Лист Курир наводи извод из бележака Добрице Ћосића према којем је почивши патријарх Павле прихватио идеју поделе Косова и Метохије
Патријарх Павле и Добрица Ћосић (Фото: НСПМ)
Саопштио сам му предлог за животну коегзистенцију Срба и Албанаца и тек када сам му рекао за хиландаризацију српских манастира, патријарх се сагласио с поделом КиМ, написао је Ћосић
Патријарх Павле подржавао је поделу Косова и Метохије, записао је Добрица Ћосић, бивши председник СРЈ, у својој књизи „У туђем веку 2“, која представља његове записе, врсту дневника.
Ћосић је у књизи, за коју је тражио да буде објављена после његове смрти, препричао свој разговор с патријархом Павлом из септембра 2004.
Како је навео, он је патријарху изложио свој предлог за животну коегзистенцију албанског и српског народа и тек пошто је чуо и предлог о хиландаризацији српских манастира, патријарх се „сагласио с територијалном поделом КиМ“.
Позив патријарха
– Скоро ће две године од последњег разговора с патријархом. Јуче ме позвао да дођем у Патријаршију у 11 сати. Патријархов шеф кабинета, увек љубазан и озбиљан Момир Лечић, сачекао ме на степеништу Патријаршије. Ту званичност потврдио је патријарх, који ме је сачекао стојећи на средини свог кабинета – наводи се у књизи, као и:
– Питао ме је да ли сам сагласан са ставом Цркве о неизласку Срба на изборе за косовски парламент. Рекао сам да сам и ја саветовао Србе да не иду на изборе, јер су робови и логораши. Бесмислено је да логораши бирају кандидате за команданте својих логора. Онда сам му изложио свој предлог за животну коегзистенцију албанског и српског народа. Пажљиво ме слушао и тек када сам му изложио предлог о хиландаризацији српских манастира и нашем демографском паду, он се сагласио с територијалном поделом Косова и Метохије. И он је убеђен да Шиптари и Срби не могу да живе заједно, нити верује у идеју помирења садашњих нараштаја.
Лоша демографија
Ћосић наводи да су демографске чињенице биле за патријарха главни аргумент да се од јужне српске покрајине спасе било шта.
Фото: НСПМ
– Те катастрофалне демографске чињенице биле су за патријарха Павла главни аргумент да се од Косова нешто спасе јер за рат нисмо спремни, нити за Косово треба ратовати. Његово мирење с мојим предлогом сматрам доказом да су Срби у духу изгубили Косово – записао је Ћосић и додао да је поглавара СПЦ подсетио да Црква није ништа урадила на организовању међународног скупа о универзалним, хришћанским вредностима православне и српске духовне баштине на КиМ.
Душан Јањић: Ћосић кадрирао преко Цркве
Аналитичар Душан Јањић каже да Добрица Ћосић јесте износио патријарху Павлу идеју поделе Косова, али да то није био примарни део разговора – суштина тог разговора било је кадрирање у јужној српској покрајини.
– Ћосић није објавио цео разговор с патријархом. Подела Косова није била примарни део разговора, већ Ћосићева интервенција да сачува Небојшу Човића на челу Координационог тела за КиМ. Он је хтео да Сабор стане иза те његове одлуке да Човић остане главни за КиМ. Небојша Човић био је на челу тог тела још око годину дана – каже Јањић.
Миливоје Павловић: Ћосић и патријарх разговарали о Косову
Професор Миливоје Павловић, аутор двеју књига о Добрици Ћосићу „Огледало Добрице Ћосића“ и „Писма с двоструким дном“, каже у разговору за Курир да су Ћосић и патријарх Павле били веома блиски и да су често размењивали мишљења о актуелним стварима.
