Зоран Чворовић: Макрон у Београду – нож у леђа Русији

Пошто је Макрон руско присуство у Србији повезао са одржавање „замрзнутог конфликта“ на КиМ, Вучићева спремност да ампутира КиМ значи да је сагласан да се Русија у потпуности истисне из Србије

Зоран Чворовић (Извор: Вечерње новости)

Месецима најављивана и више пута одлагана посета Србији француског председника Емануела Макрона, напокон је реализована. Чињеница да је Вучић жељно ишчекивао Макрона у Београду још од своје посете Паризу у јулу прошле године, довољно говори о томе ко је одредио термин београдског састанка, издиктирао његов дневни ред, уобличио поруке и симболику овог догађаја.

Макрон је одлучио да посети Београд тек када је почетком јула постало јасно да ће се на челу најважнијих институција Европске уније наћи екипа која са француским председником дели исте политичке циљеве и има заједничке менторе. У новим челницима Европске комисије (Урсула фон дер Лајен), „министарства“ ЕУ за спољну политику и безбедност (Жозеп Борел), Европског савета (Шарл Мишел) и Европске централне банке (Кристин Лагард), Емануел Макрон је напокон добио довољно хомогени тим истомишљеника спреман за остварење плана институционалног редефинисања ЕУ, претварањем садашње лабаве конфедерације у праву државу са федералним устројством. Сједињене Европске Државе, за које се здушно залаже досадашња немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен (овде), требало би према замисли Емануела Макрон, некадашњег банкара Ротшилдових и најближег сарадник високо рангираног француског масона Жака Аталија, да буду свемоћни Левијатан који је спреман да заштити грађанина сваке државе чланице ЕУ (овде).

Конфедерална Европска унија се показала немоћном у решавању два кључна спољнополитичка проблема из њеног јужног и источног територијалног предворја, статуса Косова и Метохије и грађанског рата у Украјини, услед чега је у потпуности потрошила спољнополитички ауторитет напабирчен деведесетих година на развалинама Варшавског пакта, СССР и СФРЈ. Пошто у колективној историјској свести Немаца и Француза рат фигурира као неопходни цемент нововековног јединства њихових нација, ЕУропски федералисти предвођени Емануелом Макроном и новоизабраном Урсулом фон дер Лајен желе да што пре у косовском или украјинском питању укњиже спољнополитичку победу која би била достојна замена за ратни тријумф и као таква положена у темељ јединствене наднације будуће федералне ЕУ. Та победа би повратила изгубљено самопоуздање и политичко јединство у оквиру ЕУ, а без постизања тог јединства није могуће да се крене у реформу институција Уније. Како би евентуални успех Брисела у решењу косовског или украјинског питања био истовремено велики пораз Русије, таква дипломатска победа би у западним друштвима учврстила пољуљану традиционалну расистичку представу о сопственој свемоћи и руској немоћи. У таквој атмосфери Брисел би знатно лакше успео да измири поборнике супротстављених ставова о будућем устројству Европске уније и да истовремено идеолошки дискредитује као руску „пету колону“ све упорне браниоце идеје „Европе нација“. Имајући у виду да је, речју Х. Шулцеа, „Европа увек могла бити заједно против нечег и никад заједно за нешто“[1], русофобија се сасвим логично јавља као важан елемент којим ће се идеолошки легитимизовати пренос суверенитета са националних на ЕУропску наднационалну државу.

Емануел Макрон и Александар Вучић: традиционални дочек погачом и сољу

Суверенитет Европске уније и страх и мржња према Русији били су кључни појмови у обраћању Емануела Макрона на конференцији за штампу у Београду (овде). Председник Француске је овом приликом јасно поручио да реформисање ЕУ, са циљем стварања једне наднационалне, речју Макрона, „суверене силе“, има приоритет у односу на процес придруживања. Француски и немачки ангажман и помоћ „Србији и Косову да пронађу споразум“, Макрон види већ сада као „тест“ и „знак суверенитета европског“.

