У читавој епопеји формирања власти најважније је споменути да је још у априлу након састанка предсједника три странке говорено о томе да коначног договора нема, али да је договорена расподјела министарских ресора што довољно говори о томе колико је сва атмосфера општег застоја вјештачка и на климавим ногама
Миродад Додик, Ларс Вигемарк, Бакир Изетбеговић и Драган Човић (Фото: ХДЗ БиХ)
Будући да је договор о формирању Савјета министара био најављиван за септембар, славодобитна објава почетком августа поприлично је изненадила све оне који су очекивали да су политичари из Дејтонке отишли на љетњи распуст.
Човић, Изетбеговић и Додик су 5. августа, док су остали изнова прзнили исте изјаве о свом виђењу етничког чишћења у тзв. Олуји, објавили да су договорили формирање Савјета министара и принципе за формирање власти на нивоу БиХ. И да ће се то десити у року од мјесец дана.
Поново је улогу човјека који спаја био Ларс Гунар Вигемарк, поклисар ЕУ који је исто друштво спојио и када је било потребно направити већину која је изгласала повећање акциза у БиХ.
Кога брига за Вигемарка, шта ћемо за НАТО?
Упадљиво је било да су медији у Српској сав фокус бацили на то да убиједе јавност да од уласка у НАТО нема ништа. Посебно они под контролом власти.
Како наводи ФЕНА, у 12 принципа око којих се слаже нова власт, налази се оквир за даљу сарадњу у вези с наставком НАТО пута БиХ, те деблокаду рада Парламентарне скупштине БиХ и формирање новог сазива Савјета министара БиХ у наредних 30 дана.
У трећој тачки споразума договорено је да БиХ настави пут ка НАТО, без прејудицирања будућих одлука у вези са чланством. Наглашено је да ће се по питању НАТО пута наставити сарадња и продубљавање односа с НАТО савезом уз поштовање Устава и ранијих одлука Предсједништва и Савјета министара.
Бакир Изетбеговић и Јенс Столтенберг (Фото: НАТО)
Дакле, у питању је ништа ново што нисмо виђали годинама уназад. Ка НАТО се иде, али се улазак не планира, што је наравно прича за малу дјецу. Сваки корак ка НАТО је могућност мање да се тај процес заустави. Изетбеговић је констатовао да ће у наредне три године НАТО пут бити успорен, али да то и даље остају преузете обавезе на које обавезују закони и Устав.
Од Радмановића до СРС и ДНС
Формални захтјев за МАП предат је још 2009. године, а потписао га је тадашњи предсједавајући предсједништва БиХ, Небојша Радмановић, високи функционер СНСД. (Све то је било у складу са раније прихваћеном реформом одбране, за коју су гласали и СДС и СНСД, што је била апсолутна већина у НСРС, док су против били тада и данас маргинални СРС и ДНС, који је на путу да то опет постане.)
Годинама се чекао одговор са друге стране, а као формални проблем био је изостанак договора око укњижавања војно перспективне имовине. (Иако је то предсављано као главни преостали услов, до рјешавања није дошло) а
крајем 2018. на састанку министара спољних послова земаља НАТО у Бриселу БиХ је дато зелено свјетло за МАП, што у вријеме након избора постаје нови камен спотицања за формирање власти.
У читавој епопеји формирања власти најважније је споменути да је још у априлу након састанка предсједника три странке говорено о томе да коначног договора нема, али да је договорена расподјела министарских ресора. Чињеница да се дијеле мјеста у власти, а да нема кључног договора, довољно говори о томе колико је сва атмосфера општег застоја вјештачка и на климавим ногама.
МАП и АНП – Звиздић или Изетбеговић?
Као главни услов формирања власти муслиманска страна је поставила прихватање тзв. Годишњег националног плана, који је оквир за спровођење Акционог плана за чланство у НАТО (МАП). Додик је почео да гради причу да од уласка у НАТО нема ништа, иако су кадрови које је постављао у Сарајеву, годинама радили на процедурама које воде ка чланству у тој организацији. Положаји су заузети на линији, за и против АНП (годишњи план). Међутим, иза затворених врата, ствари нису биле ни изблиза тако непомирљиве како је дјеловало из изјава које се дају медијима.
