Мали матуранти из „Монтесори основне школе“ на Савском венцу били најлошији од свих 200 основних школа у престоници. Чак шест поена више од њих имали су полазници Школе за образовање одраслих „Ђуро Салај“
Извор: Depositphotos
Упркос уложеним десетинама хиљада евра у школовање, раду у малим групама, индивидуалном приступу сваком ученику, учењу са разумевањем и модерној опреми, знање које су свршени осмаци појединих приватних основних школа показали на малој матури је поражавајуће. Судећи по званичним резултатима завршног испита које је објавило Министарство просвете, неке су се најблаже речено обрукале, јер су њихови ђаци били најгори у Београду!
Мали матуранти из „Монтесори основне школе“ на Савском венцу, која наводи да њихови ђаци имају виши проценат постигнућа на тестовима знања и способности, просечно су освојили 12,40 бодова на три теста и били најлошији од свих 200 основних школа у престоници. Иако у овој образовној установи на гласу сматрају да је све што се ради у традиционалној школи у рангу просечног ученика, њихови ђаци су показали да су далеко испод просека. Просечно су имали 3,19 бодова из математике, 3,97 из матерњег језика и 5,25 на комбинованом тесту. Максималан укупни скор био је 40 поена.
Поражавајуће је и што је завршни испит радило само пет ученика који, у најмању руку, требало је да „разбију“ тестове. Чак шест поена више од њих, имали су полазници Школе за образовање одраслих „Ђуро Салај“. Ову образовну установу похађају они који нису на време уписали осмолетку или у њој, у познијим годинама, настављају раније прекинуто школовање, као у некадашњим вечерњим школама.
И на општини Чукарица, ђаци из приватне основне школе „Плави круг“ показали су најмање знања на малој матури. Били су последњи на општинској листи, укључујући и државне школе, по броју бодова освојених на тестирању – 19,01, од максималних 40. Из математике су имали, у просеку, 5,71, из матерњег језика 6,25 и из комбинованог теста 7,05. Да и у приватним школама, има добрих ђака, показује „Креативно перо“, чији су ученици освојили 24,88 поена на малој матури, што је изнад републичког просека.
Школарине у приватним основним школама крећу се од 4.000 до чак 8.900 евра, по разреду. Тако за осмогодишње образовање понегде треба платити више од 60.000 евра. За уложени новац, родитељи се баш и не могу похвалити да су им деца успешнија од својих вршњака који иду, како они сматрају, у „обичне“ школе.
Лош резултат поједини образлажу и тиме да ученици приватних школа унапред знају да ће им родитељи платити и средњошколско образовање, па се и не труде много око завршног испита. И без учења и поена са мале матуре, уписују се у приватне средње школе.
Око републичког просека
Ученици приватних школа у просеку су на завршном тесту имали 22,1 бодова од 40 максималних. Најбоље су урадили тест из матерњег језика, на коме је просечан број поена био 11,8, следи комбиновани са 11,02 и математика са 10,5 бодова.
Републички просек из математике био је – 10,4, из матерњег 11,79 и на комбинованом тесту 11 бодова.
Б. Борисављевић
(Вечерње новости, 18. 7. 2019)
Categories: Вести над вестима
Школа је без сумње “елитна”. Е, сад, то што је наша елита заправо “елита”, а права елита се држи маргинама, сасвим је друга ствар.
“Метода Moнтесори” је измишљена, као и већина других “метода”, јер тако скоројевићима с парама звучи отменије и странскије него само обично “школа”.
Гђа Монтесори је радила са сиромашном, одбаченом децом у Италији у првој половини прошлог века и њена “метода” је била да их извуче с улице, беде и занемарености и научи основним стварима.
Тако је и Мегатренд настао – за лење и мање способне ђаке који су на испитима могли да преписују колико хоће првих година тог тзв. универзитета.
А ко каже да за своје паре требаш да баш много учиш?
Па ова деца да су иоле способна била би са својим вршњацима у државним школама.
Проблем је што ће ова деца у будућности да буду Др са истим степеном незнања и водити ову Србију у безнађе.
Eto mama novih Stefanovica, Vulina, Malih…