У ексклузивном интервјуу за Фајненшел тајмс, руски председник слави снажење национализма
(The Financial Times, 27. 6. 2019)
Владимир Путин поздравља снажење националних популистичких покрета у Европи и Америци, ликујући како је либерализам потрошен као идеолошка снага. У интервјуу у Кремљу уочи самита Г20 у Осаки, у Јапану, руски председник је казао да је „либерална идеја“ „преживела своје“ пошто се јавно мњење окренуло против имиграције, отворених граница и мултикултурализма.
Путинова вивисекција либерализма – доминантне западне идеологије од окончања Другог светског рата 1945. године – у сазвучју је са антиестаблишментским лидерима из Сједињених Америчких Држава Доналдом Трампом, Виктором Орбаном из Мађарске, Матеом Салвинијем из Италије и брегзитовском побуном у Великој Британији.
„[Либерали] једноставно не могу да намећу било шта другима као што су покушавали да чине током протеклих деценија“, рекао је.
Господин Путин означио је одлуку канцеларке Ангеле Меркел да прими више од милион избеглица у Немачку, углавном из ратом захваћене Сирије као „кардиналну грешку“. Но, хвали Доналда Трампа због покушаја да заустави долазак миграната и дроге из Мексика. „Ова либерална идеја претпоставља да ништа не треба чинити. Мигранти могу да убијају, пљачкају и силују некажњено зато што њихова права као миграната морају да буду заштићена“.
Додао је: „Сваки злочин мора да буде кажњен. Либерална идеја је застарела. Она је постала супротстављена интересима претежне већине становништва.“
Као де факто владар Русије током протекле две деценије, шездесет шестогодишњег господина Путина, редовно оптужују да прикривено подржава популистичке покрете путем финансијске помоћи и друштвених медија, посебно за време председничких избора у САД 2016, референдума о Брегзиту и недавних избора за европски Парламент.
Путин ово недвосмислено негира. Он одбацује закључак специјалног тужиоца Роберта Мјулера (Robert Mueller) да се русија систематски мешала у америчке председничке изборе 2016. године као „митску умешаност“ (mythical interference).
Прелазећи на америчко-кинески трговински рат и геополитичке тензије у Персијском заливу између САД и Ирана, господин Путин каже да је стање постало „експлозивно“. Проблем, рекао је, потиче од америчког унилатерализма и недостатка правила у основи 0светског поретка.
Владимир Путин у Кремљу у разговору са уредником ФТ Лионелом Барбером и шефом московског бироа Хенријем Фојем (Фото: Кабинет председника Руске Федерације)
Он је изразио забринутост у вези са опасношћу поновне нуклеарне трке између САД и Русије. „Хладни рат је био нешто лоше […] али су постојала барем нека правила којих су се мање или више придржавали или су покушавали да се придржавају сви учесници у међународном општењу“, рекао је. С позитивне стране, Путин је истакао да постоје неки слабашни знаци отопљавања англо–руских односа уочи састанка у Осаки са Терезом Меј, што је њен опроштајни самит у својству премијера Уједињеног Краљевства. „Мислим да су и Русија и Велика Британија заинтересоване да у целости обнове наше односе, барем се ја надам да ће неколико прелиминарних корака бити учињено“.
Односи између Лондона и Москве замрзнути су након покушаја убиства бившег руског двоструког агента Сергеја Скрипаља у Сализбурију у Енглеској.
Влада Велике Британије оптужује Русију за напад нервним гасом, али Путин каже да нема доказа који би подупрли ову тврдњу. Скрипаљ је служио казну у Русију пре него што је био ослобођен у трампи шпијуна са Великом Британијом, подсетио је.
Путин је јасно назначио, међутим, да има нулту толеранцију за шпијуне који су издали своју земљу. „Издаја је најтежи могући злочин и издајници морају бити кажњени. Не кажем да је Сализбуршки инцидент начин да се то уради […] али издајници морају бити кажњени“.
Последњих година, господин Путин је деловао самоуверено, предводећи анексију Крима, проруску побуну у источној Украјини и војну интервенцију у Сирији коју је описао као недвосмислен успех.
Изузев смакнућа хиљада радикалних исламиста и подупирања режима председника Башара ал–Асада, Путин каже да је [ова] вежба пружила руским оружаним снагама непроцењиво борбено искуство.
Није споменуо чињеницу да је седмогодишњи рат довео до више од пет милиона избеглица и 500.000 мртвих. Међутим, он је указао на таласе миграције из подручја сукоба у Африци и Блиском истоку који су поспешили криминал и друштвене напетости, а што је заузврат подстакло реакције против естаблишмента у Европи.
Као да одзвањају речи популиста попут Салвинија и Марин ле Пен у Француској, Путин је рекао да либералне владе нису деловале да би умирили грађане. Уместо тога оне су спровеле безумно прихватање мултикултурализма, и међу другим стварима, сексуалну разноликост.
„Не желимо било кога да увредимо зато што смо били осуђивани због наше наводне хомофобичности. Али ми немамо проблема са ЛГБТ особама. Боже сачувај, пустите их да живе као желе“, рекао је. „Али понешто нам се чини прекомерним. Они сада тврде да деца могу да играју пет или шест родних улога“.
„Нека свако буде срећан, немамо проблема са тим“, додао је, „Али томе се не сме допустити да засени културу, традиције и традиционалне породичне вредности милиона људи који чине језгро становништва“.
Са енглеског посрбио: Милош Милојевић
Categories: Посрбљено
Zastarele su mu podmornice! Mogao bi ponesto i da precuti, kao sto je za vreme olimpijade u Sociju cutao, dok se u Ukrajini instalirao antiruski rezim!
