Након отпочињања унутрашњих сукоба у Сирији, једно од важних питања је била позиција Курда. На Курдском свенародном конгресу прихваћена идеја да се захтева недржавни облик устројства заједнице

Андреј Грубачић и Стеван Гајић (Фото: Институт за европске студије)

На Институту за европске студије 4. јула 2019. године, предавање је одржао др Андреј Грубачић, на тему демократског конфедерализма у северној Сирији. Грубачић је професор антропологије и друштвених промена на Калифорнијском институту интегралних студија у Сједињеним Државама. Његове области интересовања су антропологија, анархизам, светски систем и нарочито друштвене групе на границама капитализма. Др Грубачић је био ђак еминентних професора Ноама Чомског и Имануела Вoлерстина.

У првом делу  излагања, Андреј Грубачић је представио теоријску подлогу свог рада и истакао научне области свог интересовања. Аутор је нарочито био инспирисан делом Чомског, кога је окарактерисао као великог познаваоца демократије, нарочито демократије савета, као и оних демократија које нису везане за представничку демократију. Други аутор којим је био инспирисан јесте Имануел Волерстин, који се бавио перспективом капитализма и глобалном поделом на „језгро“ и „периферију“. Неке од тема које су заокупиле његову пажњу јесу теорија светских система, као и либерална организација друштва и света која је почела да се успоставља након Француске револуције. Аутора је нарочито понукала идеја о капитализму као „затвореном систему“. Грубачић се осврнуо и на низ других аутора који су се бавили природом капитализма, међу којима су многи били противници утилитарног начина размишљања. Фердинанд Бродел је био један од аутора који је симболично представио капитализам кроз три нивоа: први ниво чини прави капитализам, изнад њега је прави облик тржишне размене, док последњи ниво чини материјални живот, односно не-економија. Бродела је нарочито интересовао овај последњи ниво капитализма тј. материјални живот. На дело др Грубачића нарочит утицај је имала метафора „црних рупа“ у светској економији, односно оних места која су изван тржишта, економије, политичке власти и организације, и које се не могу у потпуности изучити и сагледати јер не постоји начин да проникнемо у њих.

На аутора су утицали и представници анархистичке антропологије, пре свега антрополози Маршал Салинс и Џејмс Скот, који пишу о недржавним или бездржавним просторима. У Скотовом делу се наводи Зомбија као пример недржавног простора, који представља бекство људи у неприступачне крајеве. То су простори у које „људи беже и где се сами организују“. О овом феномену не пишу само аутори са англоамеричког простора, већ и они који долазе из држава у развоји и неразвијених земаља.

На темељу претходних теоријских поставки, др Грубачић је уочио да аутори који су се бавили феноменом недржавних простора, нису се детаљније бавили питањима капитализма или (пост)колонијализма. Према његовом мишљењу, недржавни простори се налазе у оквиру токова капитализма, али истовремено нису у потпуности у оквиру њих. Вредност рада професора Грубачића је у томе што је теоријску подлогу поткрепио и емпиријским истраживањима у оквиру недржавних заједница. Заједнице Козака, организација политичког живота Курда у Сирији, као и мноштво других недржавних заједница, су само неке, које су биле предмет интересовања и изучавања овог аутора. Занимљиво је пратити развојни пут неких од ових недржавних заједница, попут Козака, који су током претходних неколико векова развили своју особеност у оквиру руске државе, и који су прошли пут од недржавне заједнице до стицања статуса етничке мањине. Сличне недржавне заједнице су биле пристуне и на другим континентима, као што је био случај са одбеглим робовима са Јамајке, потом недржавних група у Бразилу, или пак пирата на Антлантику.

(Фото: Институт за европске студије)

Када је реч о групама које живе на маргинама, односно границама капитализма, многе од њих су развиле стратешки однос према држави и њеним структурама. То је уједно и начин да се задржи и особеност недржавних група. Међу заједницама Козака можемо хронолошки да утврдимо стратешки однос ових заједница према руској држави, од које су добијали средства и оружје за рат, при чему су имали другачију позицију у односу на остале становнике Русије. Тај вид лојалности (loyalty) која је углавном резултат преговора са државним структурама, може се уочити и на примеру групације запатиста у Мексику, који су развили стратешки однос не са државним структурама, већ са националним и интернационалним невладиним организацијама. Када недржавне заједнице прибегавају поменутим стратешким односима, може се уочити да нема потпуног „бекства из капитализма“, већ је пре свега реч о комбинованој економији коју карактеришу контрадикторне праксе (заједнице су начелно против капитала, али истовремено учествују у односима размене капитала).

Претходна теоријска подлога је нарочито интересантна за изучавање положаја Курда, као недржавне заједнице, у данашњој Сирији, али и суседним државама. Њихова особеност као заједнице је та што се не налазе на границама светског система. Након отпочињања унутрашњих сукоба у Сирији, једно од важних питања је била позиција Курда у овој држави. Једна од најзначајнијих политичких организација међу курдском популацијом је Радничка партија Курдистана, чији лидер Оџалан, који се тренутно налази у заточеништву, има пресудан утицај на идеолошко профилисање ове партије. Током боравка у затвору, Оџалан је написао велики броја књига и редефинисао је програм Радничке партије. Он је прихватио идеје демократског конфедерализма и демократске аутономије, те је одустао од идеје националне државе. То је представљало својеврсну анархистичко-феминистичку револуцију унутар програма партије, али и одустајање од марксистичких идеја.

На Курдском свенародном конгресу је прихваћена идеја да се захтева недржавни облик устројства заједнице и неки вид конфедерализма, или како они кажу трећи пут, односно директна демократска конфедерација. Према мишљењу др Грубачића, реч о је о хибридном моделу који комбинује елементе директне, односно непосредне демократије и представничке демократије. Друштвено-политички живот функционише кроз Веће које укључује различите нивое, од општина, области, до кантона односно регија. Када је реч о елементима представничке демократије, битно је истаћи да се током 2016. године образује демократска аутономна администрација. Курдско друштво је прихватило и равноправну улогу жена у друштвеном и политичком животу, и развило особену варијанту феминизма који поштује улогу жене унутар курдске традиције. Тако постоје и две курдске војске, једна састављена од мушких припадника и друга, састављена од женских чланова. У сржи оваквог поимања организације друштва и заједнице јесте идеја демократске нације која, упркос опадању улози националне државе, задржава своје место у организацији друштвено-политичког живота. Аутор је закључио да оваква замисао организације недржавне заједнице показује значајан степен ефикасности, узимајући у обзир сложеност целог система и његовог отелотворења у пракси.

Страхиња Обреновић, Институт за европске студије

Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: Андреј Грубачић, Курди, Сирија, Страхиња Обреновић, демократија, институт за европске студије