– Наравно да су често разговарали и о Косову, пошто је Ћосић за ширу јавност већ потврђен као поуздан хроничар, и овај запис из 2004. о коме ви говорите може се узети као веродостојан. О деоби Косова Ћосић пише већ од 1981, из списа, записа и разговора које сам ја водио с њим, он је образлагао став да су велике демонстрације на Косову из ‚81. само наставак процеса који је почео много раније. Ћосић је отворено говорио о разграничењу с Албанцима по етничком и историјском принципу – каже Павловић и додаје:
– Ћосић је био близак са свим српским патријарсима, са Германом је био веома близак, са патријархом Павлом, као и са садашњим патријархом Иринејем. Патријарх Павле није био много говорљив, а то што је он рекао, мора се узети као ствар која је промишљена.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
( – Те катастрофалне демографске чињенице биле су за патријарха Павла главни аргумент да се од Косова нешто спасе јер за рат нисмо спремни, нити за Косово треба ратовати.)
Овде су две различите претпоставке. Прва је, да за рат у том времену нисмо били спремни. А друга, да за Косово (и Метохију) не треба ратовати, је нешто што више личи на данашњу антиратну пропаганду. Србија би тако постала можда једина држава у свету која би се одрекла своје вековне територије без намере да је брани ако треба и оружјем.
( – Ћосић је био близак са свим српским патријарсима, са Германом је био веома близак, са патријархом Павлом, као и са садашњим патријархом Иринејем.)
Добрица Ћосић се вероватно сећао речи које је изговорио патријарх Герман при посети Косову и Метохији 1986. године. Он је окупљеним Србима, који су се жалили на зулуме албанских насилника, овако поручио: – “Не бојте се, нисте сами! Уз вас је десет милиона Срба о које се сломило три царства! Препустите да државни органи решавају ваше проблеме.” Патријарх упућује народ на државу која је дужна и треба да га брани.
Патријарх Павле је као епископ Рашко-Призренски провео више деценија у Призрену и добро је осећао и упознао душу тога народа и тих крајева. Не верујем да би он изрекао такву жалосну мисао, да за Космет не треба ратовати.
(Ћосић је отворено говорио о разграничењу са Албанцима по етничком и историјском принципу )
Из овога се може закључити да Добрица Ћосић није познавао праву Историју Срба и Албанаца. Јер, да је знао, не би говорио о историјском принципу који даје право Арбанасима на запоседање српских земаља. Та лажна Историја Арбанаса (Албанаца) је и данас од великог утицаја на гледање званичне Србије на Косово и Метохију као на туђу а не нашу територију. Краљевина Србија, СХС и Југославија је имала озбиљан приступ том проблему. Они су на протеривање Срба и Црногораца током турске владавине, одговарали новом колонизацијом и испуњавањем тих простора српским и црногорским становништвом. Нова комунистичка власт после Другог Светског рата, којој је припадао и Д. Ћосић, је нажалост радила супротно. Забрањивала је повратак силом расељених Срба и Црногораца у време окупације на своја огњишта. И тиме утицала на погоршање демографске структуре и ширења албанске националне мањине по Косову и Метохији. У исто време је дозвољавала илегално насељавање етничких Албанаца из суседне Албаније, под изговором да они беже због стаљинистичког режима у тој држави.
Бљак, како веровати пузавцима и књижевницима у политичким улогама?
Веровати у речи “… јер за рат нисмо спремни, нити за Косово треба ратовати.”?
И баш сад да се појави и наглашава оваква “информација”? Лајава влада је коначно схватила да се духовна сила у Срба поново буди и бива све јача (што је за њих потпуно неразумљиво), па жели оваквом манипулацијом и љубављу коју Срби осећају према светом патријарху да издејствују оно што никаквим другим неделима није успела.
Остаје врло упитно зашто Добрица Ћосић није такав разговр обавио са
покојним Патријархом Германом, будући да је из Велике Дренове, где је
пок .Патријарх Герман провео детињство, дакле, могло би се рећи –
”земљаци”.
Драган Славнић
Ne bih se zacudila kada bi za koji dan procitala da je knez Lazar poklonio Kosovo caru Muratu.Kakve je sve lazi sposobna ova vlast da plasira samo da opravda svoje zlocine?