Elem, o podmornicama.”Losarik” (tako se zove po konjicu iz crtanog filma, jer mu je unutrasnji trup sastavljen od cilindara, kao Losarik od loptica) na kojem se desila ova pogibija, je specijalna dubokovodna podmornica (dubina ronjenja 3000-6000m) za specijalne namene, nikad razjasnjenje.Sada se spominje inspekcija kablova na dnu mora (tako su Amerikanci 1971 instalirali prislusni uredjaj na komunikacioni kabl ruske tihookenska flote koji je povezivao bazu Petropavlovsk na Kamcatki i komandu u Vladivostoku (Operation Ivy Bell)).Posadu cine samo oficiri, neki cak odlikovani ordenom Heroja Rusije zbog onoga sto rade na toj podmornici.Pozar na podmornici se obicno gasi izolovanjem tog dela podmornice i isisavanjem kiseonika, tako je 20 mornara uguseno 2008 na podmornici Nerpa (Projekat 971) za vreme testiranja za indijsku mornaricu (Rusija iznajmljuje dva atomske podmornice Projekat 971 (poznate kao Ajkula, zapravio je to naziv za najvece strateske podmornice u istoriji Projekat 941, dok su “Ajkule” zapravo Щука-Б (Stuka)) Indiji, po cenama vecim od milijardu dolara po podmornici (cene najnovijih idu i preko dve milijarde po “komadu”)).U isto vreme, vodi se zestoka polemika oko dizelarke Projekat 667.Ova podmornica je ispitivanja zapocela 1997-e i do danas nija usla u upotrebu.Komanda mornarice joj zamera sto nema vazdusno-nezavisni pogon (VNEU) koji dizelarki obezbedjuje da ostane pod vodom, bez punjenja baterija, dve do tri nedelje (standardna dva-tri dana).Posto podmornice sa ovim pogonom na Zapadu postoje decenijama (svedski “Gotland”, nemacka 212, francuska “Skorpene”, japanska “Sorju” (treba videti samo brojke japanske podmornicke flote, pa da bude jasno koliko su Rusi u podredjenom polozaju na Tihom okeanu)) otvorilo se pitanje sta je sa ruskim VNEU, jer je on bio planiran jos za projekat 677, postojao je eksperimentalni projekat Kristal-27E, ali o njemu ni reci, pa su pocele price da se sprema novi prototip, pa se otvorilo pitanje gde su pare ulagane u VNEU, pa je sada finansiranje prekinuto… U medjuvremenu su ipak narucene jos dve podmornice projekta 677 i jos dva Jasena-M (ukupno 9, Virdzinja preko 40, po nekim izvorima i 60, sada ih je preko 20, dok jedina ruska podmornica Jasen-M – “Kazanj”, dva puta nije prosla drzavna testiranja i vracena je na dopravku (prva projekta “Jasen” je gradjena od 1993 do 2008, pa tesko da spada u najnoviju generaciju)
Sta znaci minus na drugi komentar o podmornicama?Nesto sam netacno napisao ili, opet, neka ideolosko-identitetska greska?
@Komentar ceka izvinjenje
“Sta znaci minus na drugi komentar o podmornicama?Nesto sam
netacno napisao ili, opet, neka ideolosko-identitetska greska?”
Нема грешке, само нема ни извора података које сипате као из
рукава.
”(treba videti samo brojke japanske podmornicke flote, pa da bude
jasno koliko su Rusi u podredjenom polozaju na Tihom okeanu))”
Који је однос снага у погледу ватрених могућности руских и
јапанских подморница?
Драган Славнић
@Dragan Slavnic
E, sad, i izvori, pocecu da kucam naucne radove.Najvise koristim sajtove Военны материалы, bastion-karpenko.ru i Военное обозрение, kao i gomile knjiga i casopisa o naoruzanju.Ukucate Тихоокенски флот ВМФ России i List of active Japan Maritime Self-Defence Force ships i poredite.Nije Bitna vatrena moc, vec upotreba, naime cela japanska flota nosaci helikoptera, koje Rusija nema, sve podmornice (japanske dizelarke se smatraju trenutno najboljim na svetu, sa novim baterijama prevazilaze VNEU-e drugih podmornica, sto pokazuje da se mogu uspesno upotrebiti protiv nuklernih podmornica, posebno na tom malom prostoru Ohotskog mora, jer Rusi ne mogu da razviju flotu zbog Amerikanaca (inace, specificnost ruske mornarice je razdvojenost flota koje ne mogu da se povezu)) cija je prednost. izmedju ostalog. duzina boravka pod vodom, ali su bucnije zbog zbog cevi rashladnog sistema za nuklearni reaktor (japanske podmornice Sorju su i naivece dizel podmornice)), mogu da se upotrebe protiv Tihookenske podmornicke flote, a tu uopste ne racunamo americku 7 flotu, najvecu od svih, a i treca operise u Tihom okeanu.
Japan ima na raspolaganju 18 podmornica koje pored klasicnih torpeda mogu da upotrebe protivbrodske rakete Harpoon. Ruska pacificka flota broji oko 19 podmornica razlicitih tipova. Dobar deo njih ima nadmocne vatrene sposobnosti na papiru. Bar dve vece ali i vremesnije podmornice se modernizuju u Zvezdinom brodogradilistu. Ukoliko Japan ne bi uspeo da okupi siru koaliciju ne vidim nacin da ugrozi Rusiju u Ohotskom moru. Van Ohotskog mora Japan ima izvesnu prednost. Sto se tice ostatka teksta karakteristika je i nas i Rusa da se odredjena trvenja u zapadnom prostoru tumace bez ikakvih osnova kao smrtni udarac tamosnjem diskursu i na to ne treba obracati narocitu paznju.