Миша Ђурковић: Скандалозно да законописци о сурогат мајчинству нису консултовали Министарство здравља

Држава је јасно изразила свој став о сурогат мајчинству, рекао директор Института за европске студије Миша Ђурковић на стручном скупу који је организовао Покрајински заштитник грађана 10. јула у Новом Саду

Миша Ђурковић (Фото: Медија центар Београд)

Сурогат материнство у Србији је, поред питања еутаназије, тренутно најконтроверзније питање и предмет спотицања правне, медицинске и етичке струке у свету и код нас.

Да наше друштво никада није било мање припремљено за неку тему став је покрајинског заштитника грађана проф. др Зоран Павловић, који је на данашњем стручном скупу о сурогат материнству поручио да је интересовање јавности и те како оправдано, уочи предлога да се у правни систем Србије уведе сурогат материнство.

С обзиром на то да је сурогат материнство етички осетљива тема, законодавац ће морати добро да одмери све аргументе „за и против“ пре него што уреди област о којој су, барем на данашњем стручном скупу Покрајинског заштитника грађана, учесници изнели своја различита виђења, додао је Павловић.

„Оно што мора да нам свима буде у врху приоритета је најбољи интерес детета“, нагласио је Павловић.

Шта је сурогат мајчинство и ко може да буде сурогат мајка?

Редовна професорка Правног факултета у Новом Саду проф. др Гордана Ковачек Станић рекла је да пред нашим судовима, као и у свету, има много спорова који се тичу управо сурогат мајчинства, што је показатељ да је ову тему потребно законски уредити.

Последице су, како је додала, заиста животне – не може се замислити тежи спор од оног који се тиче детета за које се неки родитељи боре, или га се неки родитељ одриче. Сурогат мајчинство постоји у системима Велике Британије, Холандије, Израела, Грчке, Скандинавије, Украјине, САД, Јерменије, Канаде, Грузије, Аустралије и Македоније, ако ћемо о региону. Забрањено је законом у, рецимо, Француској, Шпанији, Немачкој, Италији и, тренутно код нас.

Облици сурогат мајчинства су различити – да ли жена рађа дете које је биолошки њено или није, да ли је ембрион дониран или није? Да ли је сурогат мајка сродница, добра пријатељица или нема однос са мајком? Код сродничких сурогата нема, рецимо, компликације приликом предаје детета у виду неког предомишљања, нема никакве ‘купопродаје’ деце. Може доћи до конфузије у сродничким односима где би, на пример, биолошка тетка детета уједно била и сурогат мајка, до поремећаја и свађе у односима. Имате случајеве где је мајка родила дете својој ћерки, али и обрнуто, изнела је искуства из правничке праксе Гордана Ковачек Станић.

Како је додала, у сваком од могућих односа између сурогат мајке и мајке постоје добре и лоше стране, али се злоупотребе о којима се највише говори – купопродаја деце, дешава у највећој мери кад не постоји никакав претходни однос између сурогат мајке и мајке. Она је поставила и питање истополних парова који желе да имају децу, али и нагласила да је битније прво регулисати имовинске односе међу супружницима, па се бавити породичним односима.

Ко је мајка том детету?

Редовни професор Филозофског факултета у Београду проф. др Јован Бабић нагласио је да је питање мајке једно од највећих у друштву, па тако и питање да ли дете може да има, на пример, две мајке. Он је става да ово није тема за правнике.

„Моје мишљење је да је немогуће да дете има две мајке. Такође је питање ко је отац у нашем друштву – онај који је дете ‘направио’, онај који то дете воли или онај који га одгаја? Критиковао сам раније донирање сперме, сматрајући да је донација генетског материјала неморална, али немам морални проблем са вантелесном оплодњом, као начином зачећа. Сад је питање да ли је морално ‘донирати’ материцу и да ли је питање дефиниције мајке заиста толико отворено. Мој став је да нема ничег неморалног у сурогатству, све док јајна ћелија која је оплођена није од сурогат мајке“, навео је Бабић.

Годишње у Србији око 30 жена има потребу за сурогат потомством

Стручни скуп о сурогат материнству (Фото: 021)

Проф. др Александра Трнинић Пјевић, стручњакиња из Бетаније, клинике која је водећа у Србији по броју изведених успешних вантелесних оплодњи и других процедура, каже да жене могу да имају различите здравствене проблеме, попут урођеног недостатка материце, што би их чинило кандидатима за сурогат потомство. Овакви проблеми не могу да се предвиде, као ни случајеви да жене имају мање материце које не могу да изнесу трудноћу до краја. Ту су, наравно, и случајеви обољења попут тумора, који отежавају или потпуно онемогућавају жену да затрудни.

„У Бетанији има око пет случајева годишње када радимо одстрањивање материце, а половина ових жена касније нема дете. Има ту и других обољења због којих можете, као стручњак, да процените да вантелесна оплодња неће бити успешна, иако ми увек покушавамо да тим женама дамо шансу да затрудне, често радимо реконструкцију материце, али мора се узети у обзир да постоје и хроничне болести (срца, бубрега) због којих лекари саветују женама да не улазе у трудноћу. Тако би око 30 жена годишње у Србији имале чисто медицински разлог за сурогат и то је показатељ да реалне потребе за овом процедуром постоје“, навела је др Трнинић Пјевић.

