„’Смоквин лист’ за скривање правог циља је пред јавношћу позивање на превазиђени Закон о правном положају верских заједница („Службени лист СРЦГ”, бр. 9/77 до 36/03). Ту није сврха у закону, већ у прекњижби имовине српске цркве у новоцрногорску”, рекао је адвокат Владан С. Бојић
Владан С. Бојић (Фото: Политика)
Последњи корак у заокружењу црногорског идентитета јесте прекњижба имовине Српске православне цркве, то јест њене Митрополије црногорско-приморске, каже за „Политику” адвокат Владан Бојић из Подгорице.
„Први замах у довршетку несвршеног црногорског идентитета огледа се у прекњижби имовине Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве (МЦП/СПЦ), уз гаранције власти да ће све остати исто, само ће имовина бити – државна”, наставља Бојић. „То је зачето 1993, отеловљено уписом црногорске православне цркве (ЦПЦ) у регистру полицијске ’постаје’ Цетиње, 2000, да би та ’удруга’, скупљена збрда-здола, од рашчињеника и анатемисаника, попримила размере коју власт смешта у наратив ’раскола’ и ’конкуренције’ у православљу. Помињање ’раскола’ у православљу Црне Горе је прва лаж, а ’конкуренције’ између једине канонске цркве и ’удруге анатемисаних’, дакле, између нечег светог канонског и нечега што му ништа свето није, друга је лаж”, додаје он.
Бојић оцењује да је циљ „насилна и перфидна асимилација једне нације, поготово оне (исте) вештачки цепане” и да је то „поуздан знак да је тај национ и крхак и слаб”. За прекњижавање црквене имовине он каже да је „кључни потез у творби црногорског домовинског идентитета”.
„’Смоквин лист’ за скривање правог циља је пред јавношћу позивање на превазиђени Закон о правном положају верских заједница („Службени лист СРЦГ”, бр. 9/77 до 36/03). Ту није сврха у закону, већ у прекњижби имовине српске цркве у новоцрногорску”, додаје он.
На чему црногорска власт заснива право да одузме оно што је црква створила и чиме господари вековима?
Власт прекњижбу веже и за аутокефалност, и то на пет постулата: да је имовина СПЦ/МЦП била одувек државна, да су све укњижбе деведесетих година спроведене на незаконит начин, да имовина СПЦ/МЦП чини културну баштину Црне Горе и њен „културни споменик”, да је нелегалним одлукама Подгоричке скупштине омогућено незаконито и неканонско укидање аутокефалности црногорске цркве, да је Црна Гора постала независна држава референдумом 21. маја 2006. и да, услед те нове правне реалности, СПЦ/МЦП и њене четири епархије по канонском праву представљају „темпирану бомбу у темељима Црне Горе” и филијале инфраструктуре велике Србије. Нужно их је законом преобразити у ЦПЦ уз малу помоћ Венецијанске комисије и САД. Ниједна претпоставка „истине” црногорске власти, ниједан њен постулат не задовољава минимум истине.
Којим чињеницама доказујете да наведени постулати немају „минимум истине”?
Никада имовина српске цркве у Црној Гори није била државна имовина. ОИЗ за кнежевину Црну Гору из 1888. чл. 716 до 719 каже да су имаоци права својине православне цркве, манастири и црквене установе, с ограничењем права својине по чл. 719, то јест да се не могу продавати или уступати без дозволе државе. Ограничење располагања сад власт у Црној Гори „разуме” тако да присваја себи кључно конститутивно овлашћење из права својине, а СПЦ/МПЦ постаје практично закупац, експликацијом да је МЦП ималац овлашћења коришћења и убирања плодова. Без овлашћења располагања нема права својине, а то се чини да би се у катастру имовина прекњижила као државна својина, а „зависна” од воље власника и помно контролисан корисник и плодоуживалац би била – МЦП. Нема говора о неразликовању ограничења права својине од прекњижбе, већ је реч о подлој намери узурпације.
Шта је онда то што ви називате „прекњижба”?
Није посреди конфискација, национализација, аграрна реформа, ни експропријација, него институт непознат савременом праву – прекњижба! Без накнаде, без пресуде, а у циљу стварања црногорског домовинског идентитета, за који је СПЦ/МЦП реметилачки чинилац. По чл. 1 Устава, Српска православна црква је једна, недељива и аутокефална. Круцијалан је ту и чл. 14 црногорског устава: верске заједнице су одвојене од државе. Верске заједнице су равноправне и слободне у вршењу верских послова. Али, власт није одвојена од српске верске заједнице, она јој и кумује и присваја имовину. Власт руши равноправност верских заједница, склапајући Темељни уговор са Светом столицом и Закон о потврђивању темељног уговора између Црне Горе и Свете столице. Тај уговор има примат над домаћим законодавством и непосредно се примењују кад односе уређују друкчије од унутрашњег законодавства.
Владајућа структура у Црној Гори годинама тврди да је Подгоричка скупштина поништила црногорску државност и укинула цркву. Како ви на то гледате?
Тврдње црногорске власти да је „нелегалним” одлукама Подгоричке скупштине омогућено незаконито и неканонско укидање аутокефалности црногорске цркве јесте глупост. Неодржив је и став да је формирањем државе Црне Горе после референдума 2006. дошло до нове реалности, те СПЦ/МЦП и њене четири епархије образоване по канонском праву треба законом световних власти преформулисати у ЦПЦ, по аршину – држава једнако црква. То је веома неуко и веома брутално мешање државе у канонско право. Подухват почиње прекњижбом имовине СПЦ на државу, а зна се циљ – заокружење домовинског новоцрногорског идентитета.
Тај нов идентитет нигде нема већину и залуд је тражи и у пројекту „уставног патриотизма”. Прекњижба је полуга да се тај циљ оствари, што не треба занемарити, јер власти Црне Горе нису у томе саме, напротив, оне служе као „преливни базен” за такву творбу у АП Косову и Метохији. Треба превентивно правно деловати, а никако реактивно. Намере су крајње опасне, а далекосежност зла неслућена.
Новица Ђурић
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Никако да сазнамо да ли власти у Црној Гори имају намеру да направе и Црногорску римокатоличку цркву и Црногорски ислам, и да подржаве католичке цркве и џамије.