Данас: Синод СПЦ склања са факултета владику Максима, критичара Вучићеве косовске политике

Део епископата процењују да су се на крају на владици Максиму „сломила“ саборска кола и због неслагања српских архијереја око политике Александра Вучића на КиМ

Владика Максим (Фото: Приватна архива/Недељник)

Свети архијерејски синод СПЦ почетком јула одлучио је да са Православног богословског факултета „уклони“ предаваче – епископа западноамеричког Максима (Васиљевића) и доцента Марка Вилотића, актуелног секретара епископа дизелдорфско-немачког Григорија (Дурића), незванично је потврђено Данасу у више високих црквених извора.

Владика Максим предаје Патристику 2, а Вилотић, који се до септембра налази на неплаћеном одмору због организације новог секретарског посла, Историју религије. У СПЦ, на Православном богословском факултету и у Ректорату Београдског универзитета о овом „случају“ ћуте са незваничним објашњењем да су у току колективни годишњи одмори.

Осим што је реч о у СПЦ незапамћеном преседану да се са места предавача на Православном богословском факултету повлачи епископ, овај случај могао би да има и политичку позадину, јер су и владике Максим и Григорије, чији је секретар „кажњен“, били међу архијерејима који су јавно и на последњем пријему председника Србије Александра Вучића у једном од патријаршијских салона током мајског Сабора критиковали Вучићеву политику на Косову и Метохији.

У црквеним изворима спекулише се да је синодска одлука о смени двојице предавача, између осталог, образложена тиме што у редовној настави не могу да буду они који живе у Западној Европи и Америци, што до сада није била препрека за ангажовање у образовним установама СПЦ. Владика Максим је предавао на Богословском факултету у Београду кад га је 2006. Сабор изабрао за епископа западноамеричког.

Према Данасовим незваничним сазнањима, у синодској одлуци помињу се и наводна кршења Статута универзитета због којих Синод страхује од просветне инспекције, као и брига о нормалном животу епархија у далекој дијаспори, чији су епископи професори у Београду. Синод се у одлуци, како се незванично прича, позивао чак и на одредбе Статута самог Православног богословског факултета о неопходности наставе у духу верности Светом писму и светом предању Цркве.

Поједини црквени сајтови, који су спекулисали о смени владике Максима и Марка Вилотића, тврде да се тим поводом патријарху Иринеју обратио протестним писмом епископ умировљени бивши захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић), почасни професор и дугогодишњи декан Православног богословског факултета, иначе духовни отац владика Максима и Григорија. Исти извори наводе да је поглавар СПЦ владици Атанасију потврдио „став Синода да редовни предавач на факултету не може да буде неко ко живи у Америци“.

У црквеним изворима процењује се да синодска одлука од 8. јула о уклањању двојице предавача због одмора још није стигла до Богословског факултета. На званичном сајту највише богословске школске установе СПЦ имена редовног професора владике Максима и доцента Марка Вилотића и даље су на листи наставника и сарадника.

Ректорат Београдског универзитета 17. јула обавестио је наш лист да су Данасова питања у вези са синодском одлуком прослеђена Православном богословском факултету са обавезом да нам одговори. Одговори до јуче нису стигли.

Насловна страна листа Данас, 24. јул 2019 (Фото: Данас)

Православни богословски факултет, као део Београдског универзитета на који је враћен 2004, после 52 године прогона послератних комунистичких власти, у свом Статуту наводи да се придржава Закона о високошколском образовању, Статута Универзитета и Болоњског процеса. Професори се бирају као и на свим другим факултетима БУ – преко конкурса, осим што је само при првом избору неког од предавача неопходна сагласност Синода СПЦ.

Због две године старе одлуке поглавара СПЦ да без његовог благослова нико не може да даје изјаве за медије, Данасови црквени извори незванично објашњавају да се одлуком Синода о смени двојице предавача ушло у „сиву зону“ – јер правна акта не познају овакву ситуацију, те да је ово готово незапамћен случај у послератној историји СПЦ. У црквеним круговима упозоравају да је ситуација утолико незгоднија што је право предавања одузето епископу, који води епархију, а посредно се доводи у питање и исправност његовог верског учења.

На потезу је, како тврде у врху СПЦ, декан Православног богословског факултета епископ браничевски Игнатије (Мидић) – на њему је да одлучи да ли ће спровести синодску одлуку или ће се на њу жалити, што би могло да се заврши као тачка дневног реда на Сабору. Владика Игнатије је на путу, а у седишту Епархије браничевске његов повратак очекују током ове недеље.

Данас се обратио и епископу бачком Иринеју, члану Синода и портпаролу СПЦ, али он је, како нам је речено у седишту Епархије бачке, тренутно у иностранству. Занимљиво је да су владике Максим и Иринеј бачки пре мајског Сабора јавно а током саборског заседања иза затворених врата водили спор око „украјинског црквеног питања“.

