Рад комисије коју је именовао секретар Помпео даје нам огромну прилику да остваримо истинска људска права, као што је право природне породице на очување и заштиту
Амерички државни секретар Мајк Помпео и нова председница Комисије Мери Ен Глендон
Ексклузивно доносимо чланак који је поводом именовања америчке Комисије за неотуђива људска права написао Брајан Браун, председник Светског конгреса породица
Као што смо пре неки дан известили, амерички државни секретар Мајк Помпео именовао је нову „Комисију за неотуђива права“ како би помогла Трамповој администрацији и њему да „утемеље нашу дебату о људским правима у америчким темељним принципима“ и да обезбеди да САД буду будне како дискурс о људским правима не би био корумпиран или отет или коришћен за сумњиве или малигне сврхе. Овај важан нови напор, којим ће председавати снажан савезник породице, професор са Харварда Мери Ен Глендон, направиће ревизију захтева о људским правима у светлу принципа који су утемељили америчко искуство и који су садржани у Уставу САД.
Ово је дуго очекивана и веома добродошла прилика да се „заустави“ непрекидно настојање левице да прогура своју екстремистичку агенду кроз контекст захтеваних људских права. Абортус, трансродност, хомосексуални брак, сурогат, асистирано самоубиство и многа друга питања су умотана у одело „људских права“, тако да је свако ко се противи агресији левице нападнут као неко ко наводно крши људска права.
Ова нова комисија такође пружа Међународној организацији за породицу невероватну прилику да поново потврди основно људско право које левичари настоје да игноришу и одбаце – одредбу артикулисану у члану 16. Декларације о људским правима УН-а: „Породица је природна и фундаментална јединица друштва и има право на заштиту друштва и државе.“
Очекивано, левичари и њихови савезници у медијима су дубоко разочарани овом могућношћу да се америчка спољна политика може поново водити принципима америчког оснивања, а не екстремном идеологијом активистичких група и њихових бирократских савезника у Стејт департменту, УН и ЕУ, те другим међународним телима која су под контролом левицe.
Уводник у Лос Анђелес Tајмсу цитирао је борца за људска права са левице који тврди да комисија „изгледа као покушај ширења мржње према женама и ЛГБТК особама“. Њујоркер је поновио сличан рефрен, тврдећи да комисија „покушава да редефинише шта је право – потенцијално на начин који негира право жене да бира, као и да таргетира уместо да штити мањине, посебно ЛГБТК заједницу“.
Будимо јасни: не постоји „људско право“ да се убије нерођена беба кроз абортус. Не постоји људско право биолошког мушкарца да присили свет да прихвати тврдњу да је он заправо женско зато што себе тако „идентификује“. Не постоји људско право да се редефинише ванвремена и универзална институција брака на начин који би одговарао захтевима моћне политичке групе. Не постоји људско право да се детету ускрати право да зна и искуси љубав и мајке и оца. Не постоји људско право да се дете добије путем комерцијалне сурогације или другим сличним средствима. И не постоји људско право да се убије друго људско биће у име „саосећања“.
Рад комисије коју је именовао секретар Помпео даје нам огромну прилику да остваримо истинска људска права, као што је право природне породице на очување и заштиту, те да ограничимо наметање измишљених „права“ која нису ништа више од елемената леве политичке идеологије.
Са енглеског посрбио: др Миша Ђурковић
Напомена преводиоца
Осмог јула, државни секретар за спољне послове САД Мајк Помпео озваничио је формирање Комисије за неотуђива људска права, на чијем челу ће бити Мери Ен Глендон, легенда америчке конзервативне интелектуалне сцене, позната по томе што је у жижу вратила изворно тумачење људских права као хришћанске персоналистичке концепције (посебно у књизи из 2001, Свет скројен изнова: Еленор Рузвелт и Универзална декларација о људским правима). Ради се о истинском земљотресу јер је нпр. око 2010. године исти тај Стејт департмент у време Хилари Клинтон пре свега радио на промоцији ултралевичарских и антипородичних мера по читавом свету, а све позивајући се на наводна људска права. У то доба је чак промовисана доктрина на основу које би САД требало да свим средствима интервенишу против држава у којима се крше права хомосексуалних особа.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Šta su to “ultralevičarske mere”? Je l’ postoji neki drugi naziv za to ili dr Đurković to izbegava da kaže? 🙂
Ово би могао да буде почетак преокрета. Дај Боже да буде тако.
@Јр – слажем се са питањем, и – да будем искрен – толико се пута помиње “левица”, а није јасно ко и шта се под тим подразумева. Нешто веома слично ономе што се код нас одомаћило – ако ти се неко не свиђа, само га маркирај етикетама “фашиста”, “националиста” и слично, а нико да дефинише шта се тачно под тим мисли.
@Милорад Da, upravo tako… Nažalost, ne vidim ni pristojnu levicu a kamoli desnicu u Srbiji. Samo delove KP Srbije – izuzetno nasilne ljude koji sa bilo kakvim ljudskim pravima nemaju nikakve veze.
Daj Bože da jednog dana umesto nasilnih komunista nastane pravi levičarski pokret koji bi se recimo zalagao za:
1. Ukidanje “prava” na abortus, kao i biomedicinski potpomognute oplodnje (odnosno svega što uključuje uništavanje ljudskih bića), što je zapravo ubijanje beba;
2. Direktnu demokratiju (pretpostavljam da je moguće, nisam stručan), uvođenjem modernih tehnologija u proces odlučivanja građana. Smanjivanje propisa, troškova i birokratije a nijedan novi propis bez glasanja, a bez glasanja u paketu;
3. Borbu protiv nezakonitih i masovnih migracija;
4. Pomoć radnicima i unesrećenima u našem društvu samoorganizovanjem a bez nasilja države;
5. Prepoznavanje zloupotreba vlasti, kritiku toga i predlaganje boljih rešenja;
6. Borbu protiv sprege komunističke tiranije i krupnog kapitala, što uništava konkurenciju i šteti svima;
7. Borbu za istinsku slobodu govora i medija i istinsku množinu mišljenja;
8. Borbu za bolji život radnika i to prepoznavanjem da su interesi radnika i poslodavaca često umnogome isti i time zalaganje za što manji uticaj države u privredi, kao i kažnjavanje i sprečavanje zloupotreba. Potpuno bi legitimno bilo da pristojna levica pomaže radnicima u pregovorima sa poslodavcima, da im pruža finansijsku, pravnu i svaku drugu pomoć. Postoji mnogo načina na koje bi takav pokret mogao da se iskaže i zasluži poštovanje svih;
9. Bolje pravosuđe, a naročito omogućavanje pristupa građana pravdi i smanjivanje troškova sudskih i upravnih postupaka;
10. Borbu protiv zagađivanja i zdravu životnu sredinu.
Sa takvim ljudima bi bila milina razgovarati i ne biti saglasan oko raznih stvari :), ali bismo barem imali normalan razgovor u društvu o važnim stvarima. Umesto toga, imamo prizeman i nasilan javni govor.