Непоштено је да Србија узима на поклон од Русије војну технику, а да од Француске купује наоружање које јој реално није потребно

Драгана Трифковић

За време посете француског председника Емануела Макрона Србији, између осталих, потписан је и уговор о куповини 18 система ПВО малог домета, „Мистрал“. Ракете „Мистрал“ треба да буду интегрисане у против-авионски самоходни систем „ПАСАРС-16“ који је израђен у Војно-техничком институту Србије и први пут приказан 2017. године. Француске ракете „Мистрал“ спадају у лако преносне системе попут „Стреле“ које поседује Војска Србије. Совјетске ракете „Стрела“ су дуго у употреби код нас. Првобитно је било планирано да „ПАСАРС-16“ интегрише ракете домаће производње које су конструисане на бази старих совјетских ракета „Р-13М“.

Куповина француских система је својеврсни преседан јер je „Мистрал“ први ракетни систем ПВО у Војсци Србије западног порекла. Српска Војска има традицију која се базира на совјетском наоружању. Поред куповине „Мистрала“ Србија преговара са Француском и о куповини радарских и електронских система. Такође, Србија је ове године купила и „Ербасове“ хеликоптере од Француске за војску и полицију.

Ако говоримо о реалним потребама наоружања Војске Србије, онда у први план долази питање набавке ПВО великог домета. Недостатак таквог система изложио је Србију опасности бомбардовања 1999. године. Између осталог и Француска са којом сада Србија развија стратешко партнерство је учествовала у бомбардовању Србије. Како би се у будућности превазишла таква опасност неопходно је пре свега да Војска Србије набави системе „С-400“. Иако су такве потребе биле предочене Србији чак и са руске стране, руководство Србије није започело преговоре о набавци овог система.

У оквиру помоћи Руске Федерације, Србији је претходне године испоручено шест авиона „Миг-29“, као и четири хеликоптера „МИ-35“ и четири „МИ-17“. Уз то Русија је одобрила и новчану помоћ која је искоришћена за обуку пилота. Русија је такође поклонила Србији тридесет тенкова „Т-72“ и 30 борбених возила „БРДМ-2“. Доставу ове војне технике Србији спречава Румунија која не дозвољава да Русија транспортује тенкове и борбена возила Дунавом. Оваква одлука је у супротности са важећим мећународним прописима везаном за пловидбу Дунавом, али није неочекивана од стране земље која припада НАТО. Кршење међународног права и непоштовање постигнутих договора је уобичајена пракса НАТО.

Међутим, кључна ствар у вези са односом Србије, која је декларативно војно неутрална, према источним и западним партнерима, огледа се у непринципијелној политици. Иако руководство Србије користи руско-српско пријатељство за политичку пропаганду и српски медији, које контролише власт, редовно хвале ове односе, у суштини су они далеко нижи него што могу да буду. Руска страна је Србији више пута нудила стратешко партнерство и предлагала развој војно-техничке сарадње, али српско руководство осим изражене добре воље није предузело никакве кораке у том правцу.

Лансирање ракете „мистрал” (Фото: EPA/Jonhap)

Са друге стране, Србија је од 2014. године започела стратешко приближавање НАТО-y, које је крунисано потписивањем СОФА споразумом Србије са НАТО-ом, и Индивидуалним акционим планом партнерства. Пре пар дана је Србију посетио амерички генерал Волтерс, главнокомандујући снага НАТО за Европу, са којим је председник Србије договорио нови циклус Индивидуалног акционог плана партнерства.

Оцењујем да је по Србију лоше да развија даљу сарадњу са евроатлантским структурама, јер је и досадашњи ниво ове сарадње нарушио војну неутралност Србије.

С друге стране, евроатлантска заједница чини све напоре да одвоји Косово од Србије, и председник Макрон је у Београду приликом посете нагласио да Француска Косово сматра независном државом. Познато је да је Русија уложила велике дипломатске и политичке напоре да помогне Србији да очува територијални интегритет. Ипак ова чињеница није определила српско руководство да развија стратешку сарадњу са Русијом. Мислим да је непоштено да Србија узима на поклон од Русије војну технику, а да од Француске купује наоружање које јој реално није потребно. Посебно ако узмемо у обзир да Француска директно и отворено ради против српског територијалног интегритета. Томе наравно можемо да додамо и учешће Француске у бомбардовању Србије, подршку сепаратистима и терористима на Косову као и улогу француских обавештајних служби у ратовима на простору бивше Југославије где је била укључена у специјалне операције. Опет захваљујући Русији спречено је усвајање резолуције у УН која је имала за циљ да Србију осуди за непостојећи геноцид. У тој конструкцији српске кривице је учествовала управо Француска кроз специјалне операције.

Драгана Трифковић за axar.az

Опрема: Стање ствари

(Центар за геостратешке студије, 21. 7. 2019)

Categories: Преносимо

Tags: Војска Србије, Драгана Трифковић, Емануел Макрон, Србија и Русија, Србија и Француска