До које мере је српска стварност одвојена од умишљеног света владајућег режима, посебна је тема. Нарочито је опасно што власт уз помоћ контролисаних медија успева да држи велики део својих бирача у потпуној заблуди
Драгана Трифковић (Извор: Центар за геостратешке студије)
Утемељивач реалполитичког промишљања политике Макијавели утврдио је правила и описао технику освајања и задржавања власти. Један од његових савета је „Ако се окружите ласкавцима то је почетак вашег краја, зато што вас ласкавци одвајају од реалности, а ви морате да знате реалност, не можете да владате у неком свету који сте сами себи измислили“.
Србија је очигледан пример да је могуће владати у измишљеном свету, али наравно питање је: колико дуго?
До које мере је српска стварност одвојена од умишљеног света владајућег режима, посебна је тема. Нарочито је опасно што власт уз помоћ контролисаних медија успева да држи велики део својих бирача у потпуној заблуди.
Већина бирачког тела владајуће странке је проруски оријентисана. Због тога се сарадња са Русијом ставља увек у први план, иако такав статус на основу степена сарадње ни по чему не заслужује. Председник Србије воли да понавља колико пута се састао са председником Руске Федерације, али често резултати сарадње Србије и Русије нису представљени на адекватан начин.
То је због тога што Србија води неискрену политику према руској страни. Таква политика је строго дефинисана задатим оквирима Запада. Идеја је да владајућа странка уз помоћ проруског бирачког тела неприметно и константно приближава Србију евроатлантским структурама и нарочито НАТО-у. То је на други начин неизводљиво, јер да је приметно, српска јавност би пружала отпор таквим кретањима. Због тога је било неопходно осмислити тактику која би могла да „жедног преведе преко воде“. И то је управо декларативно-парадна проруска политика иза које стоје само изрази лепе воље и братске љубави, дељење комплимената и срцепарајуће поруке. Публика која стоји испред завесе је задовољна сценом на бини. Оно што се одвија иза бине, јавности није доступно. То што јавности није доступно, суштински се разликује од онога што је видљиво на сцени. Док публика аплаудира, и диви се извођењу „Српско-руског марша“ иза сцене западни партнери задовољно трљају руке. У сенци иза бљештавог светла бине, потписан је Бриселски споразум, Индивидуални акциони план партнерства са НАТО, а очекује се да буде потписан и свеобухватни споразум о нормализацији односа са Косовом, којим би Србија признала независност Косова. Већина грађана Србије се противи признавању Косова и потписивању свеобухватног споразума о нормализацији односа са Приштином. Српска православна црква је такође против. Велика већина грађана се противи сарадњи са НАТО и то су разлози због којих је неопходно да се примењује лукавство. Запад који пропагира идеје о демократији, слободи и људским правима, проналази заобилазни пут за остваривање сопствених интереса који су супротни од већинске воље народа. Због тога озбиљнији резултати сарадње са Русијом изостају, јер их заправо и нема. Са руске стране постоји отворена воља за чвршћом сарадњом али са српске стране не. Заправо вероватно воља постоји, али је она спутана обавезама према западним силама које ограничавају такву могућност.
Ако анализирамо званичне податке Министарства одбране, Србија је од 2012. до 2019. године реализовала 15 вежби са Руском Федерацијом и 112 са НАТО и државама чланицама, што је готово десетоструко више. Међутим јавност није свесна тога јер сви водећи медији који су под контролом владајуће странке пишу позитивно о војној сарадњи са Русијом и прећуткују сарадњу са НАТО организацијом. НАТО се у медијима спомиње у негативном контексту посебно у вези са агресијом на Србију 1999. године. То је засметало и шефу канцеларије НАТО у Београду. Он је тим поводом изјавио да сматра како би се део негативног става према НАТО и односу са Србијом променио када би у јавности било присутно више информација заснованих на чињеницама које се фокусирају на конкретне аспекте међународне сарадње. Лично сумњам да би се тако нешто десило и сматрам да би јавност или боље рећи гласачи, променили однос према владајућем режиму, уколико би им такве информације биле пласиране.
Усвајањем ИПАП плана Србија је достигла највећи степен сарадње са НАТО као земља која није чланица те организације. Парадоксално је да су практично исте политичке структуре које су 90-тих година ратовале са НАТО, сада продубиле сарадњу Србије са овом организацијом и подигле је на висок ниво. С обзиром на то да је сарадња Србије са НАТО тема о којој јавност у Србији није обавештена, на сајту ове организације се могу наћи основни подаци о програмима и врсти сарадње. ИПАП је свеобухватни план који поред војно-безбедносне сарадње дефинише и сарадњу у области образовања, медија, економије, европских интеграција, регионалне сарадње, нормализације односа са Косовом, људских права, правосуђа, корупције, законодавства, енергетике и др.
У том смислу, шеф НАТО канцеларије је легитимно изразио незадовољство због медијске слике о НАТО с обзиром на то да је у усвојеном ИПАП програму из 2014. дефинисано: „Стратегијом јавног информисања ће се обезбедити да информације о односима и сарадњи између Србије и НАТО буду објективно и благовремено представљене. Представници надлежних министарстава и институција ће израдити нацрт Стратегије, а она ће обухватити активности којима се обезбеђује пружање информација штампаним и електронским медијима, организација трибина и округлих столова; подршка академским и истраживачким институцијама, као и сарадња са невладиним организацијама. Стратегија ће охрабрити српске академске, истраживачке и научне институције да уђу у процес сарадње са НАТО-ом и да приступе заједничким пројектима. Подршка Одељења за јавну дипломатију НАТО ће бити важна за успешно спровођење ове стратегије, као и сарадња и подршка контакт амбасаде за сарадњу са НАТО, НАТОвојне канцеларије за везу у Београду, као и чланица и партнера у НАТО“.
Овим се Србија практично обавезала на спровођење НАТО пропаганде и лобирање у свим институцијама за стварање лепше слике о овој организацији. Постоје договори око проширења ИПАП односно о потписивању ИПАП 2споразума, који би додатно проширио сарадњу у неким областима.
Такође треба споменути да је 2016. године потписан СОФА споразум са НАТО при чему су НАТО војници добили дипломатски статус у Србији и приступ војним објектима.
Овом приликом не желим да улазим у питање прокламоване војне неутралности о чему сам раније писала, али је из обавеза које су дефинисане у ИПАП јасно да НАТО задире у готово све области и институције државе Србије што у највећој мери доводи у питање војну неутралност.
Увеличавање степена српско-руске сарадње, нарочито у медијима, омогућило је владајућем режиму да амортизује своју НАТО агенду. Због тога већина проруског бирачког тела даје и даље подршку владајућем режиму, иако он води евроатлантску политику.
Даљи однос са Русијом ће у великој мери зависити од питања решавања косовског проблема.
Русија је уложила 20 година дипломатских и политичких напора како би помогла Србији у очувању њеног интегритета. Приликом последње посете председника РФ Владимира Путина послате су јасне поруке са руске стране у вези са званичним ставом по питању Косова. Русија се залаже за решавање овог проблема у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН. Статусно питање Косова не може да буде решено без УН, што значи да Русија као стална чланица СБ УН са правом вета, не може да буде изузета.
Нажалост, српско руководство покушава да релативизује значај Резолуције 1244 која је заправо највећи гарант за очување Косова у саставу Србије. До сада смо имали прилику да више пута чујемо од стране владајућег режима критике на рачун Резолуције 1244 које је износио и сам председник Србије. Интересантно је да се и у руском медијском простору појављују такве идеје у оквиру плаћене лобистичке кампање.
Колико српска политика одудара од реалности могуће је закључити из недавних изјава председника Србије Александра Вучића и премијера Ане Брнабић.
Председник Србије се јасно залаже за решење Косова и Метохије које је противно Уставу и Резолуцији 1244. Иако је положио заклетву да ће чувати интегритет Србије, он подржава управо она решења која су супротна томе. Једини проблем му представља став већине грађана, СПЦ и Русија. Због тога је уложио огромне напоре да релативизује те ставове. Отишао је толико далеко да је покушао да убеди Русију да одустане од Резолуције 1244 и дозволи пријем Косова у УН.
Коначно заокруживање косовске независности значило би уједно и проширење НАТО, што је супротно интересима Русије. Због тога је вето Русије у УН последња брана независном Косову, чак и у случају да се председник Србије усуди да потпише свеобухватни мировни споразум са Косовом, за шта има све мање могућности.
Ипак да од такве идеје није одустао говоре и његове изјаве у којима тврди да ће Србија тиме постићи „историјски“ мир, иако Албанци већ траже и југ Централне Србије.
У вези са тим, Александар Вучић је на седници „Конвента о ЕУ изјавио: “ Мени је ближе ово што говоре Американци и Французи. Сами не могу да се договоре ни око чега. Салвини (Италија) има своје решење, а Руси опет своје, а то је замрзнути конфликт“. Из овога се може закључити да једино Руси имају предлог који штити државне и националне интересе Србије, али председнику Србије то не одговара. Он се слаже са ставом САД и Француске, који несумњиво подржавају косовску независност.
Други пример је изјава премијера Ане Брнабић Лондону „Ми имамо традиционално добре и присне односе са Русијом, знате ту су језик, религија, култура… Што се тиче економије, она је највећим делом везана за енергетику. Мислим да зависимо отприлике од 95% њиховог гаса. Али исти је случај и са многим европским државама и чланицама ЕУ. Мислим да ми треба да будемо отворени и искрени у вези са тим. То не омета наше евроинтеграције и о томе смо увек отворено говорили и са Бриселом и са Москвом, да је наш стратешки циљ улазак у ЕУ. Али, све док имате комплексно питање попут Косова, нормализацију са Косовом, то увек утиче на то ко је пријатељ Приштине, а ко пријатељ Београда. Када се једном разреши питање Косова, а мораће једном – ја се надам пре него касније, због младих генерација – тај политички утицај [Русије] ће нестати, а наши односи ће бити уравнотеженији. Кад погледате руске инвестиције – видите да их нема много у Србији, то је заправо једино НИС. Имамо добре односе, људи се осећају блиским са Русима, ми нажалост имамо ’одлив мозгова‘, али људи не иду у Русију, иду у Западну Европу“. (на видео снимку 42:00-44:00).
Иако власт у Србији, за унутрашње потребе, стално истиче како развија економске односе са Русијом, Ана Брнабић је била крајње искрена у Лондону. Руских инвестиција нема у Србији, али не због тога што Русија нема жељу да улаже, већ због тога што је руски капитал забрањен. Србија је неформално увела санкције Русији по захтеву Запада о чему сам недавно писала.
Такође, Ана Брнабић је изрекла још једну суштински важну ствар, а то је да ће признавањем Косова Србија затворити врата Русији на Балкану. Након тога, једино преостало решење које ће бити понуђено је интеграција читавог Балкана у НАТО.
Овоме треба додати и изјаву посланика Српске народне странке Весне Марковић, која предлаже да се САД укључе у дијалог Београда и Приштине. Српска напредна странка није тражила да се Русија, која помаже Србији у очувању интегритета, укључи у дијалог, већ САД које су главни спонзори косовске независности. Овакав захтев она не би смела да упути да то није иницирао Александар Вучић. Из тога је јасно да се Србија дистанцира од Русије и тражи „помоћ“ од САД који подржавају албанску страну.
С друге стране, Русија није успела да прошири свој утицај ван задатих оквира сарадње са владајућим режимом које строго задаје Запад. Иако западни медији упозоравају на ширење руског утицаја, таква упозорења немају везе са реалношћу. Русија се понаша незаинтересовано за Балкан. Званична дипломатија даје подршку владајућем режиму, а тиме и тврдњама да се сарадња наше две земље успешно реализује и продубљује. Утицај руске народне дипломатије је безначајан и опет усмерен ка владајућим структурама, као и руски медији у Србији. Стратешка политика Русије на Балкану није дефинисана, осим енергетских пројеката чија реализација зависи од воље ЕУ и САД. То је основни разлог због ког је уништен пројекат „Јужни ток“. Видећемо каква ситуација ће бити са пројектом „Турски ток“ , који је за нас свакако мање повољан због фактора турског утицаја. Ана Брнабић је у Лондону признала и да је једина озбиљна руска инвестиција у Србији, НИС. Да се подсетимо, она је реализована у време Тадића и Коштунице, а за време Вучића нисмо успели да обезбедимо ни дипломатски статус за Руско-српски хуманитарни центар, иако смо то чврсто обећали. Уместо тога, НАТО је добио дипломатски статус, а дозволу за инвестирање у Србију, сви осим Русије.
У сваком случају, даљи односи са Русијом ће зависити од решавања косовског проблема, и докле год Русија држи у рукама вето, нико неће моћи да је заобиђе. Уколико Русија буде изгубила тај кључ који има у рукама, вероватно ће изгубити и ово мало утицаја на Балкану.
(Центар за геостратешке студије, 25. 6. 2019)
Упутнице:
http://www.mfa.gov.rs/sr/images/ipap/ipap_srb_05122017.pdf
https://www.nato.int/cps/en/natohq/topics_50100.htm?selectedLocale=sr
http://www.nspm.rs/politicki-zivot/tajni-pakt-vuciceve-vlasti-sa-nato-paktom.html
https://geostrategy.rs/rs/bezbednost/121-n-u-r-ln-s-srbi-i-buduci-v-n-b-zb-dn-sni-iz-z-vi
https://www.istinomer.rs/ocena/4308/U-Rezoluciji-1244-se-ne-govori-o-Srbiji-vec-o-SRJ
https://stanjestvari.com/2017/08/10/nato-neutralna-srbija/
https://stanjestvari.com/2019/06/21/brnabic-uticaj-rusije-ce-opasti/
http://91.222.7.144/politicki-zivot/vucic-i-ruske-sankcije-spasiba-za-druzbu.html
https://stanjestvari.com/2018/03/26/kosovo-kao-tema-srpsko-ruskih-odnosa/
Categories: Преносимо
Једино нема помена о недавном одликовању које су Руси уручили Вучићу, потез којим се одаје признање некоме на успешној сарадњи…..до тог тренутка поверење у Вучићеву “сарадњу” са Русима је било критично ниско, и претила му је опасност губитка власти….
Rusko-srpsko “prijateljstvo” je nestalo 1917-e posle propasti Rusije, dok je 1918-e Srbija izvrsila samoubistvo u Jugoslaviju.Kraljevina Jugoslavija je poslednja priznala SSSR.Odnosi komunisticka Jugoslavije i SSSR-a su bili odnosi dve partije unutar komunisticke internacionale, danas bi rekli globalizovane elite, koje su nas 1948-e dovele do ivice rata.Posto se gradjanski rat razbuktao i pokazalo se da se Zapad, kojem je bila okrenuta cela SFRJ, stao na stranu separatista, izmisljena je veza izmedju Rusije i, ne Srbije, jer srpski “nacionalisti” Slobo, Momo i Milo, nisu stvorili Srbiju ili Srbiju i Crnu Goru, vec Jugoslaviju, drzavu koja od kraja prvog svetskog rata nije imala nikakav poseban odnos sa SSSR, cak je bila “revizionista” u komunistickom svetu i brana SSSR-u u novooslobodjenim kolonijama.U Srbiji je stvarana slika o nekakvoj pomoci Rusije (jelcinovske, antikomunisticke, Jugoslaviji kojom su kontinuirano vladali komunisti) i to sve posto SSSR nije intervenisao u Rumuniji, clanici VU, zatim je raspusten VU, raspusten je SSSR (danas se u Srbiji Jelcin ne voli, kao da je bio srpski politicar).Do dana danasnjeg, ostala je da obmana vlasti i samoobmana naroda da Srbija i Rusija imaju neke posebne odnose.Naprotiv, glavni razlog zbog kojeg nas Zapad “mrzi”, a to je neproporcijalno velika uloga u nestanku nekoliko visevekovnih imperija (AU, Otomanske, Nemacke carevine, ali i Rusije) bio je prisutan i medju Rusima, kod Solzenjicina npr. Ta svest da smo izazivaci rusenja visevekovnih odnosa baziranih na velikim imperijama je mnogo znacajnije za nas sadasnji polozaj od toga da smo “ruski konjovodci” i bila je prisutna i kod samih Rusa.Rusofilija je u Srbiji samo oblik samoobmanjivanja koje je ovde stvar prezivljavanja.Oblik dvomisli tipa “I EU i KiM”, naucen u vreme titoizma kroz razmenu sloboda za posao, stan i hranu.Da se zaista radi o odricanju od slobode, vidi se kroz ocekivanje “slobode” od Rusije koja je na kraju niza koji pokazuje institucionalnu zavisnost i neslobodu kroz ocekivanje da se SANU i SPC “izjasne”, kao da oni mogu da iznesu stav suprotan ustavu, da bi Rusija postala jedna vrsta donosioca slobode, kao sto je za “gradjaniste” to Zapad.U anketama ekonomske i vojne integracija sa Rusijom imaju prednost (doduse pitanja imaju formu da li bi trebalo “vise” da se povezujemo ili da li biste “zeleli”), ali jedina relevatna tabela je ona koja pokazuje da proEU stranke dobijaju 90% mesta u Skupstini.Iako se Vucicevoj kliki pripisuje da su joj vecina glasaca proruski, to nije slucaj sa velikom vecinom onih koji glasaju za one koji treba da zamene Vucica.Tako da se moze reci da je rusofilija u Srbiji kafanska prica koju prodaje vlast, a koja ne uspeva da zadobije bilo kakvu politicku artikulaciju.
@Komentar ceka izvinjenje
То што смо “непропорционално” својој величини утицали у пропасти великих империја није основни узрок ономе што је данас, већ је основни узрок том српском учешћу у историји то што смо православна земља, а одатле проистиче и све остало што смо као такви учинили и доживели.
Светским моћницима је од стране непријатеља људског рода – непомјаника којег треба стално помињати да бисмо схватили од чега болујемо и ми и они, понуђена материјална добит – Руска земља и богатство, само да би се уништио последњи велики заштитник православне вере. Ми смо такође у тој причи, а наше постојање их омета и духовно и географски и историјски.
А у Србији је, сасвим сигурно, велика већина народа про-руски оријентисана, и то ће се исказати када се испуне други услови. Медијске манипулације над пензионерима су основни узрок опстанка ове ситуације.
Што се тиче опозиције, она је бар 90% уз власт и руковођена од стране позиције. А и они који нису, изгубили су основни компас.
@мудријаш
Не бих био тако категоричан. Ми не знамо све што Руси знају, а Вучићу су дали орден вероватно играјући на линију његове нарцисодиности, на коју га је запад одавно добио.
@Milorad
Pravoslavlje nije sprecilo ratove sa pravoslavnim Bugarima, jugoslovensku zajednicu sa katolicima, komunisticko ponistavanje pobeda 1912-1918-e u vidu stvaranja SAP Vojvodine, SAP KiM, R. Makedonije, R BiH, otimanje makedonskih svetinja i stvaranje MPC, masovno napustanje “svete srpske zemlje” KiM i prepustanje Albancima da postanu vecina, niti cinjenicu da danas imamo do srzi korumpiranu drzavu, cija pokvarenost seze od prijema u skole do predsednika koji se zaklinjao na “Miroslavljevom jevandjelju”, iz koje odlaze mladi i stari, isto tako pravoslavci, da prave pravoslavne crkve po Americi i Australiji. Ja ne vidim nikakvu ulogu pravoslavlja u danasnjoj Srbiji.Stavise, ocekivanje da se SPC suprotstavi vlasti, i ne znam sta, sprovede ustav ili zapocne gradjanski rat, samo pokazuje da je “pravoslavlje” novi oblik zavisnosti od institucija stvoren u vreme titoizma .Vec sam napisao da je i Solzenjicin Srbiju posmatrao kao krivca za krah Rusije.Imperije imaju odnose sa imperijama, sve ostalo sluzi za potkusurivanje, a Srbija je bila u epicentru raspada visevekovnog poretka koji je pocivao na odnosima velikih imperija, posebno kada je u Prvom balkanskom ratu pokazala da se nekoliko malih drzava moze udruziti protiv jedne velike, stare imperije, sto ce dovesti do toga da nam samo godinu dana pre Prvog svetsko rata, saveznici i neprijatelji iz tog rata GB i AU, zajedno prete. Prvi svetski rad je izrodio komunizam, znaci Hladni rat, nacionalisticku reakciju, znaci Drugi svetski rat i ubedljivo je najznacajniji dogadjaj za danasnje stanje u Evropi.Velike drzave ne zaboravljaju takve “epizode” malih drzava, pa ni Rusija, kao sto su Srbi pod komunizmom zaboravili i pravoslavlje i makedonske manastire i kosovske.SFRJ je vodila najgluplju mogucu politiku koja je mogla da opstoji samo dok postoji blokovska podela.Da je Istok pobedio prosli bismo isto od SSSR-a, ako ne i gore, nego od Zapada, a da pravoslavlje niko ne bi ni pomenuo.Pravoslavlje niti povezuje pravoslavne narode, naprotiv, pokazuje se kao jedno od najjacih sredstava njihovog suprotstavljanja, niti ima ikakavu snagu u danasnjoj Srbiji.Nas zele da dovedu u sitauciju da nikada vise ne budemo ono sto smo bili 1912, 1914 i 1991-e, i zato moraju da nas uniste.
Kuj bre da ti se izvini.Tebi koji ces celoga zivota cekati zabludeo u predstavama o nekakvim Srpskim velikim ulogama u dosadasnjim Anglosaksonsko-Askenazkim zakulisnim igrama .Sta je tu nenormalno sto smo iskoristili slabljenje Otomanske imperije ,pa se oslobodili iz vekovnoga ropstva,pa se stime zamerili Anglosaksoncima.U slucaju rusenja AU imperije i Nemacke mi smo bili samo zrtvena jagnjad opet u igri Anglosaksonaca i ovoga puta Askenaza,gde je Carska Rusija bila treca i najveca musica koji su ovi jednim udarcem razbili i u komunisticki pakao bacili.A sto se tice nase iskrene ljubavi prema jednokrvnom i jednovernome narodu Ruskome koja se proteze bar 200 godina unazad od Prvoga Srpskoga Ustanka i direktoga ucesca Ruske vojske i svake druge vrste pomoci kada god su bili u prilici.Zasto tada ne priskocise nam u pomoc belotrepave Svabe zbog kojih potoke krvi prolismo u svakom njihovome pohodu na Turke i posle toga se grdno raselismo.Pominjes o upitnosti Rusofilstvu biraca koji glasaju ove ili one,a previdjas Rusofilstvo ogromne mase onih koji na izbore ne idu.Mi jesmo to sto smo malobrojnija Ruska braca i nista vise.
@Komentar ceka izvinjenje: Вероватно се питаш откуд толико минуса на твоје иначе прилично логично излагање? Па – ево поједностављеног објашњења: Ad surdum loqueris!
@Komentar ceka izvinjenje
Добри човече, ниси схватио шта сам ја рекао, па ти је одговор отишао на сасвим погрешну страну.
Ти си, сасвим очигледно, неверујући човек, па веру и цркву посматраш само као једну од могућих страна (институција или организација) у ратовима, међународним односима, социјалним и финансијским трансакцијама, … Црква није ништа од тога, ни близу!
Зато је најбоље да заборавиш/игноришеш оно што сам написао, те да се и даље бавиш својим анализама НЕ укључујући веру и цркву. Прво треба цркву упознати (а то не може без вере), па тек онда (и то веома опрезно, чувајући душу) давати своје коментаре овог типа.
Pitam se da li je iko, od komentatora učio Latinski, osim neuspelog pokušaja -cevovodnog -паје патка..-)) Al’ važno je da zvuči ..-)))
@Milorad
Vi ste naveli sve sama opsta mesta:”svetski mocnici” (i “svetski zanemocali”), svi su proruski orijentisani, ali, eto, televizija (koja, RTB iz vremena SFRJ, jer tada “ruski orijentisane” nije bilo moguce naci, znam jer sam ja bio i ostao ruski orijentisan, ili RTS?), “penzioneri” (neko ko sada ima 69 godina, pre 19 (5.oktobar) je imao pedeset, deset godina pre (raspad SFRJ) cetrdeset, deset godina pre (smrt Tita) trideset, dakle intelektualno najbolje godine je proveo dozivljajuci te prelome, a sada treba televizija da ga nauci, cemu, rusofiliji, pravoslavlju…? ), “rusko bogatstvo” (zemlje koje imaju prirodna bogatsva su veci zavisnici od njih od onih koje ih nemaju, a Rusija i njena “diversifikacija privrede” o kojoj citam 20 godina su odlican primer), “Rusija zastitnik pravoslavlja” (sa pauzom od sedamdesetak godina radi samoistrebljivanja, a sada ima na celu pravoslavca iz cuvene KGB eparhije), sve to mogu naci po netu i novinama i deca od sedam godina koja umeju da citaju, pri tome pominjanje pravoslavlja u zemlji kojom je do pre manje od dvadeset godina vladao Jugosloven i komunista je besmisleno, a u slucaju vaseg komentara nepotrebno, jer ne dodaje nista objasnjenju, posto ste naveli sve ono sto svi “znamo”.Nisam vernik, ali znam “vernike”, imam ih u kuci, jedan pravoslavni,drugi katolicki, u komsiluku Rusini i Slovaci, unijate i protestanti, par adventista i basket sa mormonima (odnece u SAD najbolje utiske o srpskom basketu zahvaljujuci meni, a nije lako u cetrdeset i nekoj razbijati americke klince od dvadesetak, poslate da se preko basketa priblize lokalnim nevernicima, poput mene:))))) tako da…E, sada, dodjosmo i do najtezeg dela, moje duse.Telo mi dirajte :)))))) ali dusu ne.Vec imam svoje ljude u ostalim crkvama da kazu koju lepu o meni Bogu, samo mi adventisti prete paklom, tako da racunam da cete i Vi uciniti isto.Ono “dobri covece” sam shvatio bas na taj nacin!U Boga ne verujem, ali postujem sve sto je stvorio :))))))))))))))
Moram da primetim da Dragana Trifkovic jako dugo forsira narativ u kojem brani Ruse od Aleksandra Vucica, tj zastupa stav da osoba bez dana radnog staza van politike svojom “neiskrenom politikom” vuce za nos coveka sa decenijskim iskustvom u obavestajnom radu. Ukoliko Aleksandar Vucic, radi to sto radi i za uzvrat biva odlikovan medaljom kojom se odlikuju *pojedinci* koji su radili *u korist* Ruske Federacije, mi nemamo sta vise da dodamo jer je za ljubav na kraju krajeva potrebno dvoje. Ukoliko Dragana Trifkovic cita komenatare, zamolio bih je da odgovori na sledeca pitanja:
1. Po vasem misljenju koji profesionalni kvalitet ima grobar srpske ekonomije Mladjan Dinkic koji mu je odmah posle politickog kraha garantovao mesto u upravnom odboru Sberb Banke?
2. Po vasem misljenju, koji profesionalni kvalitet ima Danica Draskovic koja se preko 10 godina vodi kao invalid rada i koja decenijama sa suprugom zastupa ekstreman evroatlantski kontekst da bi zavredila platu od 771000 RSD u NIS-u?
3. Kako komentarisete prisustvo i govor tadasnjeg ruskog ambasadora Aleksandra Konuzina na mitinzima SNS-a dok je Boris Tadic jos bio na vlasti, a koje je ruska strana ocenila kao “uobicajenu diplomatsku praksu”?
4. Kako komentarisete cinjenicu da je Crna Gora kao zemlja sa najvecim udelom ruskog kapitala po glavi stanovnika zauzela ekstremno antiruske i antisrpske stavove i bez referenduma usla u NATO?
5. Da li smatrate da su ubistva i smrti pobunjenickih prvaka u Ukrajini posle Minskog sporazuma zaista delo Ukrajinskih diverzanata, s posebnim osvrtom na cinjenicu da su neki izgubili zivot u velikim ruskim gradovima ili u ruskim zatvorima?
6. Kako komentariste cinjenicu da Rusija posle pola decenije sankcija i dalje postupa po Vasingtonskom konsenzusu u domenu ekonomske politike?
7. Kako komentarisete navode sa ovog portala a u cilju razjasnjavanja stavova Sergeja Pravosudova po kojom odlucujuce pakete akcija u ruskim energetskim gigantima imaju zapadne firme?
8. Kako komentarisete otsustvo reakcije ruske ambasade na zloupotrebe lika ruskog predsednika u domacim Tabloidima u kojoj se ispod njegove slike sa sapkom i u njegovo ime najavljuju ratovi i unutrasnja previranja koja se nikad nisu desila?
Unapred hvala.
@NicktheBlack: Читам Ваш коментар и не верујем сопственим очима! Како се усуђујете да тако изразито проруској активисткињи постављате тако логична и умесна питања, на која она нити сме, нити уме да одговори? Зар се не плашите да ће се она и њени шефови наљутити и прогласити Вас за западног провокатора? Па, како ћете онда да преживите ту срамоту?
@паја патак
Помня твою просьбу говорить с тобой на русском, вот и спрошу: тебе словарь Даля в жопе на мозг давить начал?
Паметна жена, лепо прича
Редакција, немојте мене да цензуришитем, у мојим коментарима нема ничег шта не можете наћи у класичној и савременој руској литератури!
@NicktheBlack: Ево, видите, јавио се један дежурни постсовјет , @Sergej , са својим уобичајеним уличарским, тзв. руским “књижевним” речником, који – мада сматра да “Паметна жена, лепо прича“ – ипак није у стању да одговори на било које од Ваших логичних питања, а што се тиче одговора саме ауторке на та питања, свако чекање је узалудно. Она је написала свој домаћи задатак, и – до следећег, то је то.
@ паја патак
Значи, Русија за теби “Постсовјетија”. Ова “Совјетија” спасла свет и теби лично у Другом светском рату. И није затражила ништа као компензацију. Замислите да Велика Британија би победила, цео свет и даље би платио за то.
Значи, Драгана проруска није ОК, Ања Филимонова критикиује Лаврова – опет није ОК, на којом си ти дежурном задатку? Главно да буде све против или проруске или руске стране.
И са речником ТАВИСТОК института антисовјетске а сада антируске пропаганде
@ Sergej: Пошто си сада релативно пристојан, одговорићу, мада то није баш у директној вези са чланком. Кажеш и ово: : “….Ова „Совјетија“ спасла свет и теби лично у Другом светском рату. И није затражила ништа као компензацију…“. Треба да знаш да то што кажеш, за земље Источне Европе и Југославију (за њу – бар до раскида Тита са Стаљином) у ствари није било никакво ослобођење и спас, него само смена окупатора – јер је (бар за Југославију) СССР био тај који је помогао и омогућио својом војском (Црвеном Армијом) да се протера један окупатор (Немачка) и на његово место дође други – Титови комунисти, који су нелегалним и насилним начином приграбили власт и променили друштвено уређење уз велики терор. Иначе – оно што кажеш “ништа као компензацију“ је крајње цинично, јер СССР је (поново) припојио себи балтичке државе и Молдавију, узео и још по који комад Пољске, итд., а под своју тоталну контролу и де факто вишедеценијску окупацију ставио низ источноевропских држава које је принудно сатерао у Варшавски Пакт, који је био толико “солидан“ да се при паду Берлинског зида одједном сам урушио. Уосталом – имаш ли ти уопште појма колика је маса људи (стотине хиљада) током Хладног Рата, ризикујући животе бежала из тих земаља, па и – (колико су могли) из СССР-а на Запад – а колико је са Запада бежало у тај твој СССР и тзв. земље “Народне Демократије“? Шта мислиш – зашто је то било тако? Шта мислиш, зашто се још увек из Постсовјетије на Запад исељавају масе способних и школованих младих људи – а са Запада у Постсовјетију практично нико? Размисли мало…
Русија настоји да одржи какве-такве односе с изродима на власти, јер су они једини коју се за нешто питају. Ми Срби увек очекујемо од некога са стране да нас спаси од издајника које сами бирамо, па чак и да се жртвује за нас, на начин на који смо ми – наивни до лудила – спремни да учинимо за друге. А Русија то не може и неће, и зато је једини разуђан приступ да настоји дс извуче шта може од Усније и екипе.
Вама се то не допада – не допада се ни мени – али то је начин на коју поступају разумне државе. Интереди руског народа и државе су на првом месту за руско руководство,и тако и треба да будр. Ми то не разумемо, јер још од 1945, па и раније, ми немамо такво руководство, па смо огорчени неспремношћу Русије да поступи као “брат” и “пријатељ”, тако шти би јасно иступила протув српских издајника. Не схватамо да оно што је у српском интересу, није нужно и у руском. Не виде да Руско “њет” Вучићу не би постигло ништа, осим што би усрећило шачицу српских родољуба, и додатно ослабило руску позицију у Србији.
Зато, ослободимо се детињастих очекивања, престанимо да нападамо Русију, која нам је јасан савезник – што не значи да је спремна да ради супротно својим интересима зарад наших – и нађимо начина да се сами ослободимо колонијалног и антисрпског јарма.
Браћо и сестре, време је да се ослободимо својих детињастих илузија и очекивања, и спустимо на земљу. Нема спасиоца, нема испљужене руке пријатеља, и нема чувара плаже који нам трчи у сусрет, да бих нас извукао из бурног мора. Зла које нас је спопало једино се сами можемо ослободити, и крајње је време да то схватимо.
Ми, Срби, смо народ који има мало осећаја за политику и међународне односе. Не схватамо да међу појединцима и народима може бити братства и пријатељства, али не и државама. Државе могу бити само савезници, и то искључиво онда када им се интереси поклапају.
Ми стално очекујемо од некога са стране да нас спаси од издајника којима сами дајемо моћ, па чак и да се жртвује за нас, на начин на који смо ми – наивни до лудила и сувише емотивни за сопствено добро – спремни да учинимо за друге. То се не види само на примеру наших родољуба, који очекују неко спасење од Русије, већ и наших изрода, који су подједнако наивни и пуни очекивања у свом односу са њима блиским страним српским непријатељима.
Ми не схватамо да је добар однос Русије са српским патриотама, заправо, безвредан, јер патриоте нису на власти, а Русија – нажалост – нема снаге да то промени. На власти су западни плаћеници, и у интересу Русије је да одржи колико-толико пристојне односе са њима, играјући на њихове личне и колективне слабости – Зашто велеиздајник Вучић није већ признао независност терористичке творевине? Зато што зна да би тада изгубио сву подршку у народу, и вредност у очима Запада, који га је и довео на власт, и зато је приморан да се ослања и на Русију. – јер су они ти који имају моћ у Србији, и без односа са њима, нема односа са Србијом.
Онима који критикују Русију се то не допада – не допада се ни мени – али то је начин на коју поступају разумне државе. Интереди руског народа и државе су на првом месту за руско руководство, и тако и треба да будр. Ми то не разумемо, јер још од 1945, па и раније, немамо руководство које раде у српском интересу, и огорчени неспремношћу Русије да поступи као „брат“ и „пријатељ“, тако што би јасно иступила протув српских издајника. Не схватамо да оно што је у српском интересу, није нужно и у руском. Не виде да Руско „њет“ Вучићу не би постигло ништа, осим што би усрећило шачицу српских родољуба, и додатно ослабило руску позицију у Србији.
Зато, опет кажем: ослободимо се детињастих очекивања, престанимо да нападамо Русију због тога што није спремна да ради супротно својим интересима зарад наших – камо среће да смо и ми сопствене интересе стављали испред интереса својих стварних или умишљених “пријатеља” – и нађимо начина да се сами ослободимо колонијалног и антисрпског јарма велеиздајничко-титоистичке хунте и квази-елите.