Како може да ти се остаје овде (где си, гле чуда, поникао!) а цела Србија иде напоље?
„Заврши Мегатренд и – пали!“, рекламни слоган Универзитета Мегатренд, 2017 (Фото: Пеђа Поповић)
„Не желиш да идеш преко? Па како? Овде ништа не ваља“. Шок и неверица, што би рекли таблоиди, на лицима оних који не разумеју да, авај, своју будућност видиш у земљи у којој си се родио.
Разумем све. Иако сам рођена тих деведесетих које су нас разориле, а у основну школу ишла двехиљадитих кад смо ушли у ту транзицију. Да, јасно ми је да за добар део становништва живот у Србији представаља пуко преживљавање, животарење од данас до сутра.
Свако, јелте, иде тамо где ће му бити боље. Где ће, ако ништа друго, моћи да се осећа као човек који зна за шта ради. То је у људској природи и сасвим је јасно. Ми смо бића која теже опстанку, а многи наши су место за опстанак нашли по Бечу, Штутгарту, Сент Галену…
Али, у истој тој природи је и осуђивање, поготово онога што не разумеш. Чини ти се ненормалним, чудним, немогућим. Како може да ти се остаје овде (где си, гле чуда, поникао!) а цела Србија иде напоље?
Извор: РТС
Како објаснити неком да за тебе живот није само звук СМС поруке са садржином „на ваш рачун је уплаћено…“ или огромна кућа у малом селу код Пожаревца у коју нико не крочи? Како објаснити да је твој живот и та твоја породица у провинцији, недељни ручак, ценкање на пијаци са повртарима (на српском језику!), кафа са другарицама на Ади и спонтано окупљање и пиво усред недеље?
Како објаснити неком да ниси васпитан да кукаш, него да гребеш, да се не жалиш на све око себе, него да гледаш своје двориште и да средиш тај свој микрокосмос?
Како рећи неком да ти овде видиш неку перспективу јер су овде сви које волиш, који су те научили да не мрзиш и да се трудиш? Да верујеш. Да су твоји пријатељи овде зачели породице и боре се.
Углавном не знам како да дам неком одговоре на сва ова питања. Свесна сам да се њихово посматрање реалности у којој живе разликује од мог. Иако ни моји нису имали пара за оригинал патике, него за кинеске, и да се хлеб месио онда кад није било за пекару.
Могла сам, исто као они, своју будућност да видим напољу. Али, не видим је. Можда, у 25. години, гледам на свет наивно и кроз ружичасте наочаре. А имала сам (о, да, и то доста!) разочаравајућих искустава.
Људи су одлазили, премештали се, мешали се од кад је света и века. И наставиће. Ако желе, отићи ће. Али, има нас који бисмо да останемо. И нисмо ненормални.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Недавно сам у разговору са познаницима, сасвим уздржано и одмерено рекао да се надам да ће у Србији бити боље. На моје речи, саговорници скочише као опарени уз децидно: “Неће, …” Није имала шансу моја нада наспрам њиховог знања о будућности. Посвађасмо се.
Odavno nisam
procitala iskreniji tekst. Dostojno jednog Santica I njegovog ” Ostajte ovdje”.
Разумем Милицу. И подржавам је. Као што подржавам све младе који своју будућност виде и граде у Србији.
Али разумем и оне који напуштају земљу јер не подносе мафију која влада Србијом и који се питају :
Шта нам остаје
Кад су нам екрани замагљени
Гласови лажни, слике замућене
Путеви завејани, стазе затрте,
Границе нестабилне, насеља напуштена
Шалтери затворени, катастри скривени
Имовина несигурна а својина упитна
Скупштина послушна, закони папирни,
Судије уцењене, полиција уларена . . . ?
Шта се може закључити из текста?
Најмање следеће:
Милица паметно дете, честити родитељи, и добар наставник српског језика. Благородна Србија у којој сте поникли и коју красите. На многаја љета свима!
Jos osd 1945-te je bolesno (nenormalno) kazati ja zelim da zivim u Gulagu Srbija.
To vam je – dragi moji nemili CEKISTI – stanje stvari.
Pa, ubijte me zbog toga.
Посебно сада је у току немачка и западноевропска кампања доселења Словена, не би ли како-тако компензовали грешку са муслиманима, тако да овде пропаганда навелико ради у смеру иселења.
А муслимански проблем решиће када у муслиманским државама створе услове за достојанствен живот – не мора богат као на западу, али не ни животињски као данас. Тада могу својим муслиманима да кажу: хајте сад, имате куд.
@Mica
Бог Вас поживео – Вас, Ваше најмилије и све оне који ОСТАЈУ ОВДЈЕ!
“Dostojno jednog Santica I njegovog “ Ostajte ovdje“.”
На жалост, ”Клинтонисти”, ”Блеристи”, ”Макронисти”, ”Сатанисти”…”Болоњисти”
избацују Алексу Шантића /”Остајте овдје”/ из школских програма,
а убацују ”Хари Потера”, ”Вукодлаке”, ”Вештице” , ЛГБТ-еисте и
остале караконџуле, анђаме и сподобе запАДњачке ”културе” и ”просветитељатва”!
Драган Славнић