Према тврдњама Фронталових извора блиских хрватској делегацији, Додик је још раније прихватио потписивање АНП (уз неке мање измјене), али да то уради нови Савјет министара, те да нови министар одбране, који по договору треба доћи из квоте која припада СДА, буде тај који успоставља нове договоре са Бриселом. Изетбеговић се тада извлачи на то да не може пристати без договора са остатком СДА. Након паузе и разговора, враћа се са коначним ставом, да се АНП мора потписати у актуелном сазиву, па тек онда формирати нова власт.
Од тада су се умножила нагађања да снажна фракција СДА предвођена Звиздићем минира договор, да би направила што бољу позицију за септембарски изборни сабор у странци, на коме би Звиздић покушао смијенити Изетбеговића.
Избор беговата СДА
Са друге стране, СНСД се одлучио за бојкот Дома народа ПСБиХ, у коме су захваљујући СДА у НСРС добили четвртог делегата, што је довољно за апсолутну контролу, а заузврат нису правили проблем у устоличавању Изетбеговића на мјесто предсједавајућег тог дома.
Фото: Радио Слободна Европа
Истовремено је до врхунца кориштена теорија о томе да би се нови Савјет министара могао правити са СДС, а да се мјесто предсједавајућег понуди новом предсједнику те странке, Мирку Шаровићу. Ово је прилично сложена операција која би захтијевала наговарање ХДЗ да све то прихвати, вјероватно подмазивање неког из двојца Нешић и Галић (делегата ДНС и СП), како би српска компонента у тој већини изгледала озбиљније, те сталан рад под притиском да многе ваше одлуке не могу проћи Дом народа који контролише СНСД.
Тешко је рећи на којој од ових тачака је запело, али уз детаљ да договор долази у вријеме кад је Звиздић упао у правни процјеп, јер је истовремено био предсједавајући Савјета министара у техничком мандату, а по ротацији у новом мандату је требао да засједне на мјесто предсједавајућег парламентарне скупштине. Тако да би се могло ишчитати да је СДА беговат (снажна структура локалних СДА моћника која заправо управља странком) прихватио да је и у наредном периоду Бакир идеална особа за “тотем” на челу странке, који неће имати довољно снаге да им се петља у локалне шеме.
ХДЗ жели нови изборни закон, СДА хоће НАТО, док СНСД искључиво захтијева фотеље
На крају, треба подсјетити да је за ХДЗ у овим преговорима било кључно да добију сагласност за измјену Изборног закона, СДА је поставила као услов НАТО пут, док СНСД није имао других услова сем да засједне у фотеље, што би по њима била гаранција „одбране српских интереса“.
СНСД је уз раније предвиђеног предсједсједавајућег Савјета министара прихватио три министарства – спољне трговине и економских односа, комуникација и транспорта, те за људска права и избјеглице, с тим да ће један од тих кандидата бити из реда осталих.
Групи око СДА припада министарство иностраних послова, безбједности, и министарство одбране, док ће ХДЗ и даље задржати министарство финансија и трезора, те правде, а добиће и Министарство цивилних послова и комуникација. Уз то, групи око СДА припадају четири замјеничка мјеста у министарствима, а по три ХДЗ и СНСД.
Овдје од чињенице да БиХ каква јесте ником није по вољи, јаснија само она да остала два народа имају своје стратешке интересе, док је српски заробљен у оквире партијског. Готово па једнопартијског и парадржавног. Пошто се ни опозиција не понаша суштински другачије, тешко да се из ове несреће и неслободе у условима стране окупације, може изаћи повећаним интелектуалним и медијским притиском и притиском невладиних организација. Они су, ако уопште постоје, ако не под контролом власти, а онда потпуно на страни окупатора.
Исти они који су се умијешали у грађански рат 1995. године на страни против Срба, данас финансирају и контролишу НВО сектор у потпуности, док им се СНСД, који су два пута довели на власт, отима искључиво јер су се страни завојевачи отворено мијешали у изборни процес, да их замјени другима.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар