Намере новопечене држављанке Србије нису познате, али, ако у новој отаџбини буде користила искуство свога брата и свој дар за корупцију, вероватно јој неће бити много тешко да за неку годину постане велики инвеститор и „најбогатија Српкиња“
Јинглук Шинаватра (Фото: RUNGOJ YONGRIT)
Када по српској Интерполовој потерници Француска, Италија, Северна Македонија или нека четврта држава не ураде ништа, односно, одбију да тражене злочинце изруче нашој земљи, ми се с правом љутимо и протестујемо због очигледног непоштовања међународног права.
За нас, међутим, та иста потерница понекад постаје необавезан формулар, па се свесно правимо да не умемо да га прочитамо, а још мање да поступимо по њему. Понекад пођемо и корак даље и лицу које је на потерници доделимо држављанство Републике Србије (доскора је оно било српско држављанство, али пошто је тај назив сметао српским муслиманима, то је морао да буде промењен – прим. аутора).
Такав је и најновији случај са издавањем пасоша Републике Србије Јинглук Шинаватри, бившој председници Владе Тајланда. Она је због својих корупционашких послова 2017. осуђена на пет година робије, али је успела да побегне из земље и са собом однесе велику своту новца.
Отада за њом по свету кружи Интерполова потерница коју је расписао Тајланд. Гђа Шинаватра, иначе сарадница великог непријатеља Србије у време НАТО- бомбардовања и затим саветника Аце Србина, боравила је после бекства из Тајланда у Енглеској и Абу Дабију али је власти тих земаља некако нису приметиле, ухапсиле и вратиле у отаџбину која је жељно ишчекује.
Нова занимљива појединост у животу бивше председнице Владе Тајланда, забележена је 27. јуна ове године, када је Влада наше земље донела одлуку да јој се додели држављанство Републике Србије, а што ће, вероватно, још више одложити сусрет гђе Шинаватре са властима у Тајланду.
Остаће непознато да ли је бивша премијерка тајландска икада досад боравила у Србији, када је и због чега заволела нашу земљу: можда због пријатне умерено континенталне климе, срдачних људи, мудрих политичара или нечег четвртог, а онда и где јој је и када наш пасош уручен.
Како пише у нашем Закону, о нечијем пријему у држављанство одлучује Влада Србије ако је у интересу Србије (он може да буде економски, политички, научни, културни, спортски… – прим. аут.).
Као што рекосмо, Влада је 27. јуна одлучила да бегуници из Тајланда додели српско држављанство. Ова одлука, међутим, тек што је објављена, одмах је и нестала са званичног списка,. а што је зачудило новинаре који не раде у гласилима под контролом Аце Србина. Они су постављали питања на основу чега је Влада донела одлуку о додели држављанства бившој премијерки Тајланда; да ли од ње очекује допринос у култури, науци, спорту, економији или некој другој области у којој нисмо довољно јаки, већ нам је потребна нова снага. А посебно их је збуњивало што је одлука о држављанству тако брзо обрисана.
Јинглук Шинаватра, док је била премијер Тајланда, и Филип Вујановић на Цетињу 2013. године (Фото: Bangkok Post)
Узалуд су се ови новинари, „страни плаћеници“, обраћали председници Владе и министрима да сазнају побуде за доношење одлуке, а затим и разлог што је избрисана, одговора није било. Ћутала је председница Владе, која је потписала одлуку, ништа гласнији нису били ни министри који су присуствовали седници. А бар је Ивица Дачић, не би га ништа коштало, могао да каже како је одлука Владе о додељивању држављанства гђи Шинаватри само мала и недовољна освета Тајланду због тога што је признао Косово.
Срећа је, ипак, за јавност што Србија има Ацу Србина, јединог човека у земљи који све зна, схвата, а и није му тешко да даје изјаве.
Овом приликом, међутим, председник СНС-а и свих грађана Србије који су гласали за њега није се упуштао у подробније анализе већ је рекао кратко и нејасно: „Не видим шта би то (додељивање пасоша – прим. аут) за нас било проблем, посебно ако је Влада могла да види ма какву економску или било коју другу корист за нашу земљу… Доведите људе у нашу земљу, боље да доводимо људе, много смо их изгубили захваљујући сиромаштву у којем су нас оставили“.
Занимљиво је да се овом приликом подсетимо на подударност животних путева нове држављанке Србије и њеног брата Таксина. И он је био премијер Владе у Тајланду, и он је осуђен за корупцију, па је и он побегао из земље и скривао се до 2009. године, када се скрасио у Црној Гори, где му је Мило Вечити доделио држављанство. Успешно се бави хотелијерством, купио је и део острва Свети Никола код Будве, па за њега сада говоре како је „најбогатији Црногорац“.
Пословне и друге намере новопечене држављанке Србије, истина, нису познате, али, ако у новој отаџбини буде користила искуство свога брата и свој дар за корупцију, вероватно јој неће бити много тешко да за неку годину постане велики инвеститор, послодавац робовске радне снаге српских грађана и „најбогатија Српкиња“.
Categories: Судбина као политика
Она је жртва политичког прогона. Могуће да има и путера, али сваког бившег премијера терете за корупцију.