Тагесцајтунг: Негирање Јасеновца – усред Немачке и од пореских пара

Релативизација Јасеновца догађа се у хрватским римокатоличким заједницама и културним центрима у Немачкој

Спровођење људи у логор Јасеновац (Фото: Википедија)

БОН – Берлински лист „Тагесцајтунг” истраживао је како хрватска католичка заједница у Немачкој учествује у релативизацији усташких злочина и како немачке бискупије Католичке цркве мало шта чине да то спрече, наводи „Дојче веле”.

„Нема сумње да је Јасеновац део Холокауста. Ко то релативизује, тај релативизује и Холокауст”, речи су Ефраима Зурофа, познатог израелског ловца на нацисте, којима почиње опширан текст у „Тагесцајтунгу” (ТАЗ).

Наводи се да новинар Крсто Лазаревић пише да се управо то – релативизација Јасеновца – догађа у хрватским католичким заједницама и културним центрима у Немачкој. Берлински дневник је сакупио документе и фотографије који доказују да је у најмање десет немачких градова приказан филм Јакова Седлара „Јасеновац – истина” који, како констатује лист, „релативизује Холокауст”.

У филму се говори о 20.000 жртава у том логору, наспрам бројке од 83.000 колико бележе озбиљни историчари.

„Седлар доказано користи фалсификоване исечке из новина, документује тобожњи угодни логорски живот фотографијама које су настале изван логора после Другог светског рата и истрже сведочанства из контекста”, пише „Тагесцајтунг”.

„Есенција филма: под усташама Јасеновац није био логор смрти већ само радни логор у којем је страдало релативно мало људи. У логор смрти је Јасеновац претворен тек у социјалистичкој Југославији – то је очигледна лаж”, пише у тексту Лазаревића.

Крсто Лазаревић (Извор: Приватна архива/DW)

Он наводи да је спорни филм приказан у просторијама хрватске заједница у Берлину још 4. марта 2016. године, дакле пре званичне загребачке премијере. Седлара назива „кућним и дворским режисером” Фрање Туђмана који је чак добио награду града Загреба за животно дело.

Текст берлинског листа концентрише се на дешавања у хрватској заједници у Немачкој – живот дијаспоре у доброј мери се одвија кроз 96 хрватских католичких заједница које су подређене немачкој црквеној хијерархији и плаћене из немачког црквеног пореза.

„Тагесцајтунг” је побројао низ особа које су повезане са пројекцијама филма „Јасеновац – истина”. Међу њима је Мијо Марић, бивши председник „Хрватског светског конгреса у Немачкој”, који је држао говор на немачкој премијери филма. Марић је истовремено члан Интеграционог савета немачке Савезне владе, а на једном самиту 2012. је седео на подијуму са канцеларком Ангелом Меркел.

Почасни гост филмске пројекције био је и надбискуп Никола Етеровић, апостолски нунције у Немачкој „и тиме изасланик Ватикана”. Ни Етеровић ни Мијић нису желели да одговарају на питања новинара.

Ту је и Неда Цакташ, управница „Хрватске куће” у Минхену где је такође приказан филм. Она се потом фотографисала са редитељем и путем Фејсбука му изразила „пуну подршку”.

„Цакташ се ангажује у радној групи за миграцију и интеграцију минхенске Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), где је у априлу 2017. на приредби ‘Интеграција у Баварској – успешна прича’ представљена као успешан пример интеграције”, пише лист.

Извор: DW

У тексту се додаје да су међу Хрватима у Немачкој који су у мају изашли на европске изборе крајње десничарске странке добиле чак 50 одсто гласова, док је конзервативни ХДЗ добио још 16 одсто. Најбоље је међу бирачима у Немачкој прошла Ружа Томашић која се својевремено у Канади сликала у усташкој униформи, подсећа лист.

„Она се не дистанцира ни од усташа ни од фашистичког диктатора Анте Павелића”, пише „Тагесцајтунг”, преноси Танјуг.

Наводи се да о везама са политиком у Немачкој сведочи и то што удружење „Блајбуршка почасна поворка”, регистровано у Клагенфурту, води извесни Томас Баумгертнер који је на локалним изборима у Улму био кандидат Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).

На упит је локални одбор ЦДУ одговорио да Баумгертнер 18. маја ове године није отишао у Блајбург, већ да је био у кампањи. „Тагесцајтунг” у тексту комеморацију у Блајбургу назива „одавањем почасти фашистима”.

Лист додаје да су немачке бискупије „очигледно несигурне у томе како да се односе према десничарским струјама у хрватској заједници”. Рецимо бискупија Ротенбург-Штутгарт је након једне приредбе хрватске заједнице у децембру 2017. забранила да се њене просторије користе за „политичка окупљања”.

Па ипак, додаје се у тексту, „забрана изгледа не брине превише неке духовнике”. Тако је свештеник из Улма Илија Криштић овог јануара позвао Романа Лељака да представи своју књигу „Мит о Јасеновцу” у просторијама хрватске католичке заједнице. На упит новинара немачка бискупија је одговорила да „не подржава такве приредбе и да ће још једном скренути пажњу свештенику да постоји забрана”.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 15. 7. 2019)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. Pa, kao negiranje golog otoka u Srbiji ili negiranje gulaga u Rusiji. O trosku logorasa.
    I, ne, nije tacno da je NSDAP nemacka imala prve logore za decicu – prve logore a decicu su imale nasa ruska slovenska pravoslavna braca, i oni su bili deo Gulag-socijalizma.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading