Направили су мит о Сребреници око ког се гради национални идентитет Бошњака. Као што Срби имају косовски мит, они праве сребренички јер нема озбиљног народа без мита, рекао председавајући Председништва БиХ
Милорад Додик (Фото: Youtube printscreen)
Бањалука – Ако се у Сребреници догодио геноцид, нема разумног човека који не би пристао на ту квалификацију, изјавио је председавајући Председништва БиХ, Милорад Додик, и истиче да је у питању читава једна концепција с циљем да буде исфаворизована прича о страдању Бошњака на том простору, од тога да се говори да је то геноцид, а да се потпуно минимизирају српске жртве.
У том извештају, подсећа, нема ниједног страдалог Србина.
„Направили су мит о Сребреници око ког се гради национални идентитет Бошњака. Као што Срби имају косовски мит, они праве сребренички јер нема озбиљног народа без мита. То могу да разумем. Ево сада и Европа тражи забрану негирања геноцида. Зашто траже? Па зато што нису сигурни у ту причу. Зашто би се доносио закон о томе? Зато што нису сигурни да чињеницама то могу да покрију”, истиче Додик у интервјуу за Глас Српске.
Указује да, ако је био геноцид, нема разумног човека који не би пристао на ту квалификацију.
„Сада се покушава одлукама суда, политичким притисцима, наметнути та квалификација. Као што су Британци покушали да прогласе Србе геноцидним народом, а Срби изгубили пола популације у прошлом веку. Страшан злочин се десио од неких Срба, али ни Хашки суд, осим квалификације која се протеже по систему већ пресуђеног дела, није никад био тачан у броју страдалих. И сад нама говоре да морамо нешто да признамо. Ето нећемо”, поручио председавајући Председништва БиХ.
На питање може ли прича о заједничким амбасадама самопроглашеног Косова и Албаније да покрене истоветну причу када су у питању Српска и Србија, Додик каже да када оде у иностранство, чешће се виђа са амбасадорима Србије него са овима из БиХ.
„Европа сматра, односно онај део који признаје Косово, да је та прича о њиховим амбасадама уредна. Али, тај раст албанског национализма биће још већи у наредном времену”, каже Додик.
А на питање шта ако Србија призна Косово, Додик је одговорио:
„То је хипотетичко питање. Тешко је у интервјуима за медије и нама политичарима да причамо о хипотетичком оквиру и неколико пута сам буквално медијски настрадао због те приче, због карата, овог или оног. У суштини, дакле, какав год био став Србије, ми ћемо бити уз Србију. Другачије не можемо”, преноси Танјуг.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Косовски бој није мит већ историјска чињеница. Потврђена и доказана и истинита.
„Сада се покушава одлукама суда, политичким притисцима, наметнути та квалификација. Као што су Британци покушали да прогласе Србе геноцидним народом, а Срби изгубили пола популације у прошлом веку“
Имајући у виду да су Енглези „као историјски најстарија трговачко-индустријска земља запада по рачунској разумности и буржујској ‘позитивности’ од нас Срба старији и ‘зрелији’ за пуних 300 година…“ (Види: Проф. др Мирко М. Косић, Гробари Југославије, ко је „дрско лагао“? – Око 27. III. 1941, Lugano, 1951, cтр. 25), да су у осамнаестом столећу у европским државама засновали револуционарне, идолатриске, окултне, езотериске и ритуалистичке масонске ложе, које су биле под заштитом Велике ложе у Лондону, и да су им одредили политичке директиве деловања (Види: Ср. J. Стојковић, Слободно зидарство, његов циљ и принципи – његова прошлост и садашњост, Београд 1926; G. H. Luquet, La franc-maconnerie et l’etat en France au XVIIIme siècle, Paris, France, 1963).
То нам најбоље одсликава између осталих и овај податак који се односи на тзв. „Источно питање“ и на разговор између Наполеона, шефа Великог оријента Француске и римског католичког масона-темплара Метерниха, који је објављен у књизи Гргура Јакшића “Европа и васкрс Србије 1804-1834”, где стоји:
“Тада се цар вратио на заједницу интереса Француске и Аустрије у Источном питању… Рекао му је да је наредио своме амбасадору у Петрограду да изјави руској влади, да се он, веран својим обавезама које је примио на себе у Ерфурту, не може противити присаједињењу Влашке и Молдавије Русији, али да неће допустити да се Русија даље шири. ‘Ја нећу трпети ни окупацију утврђених места на десној обали Дунава, ни заштиту над Србима – продужио је он. Србија вам мора припасти једног дана; али ја не сматрам да је у мом интересу да изазивом пропаст Турске царевине; њено рушење није ни у вашем интересу. Ако хоћете да поседнете Београд, ја се томе нећу противити; нека Турска закључи мир са Србима и нека им постави кнеза њихове народности; ја се нећу противити да тај кнез буде под вашом гарантијом и заштитом, не могу пристати на једног господара под гарантијом и заштитом Русије, нити на и најмању отимачину те силе на десној обали Дунава… Ако она буде хтела да узме ма и једно утврђено место, ја ћу то сматрати као освојење Цариграда’. – ‘Што се тиче Београда – одговорио је аустриски министер – то би место било од огромне користи по Аустрију; али досад су нас два разлога задржала од сваке активне политике у Србији: први је да не убрзамо пропаст Турске царевине…’
Осем тога, Наполеон је ставио до знања руској влади да ће свако мешање у српске ствари а нарочито утврђивање Руса на десној обали Дунава, узети као повреду ранијих уговора и да се онда неће више сматрати као везан њима…” (Види: Гргур Јакшић, Европа и васкрс Србије 1804-1834, Београд, 1933, стр. 157/158).
“Осим тога, Наполеон је ставио до знања руској влади да ће свако мешање у српске ствари а нарочито утврђивање Руса на десној обали Дунава, узети као повреду ранијих уговора и да се онда неће више сматрати као везан њима…”
Написали сте опширан коментар који чланак можда и не заслужује. Ови договори Наполеона и Русије су слични договорима између Трећег Рајха и СССР-а. Наполеон је ипак кренуо на Русију и, нормално, изгубио рат. А то се догодило и Хитлеру после 1943. године. Занимљиво је колико Србија кроз векове игра неку значајну улогу у вези са Русијом. Када се “уздржи” од заштите Србије слушајући западњаке, после доживи невоље у својој држави. Због слушања Наполеона она је Карађорђа пустила низ воду. Убрзо је и сама доспела у велике невоље.
Све сам се некако надао да овај мој имењак ипак има разума, осећаја за истину и правог националног осећаја у себи. Он поистовећује Косово, називајући га “митом” (случајно или намерно као АВ-АВ председник?), са митом о геноциду Сребреници, објашњавајући како је такав мит потребан сваком народу!
Па ово су све кукавичке и улизичке креатуре на све стране! Ваистину се само у Бога можемо поуздати и призивати га да што пре ово прекине, макар и по цену великих страдања (која смо свакако заслужили).
Док се ствари не почну називати правим именом, и у томе истрајавати, нема зашто ни други да нас поштују.