Не, не желе размажене жене сурогат мајку

Научна саветница са Института са друштвених наука у Београду др Зорица Мршевић рекла је да мора да се елиминише идеја да постоје жене које једноставно не желе да буду трудне, па траже „носиљу“ за дете. Она је нагласила да Србија, усвајањем оваквог грађанског законика, суштински не уводи сурогат мајчинство, јер оно код нас већ постоји и изводи се.

Сурогат мајчинство се сада озакоњује – ти случајеви постоје, знамо за Санџак, као и за случајеве у Војводини. Рећи да оно сад не постоји јер је законом забрањено је исто као рећи да се не дешавају убиства јер су законом забрањена. Забраном нечега исту појаву само гурате у илегалу, терате парове да иду код нестручних лекара и на црно изведу поступак. Кад постоји потреба, постоји и начин, а знамо да може да се уради у клиникама и да је само питање цифре коју ће неко понудити. Најбитније је да деца рођена на овакав начин не трпе последице одлука које су донели одрасли, као ни да од одраслих правимо криминалце због сурогат мајчинства. Да ли заиста желимо да створимо ‘црно тржиште’ деце, потпуно безакоње, које може да се спречи регулацијом и законом?“, навела је др Мршевић и додала да потомство не сме да буде луксуз никоме, те да усвајањем оваквих закона држава заправо подржава своје грађане и солидарност међу женама које су спремне да, на овакав начин, стварају потомства.

Као друштво треба да разговарамо

Сурогат мајчинство код нас и те како јесте безбедносно питање, махом и зато што изазива страх од непознатог, навела је експерт за род и безбедност Светлана Јанковић.

Прави проблем лежи само у нама и комуникација је кључ долажења до најбољег решења. Има много појава и пракси које једноставно морамо законски да уредимо, а рекла бих да је овакав преднацрт Законика много бољи од претходних верзија јер се тачно види да та комуникација постоји. Не видим проблем у доношењу закона колико у његовој примени јер живимо у средини у којој се закони стално изигравају. Нека постоји само једна жена која има неки медицински проблем због ког не може да има децу, то је већ повод да тему регулишемо. Проблематичним питањем – ко је подобан кандидат за процедуру, бавиће се стручни људи и ту имате тај превентивни део који решава бројне страхове у друштву“, поручила је Светлана Јанковић.

Координаторка пројекта у Аутономном женском центру и адвокатица Вања Мацановић навела је да се увођењем сурогат мајчинства у Србији угрожавају права жена и ствара могућност за угрожавање безбедности жене.

„Зашто се сурогат мајке третирају као ‘родиље’, а какав је тај уговор који ће се склапати? Реч је о ‘закупљивању материце’ жене и поклањању детета, у суштини, а трговина децом је у Србији забрањена. Велико је и питање стања и здравља те сурогат мајке – да ли је присиљена на то, да ли то ради јер ју је натерао муж да би зарадила за живот? То су све реалне могућности. Ствараће се озбиљан бизнис и зарађивати велике паре у клиникама, а насиље ће трпети жене. Држава има највише интереса од сурогат мајчинства јер, истина, жели што веће ствановништво и на све ове ‘услуге’ се плаћају и порези. Не би ме чудило да се појаве и агенције које ће се бавити овим бизнисом“, истакла је Мацановићева на стручном скупу Покрајинског омбудсмана.

С њом је сагласан и директор Института за европске студије др Миша Ђурковић, који је додао да је 2015. године Европски парламент изнео мишљење да је сурогат мајчинство „трговина људима“, те да треба урадити озбиљну студију оправданости овакве праксе у Србији. Држава је јасно изразила свој став о сурогат мајчинству и скандалозно је да законописци нису консултовали најбитнију институцију о овом питању, а то је Министарство здравља. Занима ме зашто се толико инсистира на доношењу закона који је супротан ономе што смо већ регулисали, зашто стално имају потребу да нас ‘реформишу, унапреде’. Треба испоштовати елементарне основе традиције у погледу ко игра какву улогу у друштву, а не бавити се сензационализмом у медијима„, нагласио је Ђурковић.

Кардиохирург са института у Сремској Каменици проф. др Стаменко Шушак сигуран је да ће сурогат мајчинство пре или касније сигурно бити регулисано у Србији. Његово питање је – да ли човек заиста треба да ради све оно што може?

Мора се узети у обзир могућност увођења додатних актера у овај однос, а то су жене које ће, рецимо, дојити дете уместо биолошке или сурогат мајке. Да ли то дете има три мајке? Какво ће то дете бити, ако узмемо да је плод ‘човек у потенцији’?, рекао је Шушак и додао да „човек није робна кућа органа, већ личност“.

