Тесла, који је на Википедији на енглеском језику представљен као српско-амерички научник, наћи ће се у друштву хрватских научника и иноватора, као што су проналазач из 16. века Фауст Вранчић, али и, по недавним проценама најбогатији Хрват, Мате Римац, иноватор и власник компаније “Римац аутомобили”.

Архитекта које је осмислио хрватски штанд, Анте Врбан, рекао је за Вечерњи лист да ће посетиоци, поред осталог, моћи да уживају у „соби чула“, где ће на беспилотној електрификованој платформи моћи да „осете“ Хрватску, тако што ће гледати пројекције праћене мирисом и звуком.

„Платформа ће проћи кроз Модру пећину, Плитвичка језера, славонска поља, али и атмосферу трибина хрватских навијача“, каже Врбан и додаје да је при презентацији Хрватске ставио нагласак и на природне лепоте, али и на културу, уметност, науку, иновације и спорт.

„Тако ће један део павиљона бити посвећен великим хрватским научницима и иноваторима попут Николе Тесле, Фауста Вранчића, Мате Римца… Са екрана ће ‘искакати’ познати спортисти попут Јанице и Ивице Костелића, Горана Иванишевића, Луке Модрића, Златка Далића, Дражена Петровића“, рекао је Врбан.

Светска изложба је манифестација која окупља бројне земље, а одржава се још од средине 19. века.

Прва Светска изложба је одржана у Лондону 1851, а последњих година се организује сваке две-три године, сваки пут на другом крају света.

Очекује се да ће у Дубаију од 20. октобра 2020. до 10. априла 2021. године бити оборен рекорд у броју држава које се представљају – чак 192, а процењује се да ће изложбу посетити више од 25 милиона људи.

Министарство културе Србије: „Недопустив покушај Хрватске да присвоји српског научника Николу Теслу“

Министарство културе и информисања оштро реагује поводом најаве Хрватске да на изложби  „Дубаи експо“ наредне године као једну од најистакнутијих личности представи српског научника Николу Теслу.

Министарство културе најоштрије осуђује недопустив покушај присвајања српског научника Николе Тесле кога целокупна светска јавност препознаје и памти као Србина који је велики део свог живота провео у Америци.

„До сада небројено пута поновљен покушај присвајања српског научника и непримерено кривотворење истине неће донети никакво добро нити добит Хрватској која, по званичним најавама, на Светској изложби ‘Дубаи експо‘ 2020. планира овог великана да представи као хрватског научника и иноватора”, наводи се у саопштењу.

У енциклопедијама, научним радовима и популарним текстовима на свим језицима стоји историјски једино тачан податак који Николу Теслу ставља у ред најзначајнијих српских научника, напомиње Министарство.

„Никола Тесла припада свету по својим научним доприносима и изумима, али српском народу по свом пореклу. Никакви трагикомични покушаји фалсификовања ту једноставну истину не могу да промене“, закључује се у саопштењу Министарства културе и информисања.

Министарка културе Хрватске Нина Обуљен Коржинек: Тесла амерички и хрватски изумитељ српског порекла

Министарка културе Хрватске Нина Обуљен Коржинек данас је, поводом изјаве српског колеге Владана Вукосављевића о Николи Тесли, рекла да се Хрватска с поштовањем сећа једног од својих највећих научника не покушавајући да негира Теслино српско порекло и поручила да би јој било драго када би се Вукосављевић „окренуо чињеницама, а не митовима”.

„Хрватска енциклопедија за Николу Теслу наводи да је био амерички и хрватски изумитељ српског порекла. Тесла је рођен у Хрватској, у Хрватској се школовао и из Хрватске је отишао даље у свет, у Аустрију, Чешку, Мађарску, Француску и затим у САД”, рекла је хрватска министарка за Хину.

Навела је да је Тесла један од највећих научника, човек који је мењао свет и који је спона између држава и култура у којима је живео.

„Никола Тесла за себе је изјавио да се поносио српским пореклом и хрватском домовином”, истакла је министарка, пренео је Танјуг.

Додала је да за се разлику од Србије, за коју тврди да не престаје са фалсификовањем историје и посезањем за туђим историјским личностима, Хрватска „с поштовањем сећа једног од својих највећих научника никада не покушавајући да негира Теслино порекло”.

„Било би ми драго кад би се и мој колега Вукосављевић окренуо чињеницама, а не митовима. У том случају, сигурно му никад не би пало на памет да предложи да се Српски културни центри у иностранству назову именом Иве Андрића, још једне изузетне особе чији идентитет и порекло повезује више култура и народа и нема потребе да се својата онако како је то недавно учинила Србија у случају именовања Српских културних центара”, оценила је Обуљен Коржинек.

Опрема: Стање ствари

(РТС/Политика, 10. 8. 2019)