То је била једна од саборских тема, али у делу епископата процењују да су се на крају на владици Максиму „сломила“ саборска кола и због неслагања српских архијереја око политике Александра Вучића на КиМ. Сабор је, ипак, смогао снаге да се одупре притисцима председника Србије и да званично саопшти да је против независности, поделе и разграничења на КиМ, али је владика Максим, због неких формулација око „украјинског црквеног случаја“, морао да се извини Сабору.

Упркос саборској одлуци, његов „случај“ се нашао и у завршном саопштењу Сабора које је писао владика Иринеј бачки. На интервенцију, то саопштење је преко ноћи измењено на званичном сајту СПЦ, али је владика бачки потом објавио саборски документ о „случају“ владике Максима, због преписке са појединим београдским медијима.

Владика Максим се на удару појединих епископских кругова и дела црквене јавности нашао и пре неколико година због толерантног става према Дарвиновој теорији еволуције, због чега се такође извињавао Сабору СПЦ, али му ни тад ни сад у мају нису изречене друге епитимије.

Заједно са владиком Максимом, међу 12 српских богослова који су потписали Став о теорији еволуције био је и доцент Марко Вилотић. Владика Максим је и један од потписника дописа патријарху Иринеју од ког се тражи да се са званичног сајта СПЦ уклони нетачно и измењено саопштење последњег Сабора, и то највише у делу о Вучићевом пријему. То саопштење је још на сајту.

Због путовања портпарола СПЦ, Данас још није добио одговоре и на питања да ли је „избацивање“ са факултета нека врста наставка „одмазде“ према владици Максиму и да ли ће се и кад на сајту СПЦ изменити саборско саопштење, што од краја маја тражи део епископата.

Патријархови јубилеји

На сајту и медијима СПЦ нема ни помена о сменама на Православном богословском факултету. Једна од главних тема је двоструки јубилеј патријарха Иринеја – шест деценија монашког стажа и 45 година епископске службе, за које је крајем прошле недеље честитке добио и од поглавара Руске православне цркве патријарха Кирила.

Предавачи

На листи наставника и сарадника Богословског факултета из редова архијереја, поред владике Максима и декана владике Игнатија, тренутно је и митрополит загребачко-љубљански Порфирије (Перић).

Јелена Тасић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Данас, 24. 7. 2019)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

12 replies

  1. Медији би најрадије да убаце стотину папараца у црквене институције, те да сваких сат времена од њих долазе “вести из несвести” о томе ко је шта рекао и урадио. Молимо се да, по било коју цену, црква ништа слично не допусти. Много је боље да, нестрпљиви какви смо, сачекамо званичну вест, па да онда видимо шта нам је мислити.

  2. Milorade,brate ova liberalna olosija lupa ti minus jer oni su zeljni sto vise pljuvanja po svemu sto je Srpsko ne samo Crkva.Ne znam da li je mudro prelistavati ovakve “objektive” novine poput Danas koji nisu ne obavestini o “delima”vladike Maksima u vezi sa evolucijom,raskolom sa zvanicnim stavom Crkve u vezi sa Faraniotskim cepanjem Crkve u Ukrajini i mnogo cime znanim i ne znanim delima pomenutoga vladike pocinjenim u Americi a i kod kuce.Manje je greha imao vladika Artemije pa listovi kao sto je Danas ne lise suze nad njegovim rascinjenjem jer se isprecio na put njihovim gazdama iz Vasingtona,a sadasnji je u liniji sa njima.

  3. хвала Богу ,да су то урадили ,требало је и раније ,тог ******* ******* присталице зизјуласове јереси .Срамота је да је уопште владика .И да не заборавим напао је Светог Саву због стицања самосталности СПЦ.

  4. УДАР СПЦ НА МАФИЈУ СА БОГОСЛОВСКОГ

    Ко год је упућен у дешавања у СПЦ лако ће да прочита Данасову Јелену Тасић као за ову прилику запрану и исфризирану Жељку Јевтић из Блица и Курира…

    …низови наручених медијскиј активности у које спада и овај текст говори да се против СПЦ води мре-но-центрични рат од стране мафијашког клана који се налази у њеним институционалним оквирима. На сцени имамо спрегу 4) медија, тачније окупаторских медија, 3) политике, у овом случају окупационе резерве а пређашње окупационе инсталације, 2) окупатора и 1) носилаца црквених функција, власти. Нисмо заборавили на 5) бизнис и бизнисмене, у широкој палети од социјалистичких директора, преко енергетских и других тајкуна, приватизационаих фронтменова, до зеленаша-костоломаца.

    Извор и увир косовске политике Данасовог хероја Максима је она “предајте се седе главе” епископа Григорија Дурића упућена Радовану Караџићу и Ратку Младићу, и за његове уши и задатак фол изречено од патријарха Павла “судбина Косова је у рукама Американаца”. Ако Бог да да се покајањем и заветним прегнућима удостојима да нас Бог реши ових петоколонаша!

  5. Урередништву листа “Данас” је до цркве стало исто колико и Милу. Само што би они да униште СПЦ без оснивања неке нове цркве. Довољна је Римокатоличка црква. Максим је у цркви поштован ониолико колико “Данас” има читалаца. Наравно, сви су они “велики критичари” Вучића, то им је уосталом једино занимање и квалификација за све у животу.