Наслов и опрема: Стање ствари

Горица Николин

(Радио 021, 10. 7. 2019)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , ,

5 replies

  1. Lepo rece jedan od ucesnika: Da li covek treba da radi sve sto moze?
    Ja mislim da ne treba. Mora postojati neka mera. Bez vere i bez mere docemo do kraja brzo.

    Свиђа ми се

  2. Зашто те мајке и очеви који не могу да имају децу (из било ког разлога) не узму под своје окриље неко остављено дете, а има их превише у овој земљи? Чињенично, то је биолошки и социјално идентично ситуацији када друга жена рађа теби дете, а усвајање даје чак и додатну могућност – да се дете изабере. А да не помињем да се једном већ одбаченом детету (или сирочету) дарује љубав на коју има право, а Бог даје могућност бездетним породицама да му ту љубав дају.
    Још једна димензија – сурогат материнство ће, ако се дозволи, убрзо довести до легализације истополних бракова. То је вероватно и циљ заговорника сурогат материнства.

    Свиђа ми се

  3. „Време чувања
    Семене ћелије, јајне ћелије и рани ембриони чувају се у периоду за који су супружници, односно ванбрачни партнери који су укључени у поступак БМПО дали писмену сагласност, у складу са овим законом, али не дуже од пет година од дана њиховог давања.
    По истеку рока из става. 1. овог члана семене ћелије и јајне ћелије се уништавају, а рани ембриони се спонтано разграђују и уништавају. (član 51, stavovi 1 i 4 važećeg Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji)“
    „Ембрион се од почетка свога постојања разликује од било које мајчине или очеве станице и расте следећи властити пут развоја, усмерен записом ДНК, према сопственом преживљавању и властитој зрелости. Ембрион је људски јер има генетски конституцију која је карактеристична за људска бића. Потпуно је програмиран и активно предиспониран, да се развије до зрелости у људско биће што ће и постићи, ако не буде ометан болешћу или спољним деловањем. (o ljudskom embrionu iz W.)“.
    http://www.webmd.com/infertility-and-reproduction/guide/using-surrogate-mother#1
    Život počinje začećem. Surogat jedino treba dozvoliti ako ne uključuje uništavanje embriona tj. ubistvo. Abortus je ubistvo. Jedino kada treba omogućiti abortus je u slučaju ozbiljne ugroženosti zdravlja majke. Deca iz incesta ne treba da budu ubijena. Deca sa deformitetima ne treba da budu ubijena, kao ni deca koja te deformitete steknu ako su plod incesta. Biomedicinskim potpomognuta oplodnja je ubistvo („spontano razgrađivanje i uništenje embriona“ Gospode Bože…). Sve što uništava začeto ljudsko biće je ubistvo. To je logički dosledna argumentacija za život.

    Свиђа ми се

  4. На питање да ли човек треба да ради све што може, одговор је – не треба, наравно.
    Да ли је сурогат-материнство нешто што начелно „треба“ – наравно да није, али суштинско питање није да ли, уопштено говорећи, треба, него да ли га у неким случајевима треба дозволити. У том смислу најсмисленија је расправа професора Јована Бабића. Ако је већ дозвољено (по мени, као и по њему, апсолутно неморално донирање репродуктивних ћелија), свака морална расправа о сурогат-материнству по себи постаје беспредметна (да не употребим неки тежи израз). Наиме, о сурогат-материнство јесте бизарно на појавном нивоу, али (за разлику од зачећа ген. материјалом непознатог донора) по себи не отвара никаква суштинска питања о идентинету и онтолошком статусу детета – под условом да је зачето биолошким материјалом познатог пара, тј својих будућих „правних родитеља“. Дакле, суштински је неморално једино ако су у процес зачећа били укључени донирани сперматозоиди и/или јајне ћелије, у другом ради се о омогућавању да се ембрион развије до детета у другој материци, у случају да је она биолошке мајке из неког разлога нефункционална или непостојећа. То, наравно, ствара могућост злоуптребе и неморалног поступања на другом, социјалном нивоу, и то треба на све могуће начине, пре свега правно, предупредити. По мом мишљењу, треба радикално, разумно и недвосмислено ограничити категорију оних који могу да поднесу захтев за таквом „услугом“: искључиво због медицинског разлога, само за стабилне хетеросексуалне парове, држављане Србије. Све друго је ствар техничке правне регулативе и стања свести учесника и друштва. А хистерична замена теза функционерке Аутономног женског центра никако не доприноси побољшању ни једног ни другог.

    Свиђа ми се

  5. @Tatjana „…суштински је неморално једино ако су у процес зачећа били укључени донирани сперматозоиди и/или јајне ћелије, у другом ради се о омогућавању да се ембрион развије до детета у другој материци, у случају да је она биолошке мајке из неког разлога нефункционална или непостојећа“
    Uništavanje ljudskih bića (embriona) Vam ne smeta? To je moralno? http://www.growinggenerations.com/resources-for-surrogates/what-happens-to-left-over-embryos/
    Evo izgleda je negde dozvoljeno i da se ljudska bića doniraju nauci…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s