За највише месец дана Факултет организационих наука мора да одлучи да ли је докторат Синише Малог плагијат, овог пута уз разматрање замерки Београдског универзитета. Центар за истраживачко новинарство је разговарао са онима који тврде да је плагијат очигледан, а на основу чијих жалби је Универзитет реаговао

Спорни докторат министра финансија Синише Малог на државном универзитету изазвао је реакције професора више факултета, стављајући на проверу интегритет Београдског универзитета.

Након текста професора Раше Карапанџе у ком оспорава аутентичност рада Малог, група професора и истраживача, која броји 379 чланова, тражила је Факултету организационих наука (ФОН) да поништи докторат наводећи да је трећина рада плагирана. Стручна комисија ФОН-а је у априлу ове године оценила да није било неакадемског понашања при изради доктората, са чим се Наставно-научно веће Факултета сложило.

Због такве одлуке на адресу Универзитета стигле су четири жалбе: жалба професора Саобраћајног факултета Душана Теодоровића, заснована на аргументиме Раше Карапанџе, коју је потписало више од 100 професора и доцената Универзитета, жалба професора Правног факултета Миодрага Јовановића, коју је саставио са професором Гораном Дајовићем и доцентом Бојаном Спаићем, као и две индивидуалне жалбе професора Биолошког факултета Предрага Симоновића и научног саветника на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Алексеја Тарасјева.

Ректорка Иванка Поповић објединила је четири жалбе у једну, на основу које је универзитетски Одбор за професионалну етику поништио одлуку ФОН-а и предмет вратио на поновно одлучивање, са роком који истиче средином септембра. У образложењу је Одбор, између осталог, написао да је одлука ФОН-а донета „на основу нерелевантних навода и нејасних закључака о чињеницама које нису од утицаја на решење ове правне ствари”.

Одбор је наложио Стручној комисији да води рачуна и о наводима и доказима наведеним у жалби.

Такав закључак ректорка је оценила као мудар и избалансиран, али се у разговору за Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) подносиоци жалби са тим углавном нису сложили.

„Свако ко пажљивије чита готово да је могао да закључи да су између редова сугерисали ФОН-у, односно његовој Стручној комисији, да постоје сви разлози да се у том случају утврди постојање плагијата. Напросто они сами нису желели то да ураде“, рекао је професор Миодраг Јовановић. „Мислим да Одбор није био ту да делује као политички разборито тело него као етички одбор који има јасна правна акта по којима дела.”

Професор Предраг Симоновић такође сматра да су чланови Одбора побегли од одговорности. „Они се нису упрљали и нису истрчали. Потребна је пре свега лична храброст и интегритет, независност”, изјавио је Симоновић и додао:

„Ако се заврши тиме да се стварно утврди да је то плагијат, донесе одлука и уследе неке санкције, онда ће се они бусати у прса и рећи како је у њихово време, њиховом одлуком, залагањем та одлука донесена и како је то био преседан и прекретница.“

Раша Карапанџа, професор који је покренуо питање плагијата Синише Малог, иде даље и одлуку универзитетског Одбора карактерише као „неморалну” и са циљем „пребацивања врућег кромпира”.

„Било би боље да је Етичка комисија Универзитета поверила поновно испитивање да ли је преписивање плагијат пиратима у Сомалији него професорима ФОН-а по ко зна који пут“, рекао је Карапанџа. Он је уверен да је Универзитет имао право и обавезу да „и више него очигледан” плагијат прогласи плагијатом.

Професор Душан Теодоровић је поводом одлуке Одбора за ЦИНС кратко изјавио да је у питању „апсолутно недостатак храбрости за коју се подразумева да мора да има професор универзитета”.

Другачије мишљење о одлуци има њихов колега Алексеј Тарасјев, који сматра да враћање ФОН-у на поновно разматрање није нужно погрешно. „Онај ко је направио проблем мора и да га реши. То је спорије, можда није одмах она одлука коју део јавности жели, али из угла академске заједнице то има логике”, објашјава Тарасјев.

Штета по углед Универзитета

 Професор Миодраг Јовановић каже да би у поновном одлучивању ФОН-а морали да постоје „ужасно јаки разлози” да би могли да докажу да није реч о плагијату.

„Овде је јасно да је неко на пречац хтео да се домогне дипломе доктора наука Београдског универзитета”, сматра Јовановић.

Свој став изнео је и професор Биолошког факултета Предраг Симоновић говорећи да ова тема не сме да нестане из јавног интереса и да мора до краја да се разреши како би се дестимулисали сви видови неакадемског понашања: „Сваки циљ у ствари сада оправдава средство које се примењује, а то није и нема везе са академштином”.

На питање како овај случај утиче на углед Универзитета подносиоци жалбе дошли су до сличног закључка: штета постоји.

„Несумњиво да је сам кредибилитет ФОН-а урушен, а ФОН је чланица Универзитета”, сматра Јовановић.

Он је нагласио обавезу професора тог универзитета да воде рачуна о оваквим случајевима, коју појачава одређено неповерење у приватне универзитете због њиховог наводно олаког става према студијама и докторским дипломама.

Да је реч о неком политички неосетљивом случају, Одбор би без проблема пресекао и сам преиначио одлуку првостепене комисије, каже Јовановић.

Предраг Симоновић се слаже: „Остаће штета чак и ако се поправи, неће се анулирати та штета, остаће заувек забележено да је постојала неодлучност, односно неспремност да се брзо и ефикасно ово обави. Вероватно због лика и његовог значаја у политичкој номенклатури на кога би се та одлука односила и на кога ће се свакако нека одлука односити”.

Са друге стране, Алексеј Тарасјев сматра да је случај у јавности зато што је политички занимљив, али да је могуће, да је другачије, да не би био ни покренут.

„Већину доктората одрађених на Београдском универзитету су људи радили поштено и напорно. Стварно је штета да се нечији рад на тај начин у јавности доводи у питање”, закључио је Тарасјев.

Професор Теодоровић прокоментарисао је штету по Универзитет као „немерљиву”.

Ко су подносиоци жалби и на шта су се жалили:

Миодраг Јовановић је редовни професор Правног факултета у Београду, на предмету Увод у право. Објавио је пет књига самостално, као и 48 радова у домаћим публикацијама. Поднета жалба је, према речима професора, други угао посматрања ствари. Са колегама истиче проблем погрешне примене материјалног права, односно универзитетског акта. Стручна комисија ФОН-а није требало да испитује питање оригиналности тезе и научни допринос, већ да утврди неакадемско понашање, наведено је у жалби, као и да је требало да користе све методе ради провере плагијата, а не само једну софтверску анализу.

Предраг Симоновић је редовни професор на Биолошком факултету у Београду, ужа научна област Морфологија, систематика и филогенија животиња. Учествовао је на пет биолошких пројеката. У својој жалби истиче да је Кодексом професионалне етике недвосмислено утврђено да се академска честитост заснива на строгом поштовању ауторских права других, због чега за професора Симоновића не постоји квантификација појма плагијаризма.

Алексеј Тарасјев је научни саветник у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, где руководи Одељењем за еволуциону биологију. У жалби истиче да је оцена Стручне комисије у супротности са њеним образложењем где се, у неким деловима, ипак указује на присуство неакадемског понашања, као и да је Одбор приликом доношења одлуке прекршио Кодекс професионалне етике.

Раша Карапанџа је редовни професор и шеф катедре за финансије на ЕБС Универзитету у Вајсбадену и гостујући професор на Њујоршком универзитету (НYУ) у Абу Дабију. Жалба професора Карапанџе није формално уважена јер није члан Београдског универзитета, али је професор Душан Теодоровић, уз подршку више од 100 професора и доцената Универзитета, поднео жалбу користећи Карапанџине аргументе. Карапанџа у жалби наводи да је при анализи користио два софтвера и утврдио да је проценат копираног текста 16%, док је Стручна комисија користила само један софтвер. Издваја и да је Синиша Мали при изради доктората осим текста плагирао и илустрације.

Душан Теодоровић је редовни професор Саобраћајног факултета Универзитета у Београду, академик и председник Одбора САНУ. Објавио је преко 100 научних радова, од чега 40 у међународним научним часописима. У жалби коју су потписали професори и доценти Универзитета је на више од 40 страна образложио због чега Универзитет не треба да прихвати одлуку Наставно-научног већа ФОН-а којом је дато позитивно мишљење о докторату Синише Малог.

Слободан Првановић: Кукавичко поступање Етичког одбора

Физичар Слободан Првановић био је заменик члана Одбора за професионалну етику, али је након одлуке Одбора поднео оставку. Првановић је у интервјуу за ЦИНС рекао да уколико се испостави да је Одбор у праву њему тамо није место, али и уколико се испостави да је он у праву, опет му тамо није место.

Након објављене одлуке Одбора, професор је у допису ЦИНС-у навео да се ово тело бавило анализом рада ФОН-а и Стручне комисије уместо да установи да ли је постојало неакадемско поступање Синише Малог.

„Да кукавичко поступање Етичког одбора буде још веће, у решењу се ФОН-у даје инструкција да опет ангажује Стручну комисију, дакле да се што више пролонгира читава ујудурма. Поред тога, ФОН се позива да обрати пажњу на то шта пише у жалбама, а сам Одбор није смео да обрати пажњу на то шта пише у жалбама”, објашњава Првановић.

Николија Чодановић

Опрема: Стање ствари

(ЦИНС, 13. 8. 2019)

Categories: Преносимо

Tags: Алексеј Тарасјев, Миодраг Јовановић, Предраг Симоновић, Раша Карапанџа, Синиша Мали, Универзитет у Београду, плагијат