Из императива који је изрекао Макрон, да ће Европа бити јака само ако успе брзо да затвори косовско питање, неодољиво се намеће следећи закључак: као што је почетком деведесетих година прошлог века ликвидација суверенитета СССР и СФРЈ помогла да се Мастришким споразумом утемељи Европска унија, тако је данас неопходно да се Србија добровољно одрекне суверенитета над Косовом и Метохијом како би се Европска унија показала кадром да буде суверена наддржава. Пошто суверенитет подразумева власт која је највиша на једној територији, доводећи у везу косовско питање са европским суверенитетом Макрон јасно обележава Србију и Балкан као искључиву интересну зону Европске уније, чак и у ситуацији у којој је постало јасно да се пуноправно чланство Србије одлаже на неодређено време. Тиме се показује тачним наш давнашњи закључак да „политички, правни, безбедоносни, економски, образовни и други ЕУ-стандарди које Србија треба да испуни у оквиру Процеса стабилизације и придруживања нису ништа друго него средство за преображај свеукупног правног и друштвеног поретка једне независне државе (који је преживео санкције и агресију) у поредак једне колоније“, чија метропола треба да буде Брисел (овде).

На колонијалном подручју Србије и Балкана посебно је непожељно деловање оних великих сила које Макрон обележава као оне које „нису европске заувек“ (овде). Да Макронов критеријум у одређивању статуса европске државе није географски, већ цивилизацијски, те да се САД никако не могу уврстити у оне силе чије присуство француски председник сматра непожељним на Балкану, показује онај део његовог излагања у коме оштро напада „неке спољне силе које желе да се не нађе споразум“ када је у питању Косово и Метохија, јер хоће „конфликт који ће трајати унедоглед у Европи“ како би њиме могли да „управљају.“ Ове речи не остављају ни најмању сумњу да је француски председник из Србије нишанио Русију и, по свој прилици, Кину. Јер, Макрон и Трамп се залажу за што хитније постизање тзв. свеобухватног правнообавезујућег споразума између Београда и Приштине, а уз то је Макрон у Београду недвосмислено потврдио да су Париз и Брисел спремни да прихвате, као и Вашингтон, споразум између тзв. Косова и Србије који би подразумевао минималну корекцију постојеће административне линије. Следствено, Макронова оптужба за одржавање „конфликта који ће трајати унедоглед у Европи“ једино може да се односи на Русију и Кину, јер су управо ове државе противнице било каквог брзог и наметнутог решења за КиМ, а при том инсистирају на поштовању Резолуције УН 1244 и територијалног интегритета Србије који је гарантован овим међународноправним актом.

Из реченог постаје јасно да је данашњи ангажман Француске у Србији мотивисан истим оним циљем због којег је пре 180 година Француска отворила конзулат у Кнежевини Србији: потпуно потискивање руског утицаја како би Србија дошла под искључиву контролу Запада. Емануелу Макрону и његовим налогодавцима је потпуно јасно да би верификација тзв. свеобухватног правнообавезујућег споразума између Србије и тзв. Косова у Савету безбедности УН била најефикаснији пут за потпуно истискивање руског утицаја из Србије, пошто би Кремљ у том случају остао без могућности да посредством права вета у будућности арбитрира у балканским пословима. Изолована од Москве, чија јој је подршка кроз историју увек обезбеђивала високи степен самосталности у спољној политици, Србија би се претворила у праву евроатлантску колонију.

Емануел Макрон не би ни овог пута допутовао у Београд да није претходно добио чврсте гарантије Александра Вучића да је спреман да у наредних неколико месеци закључи тзв. свеобухватни правнообавезујући споразум са тзв. Косовом. О степену сагласности која постоји између Макрона и Вучића по питању Косова најбоље говори ранија Вучићева изјава да му je „ближе оно што о Косову говоре Американци и Французи“ него залагање Русије за одржавање „замрзнутог конфликта“ (овде). Управо због Вучићеве спремности да реализује планове Брисела о Косову, претходних месеци је изостала било каква озбиљнија подршка Брисела и западних метропола опозицији у Србији. Уместо озбиљног притиска опозиције, Запад је Вучића опоменуо са плански емитованом изјавом о везама министра Златибора Лончара са „земунским кланом“, коју је дао један од кључних људи постпетооктобарског режима у сектору безбедности, човек од посебног поверења Вука Драшковића, а током првих година Вучићеве владавине начелник Управе криминалистичке полиције – Родољуб Миловић. Пошто Миловић тим поводом није казао ништа ново, тежина његове изјаве није у садржају, већ у личности добро обавештеног адресанта који је у улози јавног гласника подсетио „заборавног“ Вучића да се кључ под којим се чувају тајне Вучићевог политичког успона, а самим тим и његове политичке будућности, не налази у Вучићевим рукама (овде).

