И пребирајући листове / Шаптах речи покајања: / Очисти, Господе, очисти / Душу ми од распадања
Извор: ФБ страница Александра Мирковића
Прозревши неповратно касно
Зáлуд летњег зеленила,
Јаворове ронећи сузе
Поноћ октобра се молила.
Мотив је божански трептао,
Светла су гонила таме,
Редови дрвећа монаха
Слушаху звездане псалме.
Лунино блиставо кандило
Кадише димом облака.
И сва пустош је бежала
Далеко од њеног зрака.
И пребирајући листове
Шаптах речи покајања:
Очисти, Господе, очисти
Душу ми од распадања!
И са душом мојом саливен,
Са свих страна, из свих кута,
Пој „Да се уздигне молитва…“[1]
Монашког хора крај пута.
(19. август 1981)
Препевао: Александар Мирковић
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Александра Мирковића)
[1] Псалам 140.
Псалам Давидов. (МТ: Псалам 141)
1. ГОСПОДЕ, Тебе зовем, услиши ме.
Чуј глас мољења мога, када вапим Теби.
2. Да се уздигне молитва моја, као кађење пред лице Твоје;
уздизање руку мојих жртва вечерња.
3. Постави, Господе, стражу устима мојим,
и двер ограде око усана мојих.
4. Не допусти срце моје у речи лукаве,
да измишља изговоре за грехе,
са људима који чине безакоња,
и нећу се дружити са изабранима њиховим.
5. Караће ме праведник са милошћу, и изобличиће ме;
а уље грешника да не намасти главу моју;
јер је још и молитва моја против воље њихове.
6. Расуше се низ камење моћници њихови;
чуће речи моје, као угодне.
7. Као што се грумен земље просу по земљи,
расуше се кости њихове до пакла.
8. Јер Теби, Господе, Господе, управих очи моје;
у Тебе се уздах, не одбаци душу моју.
9.Сачувај ме од мреже коју ми поставише,
и од замки оних који чине безакоња.
10. Пашће у мрежу своју грешници,
а ја остах сам, докле не прођох.
Categories: Преносимо
МОЛИТВА ЗА ОЗДРАВЉЕЊЕ ДУХА ДУШЕ И ТЕЛА
Метода мора бити доступна свакоме, на свакоме месту, без обзира на пол,
старост, образовање…., али обавезно верујућој личности.
Најуниверзалнија и непревазићена општа матрица јесте “ОЧЕ НАШ”!
У “Оче нашу “се, измећу осталог, каже: ” …да БУДЕ воља Твоја на Земљи
како /као што ЈЕСТЕ/ на Небу…”
Помоћни глагол ЈЕСТЕ је трајно садашње време / прошла САДАШЊОСТ,
садашња САДАШЊОСТ и будућа САДАШЊОСТ, дакле – ВЕЧНОСТ/ и
представља НЕБО /извориште наших мисли/, а помоћни
глагол БУДЕ / садашње време/ представља простор и време – ЗЕМЉУ –
на којој се отелотворује наша мисао у изговорену РЕЧ.
Дакле, ЈЕСАМ је у мислима, на НЕБУ, а БУДЕМ је у ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ,
на ЗЕМЉИ, изговорена реч.
Тако је и срочен Христолики поздрав и отпоздрав:
”ХРИСТОС ПО СРЕДИ НАС – ЈЕСТ И БУДЕТ!”
Наша МИСАО ЈЕ ”ОТАЦ” /који на НЕБУ ЈЕСТЕ/, а изговорена РЕЧ /СЛОВО/
ЈЕ СИН ОД ОЦА РОЂЕН који БУДЕ /БИВА/, ОБИТАВА НА ЗАМЉИ –
простору и времену.
Пример:
Ја /име, име родитеља – оца и мајке, породично име – презиме/ ЈЕСАМ /у
мислима – на Небу/ и БУДЕМ / изговореном речју , у простору и времену –
на ЗЕМЉИ/ : ЖИВ, ЗДРАВ, ДОБАР, ПАМЕТАН, ПЛЕМЕНИТ, БЛАГОДАРАН И
ЗАХВАЛАН!
Ова порука /молитва/ може бити изговорена у сва три лица једнине или
множине, упућена нама или другим лицима – нашим блжњима.
Изговарањем оваквих, добрих речи, ми вршимо холистички приступ нашем
здрављу: здраве ћелије, ткива и органе релаксирамо, одржавамо у добром
стању, а болесне, којима ти програми /позитивне мисли=речи/ не одговарају,
на пасиван начин неутралишемо.
Изговарањем добрих речи/програма/ здравим ћелијама, ткивима и органима
шаљемо позитивне биохемијске сигнале – потребну логистику – преко лучења
”хормона среће”.
На такав начин ми ускраћујемо доток лоших биохемијских сигнала преко
”хормона стреса” болесним ћелијма , ткивима и органима и лишавамо их тако
потребне логистике за њихов опстанак , умножавање и бујање болести, а које
добијају само преко негативних мисли=речи, попут: ЗЛОБА, ПАКОСТ, МРЖЊА…
/из речника, вокабулара ”Тамне стране”/.
Цео текст је једноставан, лако се памти, и односи се на сваког појединца,
личност посебно, кодирано преко имена, имена родитеља и презимена
– КРШТЕНОГ ИМЕНА на НЕБУ, као уникатне и непоновљиве личности на
Планети Земљи.
Овај текст се може понасоб упутити сваком делу човечијег тела /органу,
ткиву, ћелијама и свим осталим нижим облицима свестности у човечијем
телу, примаоцима информација/.
Није пожељно да се користе речи са негативним значењем /МРЖАЊА,
ЗЛО…/ јер се ДОБРО МОЖЕ ОСТВАРИТИ САМО КОРИШЋЕЊЕМ
ДОБРИХ РЕЧИ /из вокабулара, речника ”Светле стране”/ а никако
коришћењем рђавих речи!
Није ствар у томе да ми отерамо БАКТЕРИЈЕ, ВИРУСЕ и друге узорчнике
болести, ствар је у томе да ти УЗРОЧНИЦИ ”ПОБЕГНУ”, ”САМИ” напусте
наше тело и душу!
Да би се горе речено остварило, потребно је да НАШУ МОЛИТВУ:
”Ја /име, име родитеља, презиме/ ЈЕСАМ и БУДЕМ: ЖИВ,ЗДРАВ,
ДОБАР, ПАМЕТАН , ПЛЕМЕНИТ,ЗАХВАЛАН И БЛАГОДАРАН!”
изговарамо у ритму рада срца, са усклађеним дисањем – УМНО-СРДАЧНО ,
по речима или слоговима /”сричући”/, како је коме лакше.
А овакав начин – умеће – изговарања изводи се из вишевековног искуства
”Исусове молитве” коју су упражњавали небројани знани и незнани
молитвеници – клирици или лаици.
Учинак неће изостати.
То чинити пар пута у току дана, а најбоље је у току ноћи, непосредно
пре спавња, и непосредно пре устајања из кревета, када смо сами и можемо
да пратимо ритам рада нашег срца и дисања.
Драган Славнић
Lepo je procitati komentar laika na duhovnu temu sa ovakvom posvecenoscu jedinoj Istinitoj Crkvi Pravoslavnoj.Na radost i spasenje sviju nas a i vas brate Dragane.Izvinjavam se za pismo,zato sto ova masina koju sam, dobio za rodjendan nema drugo.