Што се заветних Срба тиче, они добро знају ко је овде Макро(н), а ко је проститутка
Посета Емануела Макрона (Фото: Printscreen)
Негативне последице и позитивни помаци
Ових дана сам, као и увек кад се збива нешто озбиљно, разговарао са својим пријатељем, историчаром Милошем Т. Дотакосмо се Макронове посете Србији, и он изнесе следеће тезе:
„Јасни негативни ефекти: убрзава се решење Косметског питања, и то на начин признања нове албанске државе; уступци Србији биће козметички, ако их уопште и буде; уобличава се нова култура сећања на епоху распада Југославије, која ће значити прихватање кривице за рат и злочине, најпре са минималном задршком, потом у потпуности; концепт неограниченог капитализма и превласти финансијске олигархије устоличује се као једини могући облик организације друштва.
Ово су, наравно, старе негативне тенденције, на које смо навикли.
Емануел Макрон и Александар Вучић у Београду (Фото: Танјуг/Сајт председника Србије)
Ипак, постоји и неколико позитивних момената:
– Макрон је јасно истицао патриотизам као позитиван осећај, како код Срба, тако и Француза – то је удар за тоталну (и тоталитарну) културну деконтаминацију која се спроводи у Србији већ скоро 30 година и најављује нова постигнућа (Златко Паковић и представа о Сребреници…);
– Купујемо оружје од Француза и јавно славимо војску, ратништво, култ одбране земље, идеју независности државе и нације (знамо зашто је то тако, која је цена, да је реч о фалсификовању стварности зарад манипулације, али сама та идеја ће да преживи ову власт…)
– Ослонац на минимум српског патриотизма, историје, наслеђа и поноса, поразан је за досадашњу антисрпску агенду;
– До сада није било ни минималног попуштања Србима, све у нашој историји је оцењивано као провинцијално, паланачко, фашистичко и увод у злочине – Макрон се, својим званичним гестовима, одмакао од таквог „наратива“;
– Макрон је непрестано истицао сећања на Први светски рат и Солунски фронт и још пар позитивних примера из културе.“
Оде Тито, а без Романије
Милош ми рече и да је заборав партизанског југословенства као начина повезивања са светом сада већ потпун, јер су Руси изабрали партизански патриотизам српске редакције (Добрица Ћосић) као канал за повезивање са Србијом, а то нити одговара Западу, нити Срби, поготово млади, такву идеју прихватају. Не треба заборавити: Тито је због Алжира код Француза омражен. Уосталом, ко уопште данас подржава сећање на Тита на Западу? Он је, што би рекли Хрвати, завршио у „ропотарници повијести“.
Сада се, вели Милош, поставља кључно питање: која је судбина наших другосрбијанаца ако им одузмемо титоизам?
Извор: Курир
Они постају непотребни. Ради пацификације Србије, неопходна је нова прича, која ће допустити неку врсту обновљеног, наравно кривотвореног, „НАТО патриотизма“, али не више југокомунистичког, не више титоистичког. Нова компрадорска елита у Србији моћи ће да задржи тај кривотворени патриотизам као легитиман осећај.
Другосрбијанско-југославенско-кроатоцентрична компрадорска елита (паразитски слој „совјетске“ провенијенције преливен из предимензиониране југословенске партијско-бирократске државе у Србију насталу после рата за југословенско наслеђе), остаје на цедилу, јер нико неће да плаћа непрофитабилна предузећа, а они то јесу. У њих су уложене огромне паре, а они нису успели да Србе убеде да су баш они, Срби, апсолутни злочинци, ни да их, ментално и морално, одвоје од Русије: само су изазивали пркос и инаћење код непоправљивих потомака Гаврила Принципа, што је озбиљним играчима на Западу одавно јасно.”
Чему још другосрбијанци?
Милош ме у свом мејлу опомиње:
„Макрон је као места сећања две земље изабрао: гробље бранилаца Београда из 1915; гроб Милунке Савић; споменик захвалности Француској.
Где је ту југословенство и сећање на модернизацијски потенцијал Броза, и његово „Периклово” доба у српској историји? Зашто није поменуо светле гробове Срђе Поповића, Борке Павићевић, лик и дело Ивана Чоловића, редакција другосрбијанских новина и часописа? И каква је корист од њих?
Ако западни разоритељи желе да коначно униште Србе имају војску, економију, мигранте, крволочне суседе, а на власти алаве српске псеудонационалисте. Чему још и другосрбијанци?
Макрон је са Манојловићем цитирао Диса, и опет сећање на Први светски рат. Зашто није цитирао Крлежу, или Радомира Константиновића, када је у питању српско сећање и однос према националном наслеђу? Макрон је имао дуг говор на српском језику, дакле указао му је пажњу и потврдио достојанство. Где су ту тенденције одрицања важности српском језику, као другоразредном облику комуникације?
Макрон је демонстрирао елеганцију, рафинираност, посвећеност својој политици (није важно да ли се слажемо, чињеница је да директно говори шта намерава да уради), енергију, дакле низ презрених буржоаских манира и вредности које је искоренио титоизам на овим просторима.
Овде смо деценијама имали празнословље у политичком говору. Код МАКРОНА РЕЧИ ИМАЈУ ЗНАЧЕЊЕ, ТО ЋЕМО ТЕК ДА ОСЕТИМО НА ПРИМЕРУ КОСМЕТА. Али његове речи су потпуно другачије од свега што се овде сервира као Запад преко другосрбијанских медија. Макрон је истински империјалиста и агент крупног капитала.
Другосрбијанство, југословенство, левичарство, постмодернистичка пренемагања и сличне ствари од прекјуче имају нижу цену на пијаци. Трулу и бајату робу нико неће куповати.“
Да, заиста је занимљиво како је Макрон, који је, као човек Ротшилда и „мулти-култи“ зомби, у својој земљи тврдио да не постоји никаква нарочита француска култура, у Београду глуматао Шарла де Гола. Мислите о томе!
НАТО командант у Београду
Милош додаје и ово:
„Може још свашта да се чита и тумачи… Главнокомандујући НАТО пакта у Европи, генерал Тод Волтерс, Трампов кадар од маја 2019. године, јасно је посетом најавио трасу којом ће СРБИЈА ДА КОРАЧА У БЛИСКОЈ БУДУЋНОСТИ… Дакле, да корача, зна се за чије интересе. Па и бистрији другосрбијанци, намерни да и даље остану „на линији“, знају одакле ветар дува. Тако је Никола Самарџић исхвалио четничку мисију „Халијард”. Дакле, опет се низ воду пушта партизанско револуционарно југословенство…
Генерал Тод Волтерс и Александар Вучић (Фото: Танјуг/Зоран Жестић)
До сада смо имали план потпуне деконструкције Србије, а тај вектор неће се брзо поништити.
Минимум који смо добили Макроновом посетом, биће можда и спасоносан за опстанак исто тако минималних националних интереса у будућности.
Ипак, следи озбиљна окупација… У то не треба сумњати“.
Тако мој друг Милош.
Уместо закључка
Један мој млади пријатељ, који је студирао политичке науке на угледном америчком универзитету, током свог боравка у САД срео је човека који се веома дуго бавио нашим простором. Дотични му је најавио кампању за улазак Србије у НАТО. Наш студент је довео у сумњу било какве ефекте такве кампање – од чињенице да нас је НАТО бомбардовао до увида у то да интересе овог војног савеза у нас бране лумени попут Јелене Милић. Американац се благо насмешио и рекао: „Кад та кампања крене, неће бити никакве Јелене Милић.“ То јест, ствар ће бити озбиљније осмишљена, и вештији играчи ће бити у игри. Док су другосрбијанци веровали да се са Дражом и архаичним патриотизмом не може даље од Бањалуке, амерички пропагандисти и њихови домаћи савезници ће, кад за то дође час, показати да се са Дражом може до Вашингтона (одликовао га Труман), или до Париза (дивио му се Де Гол).
Подсећање Срба на њихове везе са Америком (од Пупина до Мире Траиловић – погледајмо спотове које финансира америчка амбасада) као да је увод у ту причу. Још кад се оживе сећања на Дражу, верног савезника САД у Другом светском рату, свашта се може очекивати. Уосталом, већ 2015, потписник ових редова је писао о НАТО четништву као новој манипулацији нашим историјским наслеђем.[1]
Владимир Димитријевић (Извор: Снимак екрана)
А пре десет година, у свом тексту „Светосавље и апокалипса“, писао сам о неминовности НАТО окупације Србије – јер се, одавно, спрема рат против Русије.[2]
Кампања за издају Косова и Косовског завета после Макронове посете добија нови замајац као увод у будућу окупацију, којој претходи замајавање са „НАТО четништвом“ и низом других кривотворења истинског родољубља, оног које се заснива на речи Лазаревој: „Боље је нама у подвигу смрт него са стидом живот“.
А што се заветних Срба тиче, они добро знају ко је овде Макро(н), а ко је проститутка.
УПУТНИЦЕ:
[1] https://srbin.info/politika/nije-nam-potrebno-nato-cetnistvo/comment-page-1/
[2] https://vizionarski.wordpress.com/2014/03/03/светосавље-и-апокалипса/
Categories: В. Д. читач
Француска и њен председник су непријатељи Србије. Јасно је да се понекад мора, да је понекад чак и корисно, покушати неки договор чак и са непријатељем. Али по догађајима који су експресно после посете настали, евидентно је да је посета била само део агенде. Подилажење и једног и другог кловна важећег светског поретка је отужно и провидно и не треба му придавати на значају. Значи, ефекти Макронове посете су изричито негативни по Србију.
Макрон и Вучић су се држали оне: ја теби сердаре, ти мени војводо, али знамо о каквим нус продуктима се ради.
“…концепт неограниченог капитализма и превласти финансијске олигархије устоличује се као једини могући облик организације друштва.”
Kako je neograničeni kapitalizam (kapitalizam slobodnog tržišta), ako postoji “finansijska oligarhija”? Ta oligarhija može nastati isključivo intervencijama države.
Треба бити забораван и малициозан па не видети
– да су у Југославији СВИ Срби – расути од Солуна до Трста – живели у истој земљи.
– да су Срби данас – највише захваљујући сулудој Слобиној политици – разбијени у седам држава. И да су у неким од тих држава постали “невидљиви” или “грађани другог реда”.
Треба бити кратковид и не видети да ће Срби поново живети заједно, као слободни грађани, тек кад све те државе уђу у ЕУ. Што актуелна српска власт кочи из све снаге, распирујући свађе са свим суседима.
@Деда Ђоле
Кад сви Срби буду у једној држави коју помињеш, тек онда они више неће бити Срби, неки по својој вољи, а неки по важећим правилима понашања. Ако је то циљ, шта чекамо?
А што се тиче чланка, све је прилично јасно, уз напомену – којом се потврђује теза чланка – да све што се дешава и говори бива у све већој мери огољено. Нечастиве силе скоро да више и не маскирају своје намере – уверене су у своју коначну надмоћ и победу (за сад само на овим просторима, а онда вектор креће ка северо-истоку), па – као и Макро(н) – сасвим отворено стављају карте на сто.
Но, слава Богу, ми знамо да је та само-увереност пут у пропаст. Тако је увек било и биће до краја света – свака људска гордост (а анђеоска још пре људске!) завршавала је у ништавилу када је постала апсолутно сигурна у себе и своју моћ. Бог зна како ће се то десити, а можда ће неко од нас и преживети да види то њихово ништавило.
@ Jr
Ти си срећан човек, твоје знање и разумевање економије и финансија је на нивоу др Малог и др Табаковић.
Треба бити кратковид и Југославију посматрати као државу у којој је спровођен српски национални програм. То је земља у којој је дошло до националног расула, стварања вештачких нација и прикривања геноцида над Србима. Југославија је створена, а потом и растурена да би се избегло национално окупљање Срба око јасног националног програма. Теза да је Слобо једини крив за распад Југославије је заиста малициозно. Он је јасно желео комунистичку иделогију, али није желео распад Југославије. Хтрео је редифинисањее полоЖаја Срба, а то је онда и данас највећи проблем. Дакле, нису Срби криви за распад Југославије, па са тиме слаже и Јово Бакић у свом докторату. Уосталом ЕУ редовно ћути када се недвосмислено крше људска права Срба у региону.
@АНТИБОТ Argumenti umesto ličnih napada?
Занимљив и садржајан чланак г. В. Димитријевића. Мислим да се не треба превише оптерећивати могућим догађајима у ближој и даљој будућности. Макроново понашање при посети Србији је само закаснело извињавање због оног несрећног смештања председника Вучића даље од представника земаља Антанте на 100. Годишњици свршетка Првог Светског рата. Али је присуство представника Немачке и Аустрије и још и “Косова”, заједно са представницима победника у оба Светска рата, показало да није било неког нарочитог правила ни обзира према Историји.
Што се тиче могућих утицаја његове посете Србији на решавање питања Косова и Метохије, не би требало очекивати веће промене. Јер, не треба занемарити улогу друге, не превише изложене стране у свему томе. Ни Немачка ни Француска, а вероватно ни САД, не могу да занемаре став Руске Федерације по овом питању. А њихов став је јасан – поштовање Устава Србије и Резолуције СБ УН 1244. Више може да нас забрине оно што је у главама нашег државног врха. Али, и ту треба очекивати промене у правом смеру. Јер ће РФ утицати на целокупан след догађаја са Косметом, свиђало се то Западу и званичној Србији или не.
Што се тиче планова да се Србија уведе у НАТО пакт, преко подсећања на вековно пријатељство са САД и неким државама Европе, не треба мешати билатералне или мултилатералне односе са односом према НАТО-у. Јер је овај Пакт заступник Империјализма, освајања суверених држава ради лакшег приступа њиховим природним богатствима. Ту Србија нема интереса. Када се томе дода њихов главни циљ – освајање богатства Руске федерације у Сибиру, тиме се искључује намера врха Србије за приступању Алијанси. Јер, Србија није као Црна Гора са “два топа”. И сваки савез са могућим освајачима богатства Русије може да се одрази на теже погоршање односа са моћним и правим пријатељем Србије.
Hteo sam da vam odrzim predavanje, ali sedmo pivo je bilo previse…
Prostitutka je ustvari PEDERRRRRRRRRRRRRRRRRRR.