И што је нека од тих земаља кроз историју више допринела несрећи Србије и српског  народа, то AV упорније тражи савезника и пријатеља у њој

Бојко Борисов и Александар Вучић (Фото: Танјуг)

Кад год се зарати, ти удри по Бугарима, не’ш погрешити!
Српска народна изрека

Када се пре седам година по други пут докопао власти (данас већ и апсолутне) AV је потпуно променио своје ставове о политичарима који воде најзначајније земље света, па је међу онима који су се кроз историју већ више пута доказали као злотвори Србије, почео да открива само њему видљиве знаке наклоности и пријатељства према нашој земљи. И што је нека од тих земаља кроз историју више допринела несрећи Србије и српског народа, што јој уопште не пада на памет да се искрено покаје и окрене други лист, то он упорније тражи савезника и пријатеља у њој, па изгледа као да уопште и не разуме значење речи пријатељ и какве је особине потребно неко да има да би се тако назвао.

А док у бесцење распродаје странцима природна богатства земље, док Србију постепено и неумољиво претвара у Робовију ММФ-а и страних улагача, никако не стиже да прочита шта пише у Уставу Србије, па да схвати како нашој земљи никако не могу бити пријатељи они који су одлучили да направе самостално албанско Косово и да са тим државама не могу да буду другачији односи сем хладно-учтивих.

„Зао је комшија велико зло“, каже српска народна пословица. И потпуно се може применити на Бугарску, која је кроз историју, а нарочито у двадесетом веку, неким чудним сплетом околности увек била на страни наших непријатеља и никада није пропуштала прилику да убија и пљачка по нашој земљи, док су у НАТО-нападу на Србију 1999. године са њених аеродрома полетали бомбардери на Србију, чиме се и она нашла у кругу ратних злочинаца.

То, разуме се, није спречило Александра Вучића, пасионираног трагача за српским пријатељима по белом свету, да одликује Бојка Борисова, бугарског каратисту и тренера, градоначелника Софије и председника Владе у два наврата, Сретењским орденом „за посебне заслуге у развијању и учвршћивању мирољубиве сарадње и пријатељских односа између две земље“.

То се догодило на Сретење ове године, а почетком јула могло се прочитати како је одликовани Борисов скренуо пажњу новом председнику Европске комисије, Ђозепу Борељу да поштује став Европске уније о независности Косова, а не став своје земље, која сматра да је Косово део Србије…

AV није коментарисао ову изјаву, али је Ивица Дачић оштрим речима упозорио нашег орденоносца да да пази шта прича пошто нису све чланице ЕУ признале Косово, па према томе, и не постоји јединствен став ЕУ о том питању.

После тога све се закувало, почело је прозивање амбасадора и једне и друге стране, изгледало је да су односи веома поремећени,  а онда се све „разјаснило“. Кривац је, пронађен је у медијима, односно, погрешном преводу. Уследила је затим Бојкова срцепарајућа порука како он разуме колико је Косово болно питање за Србију, али и чуђење због чега је за Дачића несхватљива његова порука да Београд и Приштина треба да седну и договоре се о неким стварима.

Али то није све што нам је ових дана стигло од „злог суседа“.

Скоро синхронизовано са изјавом Бојка Борисова, из Брисела се огласио Александар Јорданов, посланик Бугарске у Европском парламенту; „Србија треба да се поздрави са својом идејом да ће једнога дана постати чланица ЕУ ако не постане чланица НАТО-а […] Јасно је да Косово одвојена држава и да Срби у свом односу према њој имају неке застареле историјске идеје […] Политика Србије усмерена је против Бугарске од Српско-бугарског рата, када је Београд био инструмент политике Русије. У суседству Бугарске је земља која жели да постане чланица ЕУ, али је проруски настројена“.

Ако се подсетимо ко је све досад све био саветник Аце Србина, не би било велико изненађење да се и „братко“ Јорданов нађе на списку поред Тонија Блера и сличних „пријатеља“ српског народа.

Categories: Судбина као политика

Tags: Александар Вучић, Бојко Борисов, Војислав М. Станојчић, Србија и Бугарска