Још више: То једно људско биће наставља да живи. Јединка је ефемерна, расе и нације долазе и одлазе али човек остаје
Никола Тесла (10. јул 1856, Смиљан, Хрватска – 7. јануар 1943, Њујорк, САД)
Рођење, раст, старост и смрт појединца, породице, расе, нације, шта је то ако није ритам? Значи да су све животне манифестације, чак и y најкомпликованијем облику, као на пример у човеку, ма како несхватљиве и испреплетане, само један покрет на који се морају применити исти општи закони кретања који владају у физичком универзуму.
Кад говоримо о човеку мислимо на појам човечанства у целини, и пре него што применимо научне методе у испитивању његовог кретања, морамо то да прихватимо као физичку чињеницу. Али, да ли неко може данас да тврди да сви милиони појединаца и сви безбројни типови карактера чине једну свеукупност, јединку? Иако смо слободни дa мислимо и деламо, ми се држимo заједно неодвојивим везама као звезде на небу. Ми не видимо те везе али их осећамо. Посечем се по прсту и то ме заболи: тај прст је део мене. Видим повређеног пријатеља а то и мене заболи: мој пријатељ и ја смо једно. А сада видим побеђеног непријатеља, хрпу материје, за коју ме је најмање брига од свега на свету, али то ме ипак растужује. Зар то не показује да је сваки од нас само један део целине?
Вековима се ова идеја прокламовала у савршено мудром учењу религије, можда не само као средство за обезбеђивање мира и хармоније међу људима већ и као дубоко укорењена истина. Будисти то изражавају на један начин, хришћани на други, али и једни и други кажу исто: ми смо сви једно. Метафизички докази, међутим, нису и једини које можемо гa изнесемо у прилог овој идеји. Наука такође признаје повезаност издвојених појединаца иако не сасвим у истом смислу као што признаје да су Сунца, планете и месеци, сазвежђа једно тело и нема сумње да ће се то потврдити експериментима у будућности када се наша средства и методе испитивања физичких и других стања и појава, усаврше. Још више: То једно људско биће наставља да живи. Јединка је ефемерна, расе и нације долазе и одлазе али човек остаје. Ту је огромна разлика између јединке и целине. Ту се исто тако може наћи делимично објашњење за многе од оних изванредних појава наслеђа, које су резултат безбројних векова слабог али сталног утицаја.
„The Century Magazine“, јун 1900.
Никола Тесла, „Проблем повећавања људске енергије кретања човека напред – енергија кретања – три начина за повећање људске енергије“, Чланци, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2006.
(Блог Марије Јефтимијевић Михајловић)
Categories: Поново прочитати/погледати
Уз сећање на славног научника Николу Теслу за његов рођендан, 10. јули (1856. године), треба написати да је био свестрано образован. То му је омогућило и читање бројних сабраних дела у младости. Имао је навику да од сваког одабраног писца прочита сва његова дела. Тако је било и са читањем дела Волтера. Али авај, писао је Тесла, то “чудовиште” је написало више од стотину књига. Тесла је у овом чланку написао да “постоји човек”. У разговору са једним новинаром, овај је рекао Тесли да мисли да постоји више закона који управљају Универзумом. Тесла му је на то одговорио: – Сви ти закони могу да се сведу само на један – постоји Човек.
Тесла је као и његов претходник из XVII века, писац Џон Дон говорио о нераскидивој вези између људи. Те речи су употребљене у епиграфу романа “За ким звоно звони”, писца Ернеста Хемингвеја.
Хвалоспев достојан нашег великана још није написан, па само да наведемо најчешће одлике везане за име Николе Тесле — генијални визионар и мислилац, непревазиђен научник, хуманиста и мистик.
Међутим, горњи текст није о визији будућности нити бесплатној енергији за човечанство, него залази у филозофско-теолошку сферу, нпр. овим тврђењењем
”Будисти то изражавају на један начин, хришћани на други, али и једни и други кажу исто: ми смо сви једно.”
а што је само израз упрошћеног пантеистичког погледа на свет, али никако и хришћански, поготово не православни.
Православна теологија (укључујјући ту антропологију и есхатологију) заснована на два миленијума подвижничко-теолошког искуства и живота Цркве, и изражена у учењу Светих Отаца, је непресушан извор истине о смислу човека и света.
Слава и ниски поклон великом Тесли, али пантеизам је слаба алтернатива православној филозофији истине без обзира на генијалност и величину индивидуалног заговорника.
”Никола Тесла: Ми смо сви једно”!
Сви смо ми једно – у Васкрслом Христу Исусу!
Иако је Никола Тесла био задојен и од родитеља васпитан овом
Православном, Јеванђелском максимом, из неког разлога, само
Њему знаном, изоставио је – Васкрслог Исуса Христа?!
Драган Славнић
Само једна исправка или напомена – Никола Тесла није “рођен у Хрватској”, јер је његово родно место Смиљан који је у време његовог рођења, био у саставу Хабсбуршке монархије (Аустријског царства). Предуго траје својатање Николе Тесле, па и у последње време у школским уџбеницима у Мађарској, уз име човека који нам је подарио светлост и штошта другог, стоји одредница “хрватски…”, што, је наравно израз сталног атака на све српско… пре свега неистина, па јој бар ми Срби не би смели доприносити, него истином отклањати лажи и фалсификате.