Пошто је Макрон руско присуство у Србији повезао са одржавање „замрзнутог конфликта“ на КиМ, Вучићева спремност да у форми демаркације границе ампутира Косово и Метохију из састава Републике Србије истовремено значи да је председник Републике Србије сагласан са тим да се Русија у потпуности истисне из Србије. Да је све припремљено како би се крајем ове и почетком следеће године поновила 1948. година, у којој ће српске патриоте који се не мире са издајом Косова и Метохије бити проглашене за руске шпијуне, показује оцена министра Н. Стефановића да „када видите наступе појединих српских политичара у јавности, видите да се ти ставови не уклапају у званичну политику Србије, већ су ближи појединим силама“ (овде). Ако је Вучићу Макронов став о Косову ближи него Путинов (овде), онда је свакоме јасно на коју велику силу мисли министар полиције када грађанима Србије препоручује да не деле њене ставове о Косову, јер ће постати предмет безбедоносне обраде. То је крајњи резултат еврофанатичне спољне политике коју Александар Вучић спроводи уз директну унутрашњополитичку подршку патриотског и русофилског бирачког тела и уз прећутну сагласност Кремља.

Quousque tandem abutere, Catilina, patientia nostra?[2]

Опрема: Стање ствари

(Српски став, 19. 7. 2019)


[1] H. Šulce, Država i nacija u evropskoj istoriji, Beograd, 2002, 216.

[2] Прим. СС: Латинска фраза којом започиње први говор Марка Тулија Цицерона против Катилине. Преведена гласи: Докле ћеш коначно, Катилина, злоупотребљавати стрпљивост нашу? (Википедија)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

6 replies

  1. ЕУ нема више визију а ни резултате ако их је макар некада условно речено имала. Прича да је једина алтернатива ЕУ један европски рат одузима кредибилитет тзв. европском пројекту који се претвара у догму а критику исте у бласфемију. Тренутни миграциони токови са Блиског истока и из Африке стварају више друштвених проблема него што их решавају. Отуђене левичарске и ине глобалистичке елите саме себи стварају опозицију готово свакој њиховој мери, гурајући и умерене људе ка екстремнијим решењима и поступцима уместо да спусте лопту, уваже макар део критике и нађу компромис. Немци из деконструкције ЕУ могу само изаћи као највећи губитник као што су Срби из Југославије, уз све добре и лоше намере и поступке. А биће им пребачено и што нису ни наслутили а камо ли чинили.

    Liked by 1 person

  2. Цитирам закључну реченицу г.на Чворовића: “…То је крајњи резултат еврофанатичне спољне политике коју Александар Вучић спроводи уз директну унутрашњополитичку подршку патриотског и русофилског бирачког тела и уз прећутну сагласност Кремља“. Из целог претходног текста је јасно да је аутор русофилски настројен, и противник еврофанатичне спољне политике коју спроводи Вучић. Да признам: ја се од њега кардинално разликујем, јер мада нисам ни мало вучићофил, још мање сам русофил. Ипак имам пар логичних питања за њега: Добро, ако је лако стално вући за нос патриотско и русофилско бирачко тело, откуд онда прећутна сагласност Кремља, који ваљда није ни мало наиван? Ако се сложимо да Кремљ није наиван, онда Кремљу очигледно одговара Вучићева еврофанатична спољна политика? Било би занимљиво чути ауторово образложење зашто мисли да је то тако? Још једно мало питање: Ко је ту Катилина: Макрон, или Вучић? Јер, очигледно је да г-дин Чворовић у овоме на себе гледа као на Цицерона…

    Свиђа ми се

  3. Одговор Паја Патку:

    Мада нисам адвокат г. Зорана Чворовића морам да приметим следеће: 1) Наши западњаци погрешно поистовећују русофилство са приврженошћу Кремљу. Кремљ иили Петерхоф и руска идеја често су долазили у сукоб током руске историјен
    2) И поред добре обавештеност и патриотских намера, Кремљ може да буде надигарн на Балкану од непријатеља Русије и Српства. Зашто се у случају Вучића и Путина не би поновила ситуација са Брозом и Стаљином.Броз је био вештији од Вучића, а Стаљин моћнији од Путина;
    3) За русофилство Срба, и поред свих грешака Кремља, постоји један разлог у чијем се огледалу Запад увек показује као непријатељ: Русија, Кремљ или Петербург, никада од Срба нису тражили да се одрекну оног што их чини Србима, нису захтевали од Срба духовно конертитство.

    Свиђа ми се

  4. „Пошто је Макрон руско присуство у Србији повезао са одржавање
    „замрзнутог конфликта“ на КиМ, Вучићева спремност да ампутира
    КиМ значи да је сагласан да се Русија у потпуности истисне из Србије“

    Ово је знао и Владимир Путин када је АВ одликовао орденом Александра
    Невског, па ипак га је одликовао?!

    Што се тиче овог „Макро/н/а“, требало је да се извини Србији и србском народу
    за агресију 1999-е, ничим изазвану од Србије и србског народа, и то практично
    покаже доделом одликовања/ордена Легије части – Србији и сбском народу!

    Неизоставно је требало да се поклони сенима мале Милице Ракић – споменик
    у ташмајданском парку – као симболу постардања све деце од “НЕМИОСРДНОГ
    АНЂЕЛА“ 1999-е!

    Као пријатељ, једнако је био у обавези да се поклони и сенима пострадалих
    на Кошарама – СРБСКОМ КАМЈАКЧАЛАНУ 20-ог века – и затражи сусрет од
    ДОМАЋИНА Александра Вучића /ако је он уопште ДОМАЋИН?/
    са преживелим борцима, ветеранима, са Кошара, Паштрика…!
    Ово утолико пре, јер је тражиио сд се поклони сенима Милунке
    Савић, херонине са Кајмакчалана 1918-е на Солунском фронту.

    Зарад искрености обнове пријатељства Србије и Француске, био је у обавези
    да обећа надокнаду ратне штете од агресије на СРЈ 1999-е, најмање у висини
    1/19 – 6 милијарди евра /од процењених 100 милијарди/ и још толико за штету
    коју су нанеле економнске санкције СРЈ за десет година од 1990-1999, опет
    ничим изазване од СРЈ, као и штету коју Србија трпи насилним одузимањем
    и експлоатацијом природних богатстава са КиМ, од монета признања фантомске
    државе “Косово“ до данашњих дана.

    Требало је да се огради од става да су Срби извршили геноцид у Сребреници,
    или бар да затражи ревизију тог става, изреченог од стране Међународног
    суда у Хагу.

    Морао је инсисистирати на дисквалификацији и процесуирању Бернара
    Кушнера /“Лекари без граница“/ који је један од организатора трговине
    људским органима на КиМ, где су Срби били жртве, макар толико колико
    је и Србија била доследна у кажњавању наводних “убица“ Бориса Татона,
    француског држављанина.

    И на крају: морао је обећати да ће Француска повући признање фантомске
    државе “Косово“, као доказ искреног и обновљеног пријатељатва Србије
    и Француске, као је било /или се бар чинило/ 1918. године.

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  5. Душевне хигијене ради, успео сам да заобиђем макроманску хистерију режимских медија, па тек из горњег текста сазнах, видех и послушах, калемегданскки говор Емануела Српског. На моју и сада жалост првао помисао ми је била, да је нешто слично било приликом дочека Вермахта у Загребу 1941…

    Свиђа ми се

  6. Лично мислим да је ЕУ творевина САД и да тако лакше владају земљама Европе.
    САД уведу санкције Русији одмах то уради ЕУ па макар и на своју штету.
    НАТО гарант сигурности ЕУ. Па шта је онда ЕУ?
    Ако икад настане неки сукоб са Русијом опет ће НАТО то да испровоцира у Пољској, Румунији, … за које их баш брига.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s