Ни 500 милиона евра за стадионе неће покренути развој земље, јер морате пре тога да решите прече ствари

Пеђа Марковић

Председник Републике Александар Вучић је 26. јуна изјавио „да Србија никада није имала више инвестиција и да то примећују сви“.

Толико их има да се чак и у Београду отварају фабрике, рекао је председник. Ово је одговор на критике нас из опозиције да су градске власти у протеклим годинама девастирале Београд својом катастрофалном инвестиционом политиком.

Ко је у праву, грађани су последњи пут имали прилике да се увере пре неколико дана када је Београд после једног јачег пљуска изгледао као постапокалиптични свет: аутомобили су плутали по улицама, из шахтова широм града је шикљала вода као из исландских гејзира, канализација се изливала на површину, аутобуси пуни воде су се пробијали кроз улице пуне воде, више хиљада домова је остало без струје, а саобраћај је због семафора који су престали да раде остао у тоталном колапсу.

Две највеће црпне станице на Новом Београду нису радиле па је тај део града био поплављен. Укратко, градска инфраструктура је у толико лошем стању да је град остао под водом као после цунамија. Слично се дешавало прошле зиме када су грађани гурали аутобусе ГСП-а И када су делови града остајали без грејања пошто електране уместо у одржавање уплаћују огромна средства у буџет града на основу фингираних извештаја о добити.

Све што се током киша десило снимљено и објављено на друштвеним мрежама, па нико никада неће моћи да каже да је нешто од овога измишљено да би се нападала власт. Шта се у Београду ових дана дешавало је више од питања ко је на власти. То је питање могућности нормалног вођења живота, што је последица градске политике коју водите. Питање колико као власт улажете, односно не улажете.

Најбоља ствар у целој овој причи око инвестиција је да се све што је рекао и председник и ми из опозиције, може веома једноставно проверити. Свако може да консултује званичне податке Министарства финансија, Народне банке Србије и Завода за статистику, и увери се шта је истина. Бројеви не лажу. Кренимо од почетка.

Према РЗС-у, учешће инвестиција у БДП-у од доласка СНС на власт опало је на просечно 17.1% годишње. Укупне инвестиције, и јавне и приватне, и домаће и стране никада нису у збиру достигле праг од 20%, колико је неопходно за одржив привредни раст. Србија је тако према укупним инвестицијама у претходних седам година доспела на претпоследње место у целој Централној и Источној Европи.

Да ли је и пре било тако? Није. Феномен ниских инвестиција директно се везује за коалицију СНС-СПС, како данас тако и деведесетих. У време свих претходних власти после 5. октобра, укупне инвестиције су у просеку износиле 19.7% БДП-а уз године у којима су биле и 24%. То се дешавало и у годинама глобалне економске кризе која је тешко погодила мале земље као што је Србија. Шта је онда конкретно узрок ове разлике у висини инвестиција?

То се лако може проверити посетом сајту Министарства финансија. Прва жртва нове власти биле су јавне инвестиције. Прва штедња која је у Србији спроведена 2013. године је мера смањења јавних инвестиција са 3.3% БДП-а на само 2% БДП-а. Истина је да је земља тада већ имала наговештај финансијских проблема, који ће ескалирати под Владом Александра Вучића 2014. године, али политика штедње се никада не сме сломити на инвестицијама. То најлакши и најгори начин да штедите.

Током претходних година је Влада инвестирала толико мало да постојећа јавна инфраструктура није ни могла бити обновљена. Иако су се званичници сликали како отварају сваки метар пута да би створили утисак да је развој Србије у пуној снази, та градилишта су се одмах потом затварала за даље радове, као што се десило са тунелом код Предејана пре месец и по дана. Све се претворило у кампању, док је живот трпео.

Други разлог ниских инвестиција је снажно истискивање домаћих приватних инвестиција због корупције и лошег стања владавине права, како каже Фискални савет у свом последњем извештају. Док је влада потрошила преко 800 милиона евра на привлачење страних инвестиција, она је врло мало урадила на пољу стимулисања домаћих.

Али чак и када су стране инвестиције у питању, Србија памти боље дане. Нето прилив нових страних инвестиција, односно инвестиција које из иностранства успевамо да привучемо први пут је био виши за време Владе Мирка Цветковића – просечно 921 милион евра годишње, док је за време свих влада СНС-а просечно износио 741 милион евра. Чак и уз свих 800 милиона евра субвенција колико је дато.

И за крај, стање у Београду. Као што смо и са говорнице градске Скупштине упозоравали, ненормална штедња на инвестицијама градске власти обиће се свима о главу. Док су кречили фасаде уз изјаве да ништа неће зауставити развој Србије, они су учешће инвестиција у буџету Београда скресали са преко 200 милиона евра, колике се за инвестиције издвајало док је градоначелник био Драган Ђилас на само 76 милиона евра прошле године!

О грађевинском буму говори податак да је број изграђених квадрата у Београду све време СНС власти био једва на половини оних из 2012. и 2013. године. Тек прошле године је достигао две трећине онога што је грађено пре седам година. У исто време укинута су сва могућа социјална давања – од бесплатних уџбеника до тринаесте пензије. Оправдано се поставља питање па где се троше те стотине милиона евра!?

Ми смо на све ово упозоравали. И наставићемо да упозоравамо. Како на катастрофално стање јавне инфраструктуре, тако целокупне економије Србије. Не може се земља развијати на субвенцијама. Неодговорно је штедети на инвестицијама, а онда новац трошити на куповину аутомобила. Само у граду Београду је за управу и предузећа купљено у овој години више стотина аутомобила. И сви наравно од Ауто Чачка.

Ни 500 милиона евра за стадионе неће покренути развој земље, јер морате пре тога да решите прече ствари. На пример, да вам се у породилиштима и клиникама не љуште плафони због буђи. Ни отварање аеродроме на који ће наводно први авион слетети у октобру. Ако овако наставимо, Србија ће трајно остати периферија Европе. Колико год нас пријатељи из развијеног света тапшали по рамену и говорили да је све одлично. Колико год пута ми сами себи на телевизији рекли да је сада добро као никада пре. Није. И то и бројеви кажу.

Аутор је заменик шефа одборничке групе Савеза за Србију у Скупштини Београда

Опрема: Стање ствари

(Данас, 3. 7. 2019)

Categories: Преносимо

Tags: Александар Вучић, Београд, Пеђа Марковић, економија