Председница Хрватске Колинда Грабар Китаревић честитала је 4. августа Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља
Колинда Грабар Китаревић (Фото: Танјуг)
Председница Колинда Грабар Китaровић честитала је грађанима Дан победе и домовинске захвалности, 4. август, као и 24 године од војно-полицијске акције Олуја, када је из Хрватске, у највећем егзодусу од Другог светског рата, протерано око 250.000 крајишких Срба, док је око 2.000 њих убијено или нестало.
Обраћајући се свим грађанима у земљи и дијаспори, Грабар Китаровић је навела да је „победом у Олуји Хрватска досањала свој историјски сан слободе и независности и постала пуноправна чланица међународне заједнице”.
Такође, позвала је грађане да „лијепу домовину” изграђују у заједништву, солидарности и поштовању једних према другима, да би, како је навела, из дана у дан била напреднија и праведнија, „онаква каквом су је сањали претходни нараштаји и каквом су је желели хрватски бранитељи”, преноси Танјуг.
„Драге Хрватице и Хрвати и сви хрватски држављани широм домовине и света, од срца вам честитам Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља!”, написала је председница, пренели су хрватски медији.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Јован Дучић – Закржљала расо! Песма о Хрватима
Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,
На пољима родним, бранећи их часно
Китио си цвећем сваког освајача,
Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
Слободу си вечно, закржљала расо,
Чек’о да донесу туђи бајонети,
По горама својим туђа стада пас’о,
Јер достојно не знаш за слободу мрети.
Покажи ми редом Витезе твог рода,
Што балчаком с руку сломише ти ланце,
Где је Карађорђе твојега народа,
Покажи ми твоје термопилске кланце.*
С туђинском си камом пузио по блату,
С крволоштвом звера, погане хијене,
Да би мучки удар с леђа дао Брату,
И убио пород у утроби жене.
Још безбројна гробља затравио ниси,
А крваву каму у недрима скриваш,
Са вешала старих нови коноп виси,
У сумраку ума новог газду сниваш.
Бранио си земљу од нејачи наше,
Из колевке пио крв невине деце,
Под знамење срама уз име усташе,
Ставио си Христа, Слободу и Свеце.
У безумљу гледаш ко ће нове каме,
Оштрије и љуће опет да ти скује,
Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме,
Ко најбоље уме да ти командује.
Један од стубова нашег идентитета су и историјске битке где је Србин показао врхунац несебичности, Србин је поклањао свој живот за нас који долазимо, то је врхунац алтруизма, дати свој живот за другог.
Нападају наше безвремене симболе храбрости јер немају своје “Термопилске Кланце” са којима би се поносила свака нација.
Досањали су сан да поред њихове државе и државе шизоидних БиХ поносно стоји Република Српска и још увек живи од њих дупло већа Србија и ускоро српска Црна Гора, печат и тачка на било какво поновно размишљање о Јасеновцу и Јадову. Упамтите, браћо, због Реп. Српске, плодне земље севера Србије, Новог Сада, Земуна, Тесле, Андрића нас много мрзе, мисле да смо им ми све отели, ми прљави “опанчари” и “трактористи” из “Смрдије”. Као млађа генерација Срба, децу ћу да учим величанственој победи Срба у Српској, уз друге победе, наравно. Учићу их преварама, да ни случајно не наседну на њихово “инвестирање” у Србију преко Штарка, Роде, Бакине Тајну и остале марке које су им продали изоловани случајеви нашег рода, понајвише оног несрећног шминкера и продане душе, нарикаче Јоксимовића и Ђоковића. А онај број од пар стотина хипика из Србије (углавном њихових бедника и Албанаца посластичара који се јуче масовно потукли тамо) што тамо иде на летовање и рад је намерно напумпан у медијима, да се створи слика како их ми волимо. Опаметио се мало Србин последњих 30 година, свака му част!