  6. Србољубе, Јанко, Срђане, Јоакиме и сви који потврдише.
    Све се слажем и све је јасно ономе ко хоће да види и ко жели истину. Ипак, желех да сам себи повучем кочницу и не дам свој мали суд док се не види тачно шта се дешава.
    Хвала Богу, има и нас који, иако грешни по природи и по личном настројењу, видимо где је Истина па Јој тежимо, искрено се уздајући у Милост Његову.
    Оно што ови јадници не схватају јесте да ће доћи дан када ће Милост бити замењена Правдом, а онда више нових о-правдања неће бити ни за кога, изван онога што смо учинили у животу. То се чак дешава и у овом животу, јер Бог, не штедећи, дели лекције и поуке. Ако се не научисмо из судбина издајица нашег рода током векова, из чега ћемо се научити? Колико ли пута треба Исус да дође на земљу, проповеда и страда, е да би га неразборити народ узверовао?
    Праштајте и помените.

  7. Milorade brate ne smatram sebe nikakvim tzv.“analiticarem“,kako se danas oformila nekakva struka.Dao mi je Bog dovoljno razuma da gledam svojim ocima i slusam usima, a nikako tudjim.Pored toga milost Bozija dala mi je priliku da se sprijateljim sa velikim ikonopiscem,duhovnikom sa velikim iskustvom i normalno poznavaocem ogromnog broja ljudi iz raznih sfera zivota kod Srba a po najvise duhovnoga.Tako razgovaramo,razmenjujemo misljenja i saznanja i vidimo stvarnost.Ona nije lepa ni jednom aspektu u sadasnjosti Srpskoj,ali dace Bog da bude i bolja jer kako procitah iz jedne Kineske pouke“I OVO CE PROCI“ , ( i kada se dobro desava a i zlo u zivotu pojedinca ai naroda)a narod Srpski opstace do sudnjega drugoga Hristovoga dolaska.

  8. Србољубе, брате, амин!

  9. Na vama je da obavestavate vernike o dogadjanjima, ali verujte da se nama smucilo da vise citamo o toj otpadiji u nasoj crkvi. Iz dosadasnjeg, 90 % su biskupi, a samo 10 posto su ostali sa Bogom !

  10. Брате Перо, имаш барем делимично право то што кажеш, а и да будеш љут. Но, хајде да ми, који нисмо ни епископи ни бискупи будемо „у малом послушни“, не бисмо ли били „над великима постављени“ када дође време Правде.
    Речено је „гневите се, али не грешите“.

  11. Brate Milorade, za takve rece gospod, izbljuvacemo ih ! Kad kvazi patrijarh sasluzuje sa rabinima u sinagogi, kad duhovna ceda svetog Justina izbacuju jedinog koji je ostao sa bogom medju njima. Kad ti odemonjeni preuzese pre vise od 20 godina univerzitet i odgajise hiljade ekumensticke otpadije, tada nama vise ne treba ta demonija. Blazenopocivsi iguman Sava iz Vaznesenskog manastira u kablarskoj klisuri nam dade pouku pre dolaska legija demonkrata, ekumensta i zajednicki receno, antihriscana :
    ,,Ovi sto dolaze, unistice nam zemlju, zato vi vise ne brigajte, nego spasavajte duse. I vise nikog ne pitajte o Bogu. Imate Jevandjelje, imate molitve i nista vise vam ne treba ,,
    Imamo jos malo vladiku Artemija, imamo jos malo Rusku crkvu, ih – puna kapa !

  12. Брате Перо, разумем ја тебе јако добро, и како не бих био свестан слабости у овој земаљској цркви, али ипак ћу задржати кочницу. Јер колико год да је неки епископ грешан, ја верујем да смо ми још грешнији (и то не само декларативно, да наместимо ону позу грешности у коју ни сами не верујемо).
    Свако има своје мишљење, али времена су толико смутна да, по мом мишљењу, не бисмо смели пренаглити и пребрзо се одрицати. У брзоплетости је највећи ризик.
    Ето, поменуо си светог оца Јустина – он није ни помислио да прави пара-цркву и поред свег зла којег је видео у екуменизму – он је први и дошао до појма “свејерес”, што указује да је могао имати разлог за оно што је учинио бивши епископ Артемије. Док је догма неокрњена у овој цркви којој сви припадамо, дотле је (тако ја верујем) добро бити у истој заједници. Треба се Богу молити, читати што више и Стари и Нови завет – као што си и сам пренео речи оца Саве, а Бог нас неће оставити. Јер ако бисмо и поред богоугодног живота могли бити изгубљени, онда би испало да се Господ игра са нама те да ће нас препустити звери и поред тога што идемо ка Њему, једином Истинитом, сачувај Боже таквих размишљања!
    И управо се треба молити за оне које ти помињеш, а мислиш да нас воде у пропаст. Што више мислиш да су грешни, то више се моли за њих и воли их, а себе исправљај! Ако то није јеванђелски пут, шта је?
    Свако добро од Господа!

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading