Ово (девето) место Цетињске митрополије (у поретку православних цркава) заузима према руској Синтагми. У (Синтагми) Велике Цркве (тј. Васељенске патријаршије) се не помиње
У одговору који је „Министарство одбране“ Црне Горе упутило Александру Вулину (срамота ме је да наведем његову функцију), налази се податак да је „према Синтагми из 1855. Цетињска митрополија наведена као аутокефална“. У искреној жељи да навођењем ширих података не омета србијанског „колегу“ у обављању дужности, карадаглијски сатразам за аскерлук је поштедео и њега и читаоце Antene M даљих детаља.
Не и мене…
Своја знања о овој материји поделићу са вама.
Најпре, Синтагма о којој је реч јесте шестотомна збирка канона издата у Атини између 1852. и 1859. године. Њен пуни наслов је
Σύνταγμα των θείων και ιερών κανόνων των τε αγίων και πανευφήμων Αποστόλων, και των ιερών και οικουμενικών και τοπικών Συνόδων, και των κατά μέρος αγίων Πατέρων, / εκδοθέν, συν πλείσταις άλλαις την εκκλησιαστικήν κατάστασιν διεπούσαις διατάξεσι, μετά των αρχαίων εξηγητών, και διαφόρων αναγνωσμάτων, υπό Γ. Α. Ράλλη και Μ. Ποτλή, εγκρίσει της Αγίας και Μεγάλης του Χριστού Εκκλησίας.
Пети том ове импозантне збирке садржи акта законска и управна акта православних цркава у XIX веку. На страници 529. заиста се налази помен Цетињске митрополије изведен на крајње занимљив начин (види слику).
Кликните на слику за увећање
На деветом месту списка православних цркава налази се „Аутокефална митрополија Црне Горе“, а одмах испод се наводи титула њеног поглавара: „Митрополит Скендеријски и приморски, Архиепископ Цетиња, Егзарх свештеног Пећског трона, владика Црне Горе и Брда (Βέρδης!), г. Петар Петровић“. Међутим, митрополит Петар II Петровић Његош преселио светом још 1851. и није могуће да вредни и педантни сакупљачи канона то нису знали. Биће да је у питању нешто друго.
Шта је у питању, види се из коментара којим су издавачи снабдели помен „Аутокефалне црногорске митрополије“. У преводу:
„Ово (девето) место (у поретку православних цркава) заузима према руској Синтагми. У (Синтагми) Велике Цркве (тј. Васељенске патријаршије) се не помиње. Давно (πάλαι) потчињавала се (υπίκειτο) Пећкој архиепископији.“
Овим ствари постају јасније. Васељенска патријаршија није признавала поредак који се у XVIII и XIX веку стварао у југоисточној Европи. Да би избегли да потпадну под утицај Немачке, одн. Аустрије, зетски митрополити су одлазили на хиротонију у Русију, у широком луку заобилазећи Сремске Карловце. Тај поступак поновио је и Петар II, али за Велику Цркву у Цариграду ово је било без значаја – на папиру и у канонском поретку зетска митрополија је и даље под јурисдикцијом Пећи. Што је остала до данас.
На овај начин разоткрива се лаж којом монтенегрински манипулатори желе да обману српску и другу јавност. Овде се међутим добро говори, чита и пише грчки. Зато ће бити потребно да Малисорци, поред албанског, науче и овај језик, ако желе да по угледу на украјинске шизматике и они стекну признање Истанбула. Ипак се бојим да ће им и овај напор бити узалудан – Цариград никад није признавао „аутокефалност“ зетске митрополије, неће то чинити ни у будућности.
Милош Антоновић је историчар
Categories: Противу дезинформација
Неким Вашим колегама са Филозофског факултета се неће свидети овај текст.
Како лепо каже игуман Петар Драгојлович, Срби су једини Народ Божији уз Грке који је имао више аутокефалија – ми 4 ком на броју. Али нису све биле потпуне као печка… Али са сваком смо поносни у Богу, и сачувачемо сваку у аутокефалији Србске православне цркве молитвом и крвљу. Крвљу својом и крвљу наших непријатеља. К’о што рекосмо Туради у Горском, наша вјера че испливати из те крви јер је боља 🙂
Da li je tada Pećka crkva uopšte postojala? Ona je nestajala i nastajala nekoliko puta tako da jedini tomos koji postoji je onaj iz 1921.