Протојереј-ставрофор Ненад Андрић: Свети Јован Крститељ упозорио у сну црногорског политичара

Отац Лука ми је причао да је том политичару Свети Јован у сну запретио речима: „Немој да ми продајеш руку, врати је Српској православној цркви од које је узета!“

Док сам службовао на острву Малти 2013. године, о предаји руке светог Јована Крститеља ми је тада испричао игуман Цетињски и Дајбабски покојни отац мр Лука (Анић) повест коју нигде нисам нашао забележену. Да је после сновиђења светог Јована Крститеља један високи црногорски политичар заложио се да се врати рука светог Јован и честица Часног крста Српској православној цркви на Цетињу што је и учињено 1978. године предавши је Митрополиту црногорско-приморском Данилу Дајковићу.

Икону Филермосу није успео да врати. Ова икона и даље се налази неправедно у Музеју државном на Цетињу, а требалo би да се врати Српској православној цркви као што су враћене и друге две светиње и чувају се на моштима Светог Петра Цетињског.

Отац Лука ми је причао да је том политичару Свети Јован у сну запретио речима: „Немој да ми продајеш руку, врати је Српској православној цркви од које је узета!“ После чега је овај вратио светиње Цркви.

Опрема: Стање ствари

(ФБ страница „Свети Нектарије Егински“)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

4 replies

  1. Три светиње Мелтешког Реда (рука св. Јована Крститеља, честица Часног Крста и икона Богородице Филермосе) никада нису припадале Српској Православној Цркви! Те светиње су Матешки витезови поклонили руском Императору Павлу I крајем XVIII века када су га, у знак захвалности што им је пружио уточиште у Русији, изабрали за свог Великог Мајстора!Те светиње – дакле, припадају династији Романових (односно њеним наследницима). Оне су после бољшевичког пуча 1917 г. биле прокријумчарене из Русије и предате мајци руског императора Ниолаја II, удови, императорки Марији Фјодоровној, која је тада већ живела у избеглиштву у својој постојбини, Данској. Она их је годинама чувала, а пред смрт их је предала на чување својим кћерима – које су уз посредништво Руске Заграничне Цркве споразумно те светиње предале НА ЧУВАЊЕ (!!!) краљу Југославије Александру I Карађорђевићу. Пазите: НА ЧУВАЊЕ!!! Он их је држао у дворској цркви св. Андреја Првозваног на Дедињу. Када је Немачка напала Југославију у априлу 1941 г., краљ Петар II и југословенска влада су избегли из земље и том приликом су, између осталог, понели и те светиње, али нису нашли за сходно да их однесу са собом када су одлетали за Египат, него су их оставили НА ЧУВАЊЕ локалном владици СПЦ (у садашњој Црној Гори) . После тзв. “ослобођења“ су нови комунистички црногорски властордршци те светиње разбојнички одузели од СПЦ код које су биле НА ЧУВАЊУ , и од тада почиње крађа и прекрађа тих светиња уз неукусно натезање чије су оне – а ниједна од страна које у томе учествују (дакле – ни СПЦ) немају никакву основу да тврде да те светиње припадају некој од њих. Практично све верзије “извештаја“ у средствима информација на ту тему су за онога ко познаје чињенице, само неукусно булажњење.

    Свиђа ми се

  2. @Иоанн Дубињин

    Ако је све тако како тврдите, остаје нејасно зашто РПЦ, до дана
    данашњег, није затражила поврћај поменутих светиња од СПЦ
    /руку Св. Јована Крститеља и честицу Часног Крста/, а од
    државе Црне Горе повраћај иконе Мајке Божије Филермосе?
    Светиње су дате на чување по слободној вољи потомка
    Романових, на неодређено време, и то треба поштовати.
    Икона Филермоса је разбојнички отета од СПЦ, као следбеника –
    чувара те светиње, тако да би РПЦ имала разлог више да
    захтева њено враћање.

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  3. @Иоанн Дубињин:
    Нисте били јасни до краја: код ког треба, по Вашем мишљењу, да буду светиње на ЧУВАЊУ?
    Код СПЦ, или у музеју? Код Карађорђевића, или Романових? Или, можда, код Вас, као чувара „Истине“?!
    Помогните нам да се избегне „неукусно булажњење“, на жалост, не само Ваше!

    Свиђа ми се

  4. @Драган: Ја сам изнео историјске чињенице. РПЦ није у праву да захтева враћање нечега што никада није поседовала. Те светиње су биле од стране Малтешких Витезова предате Императору Павлу I, а не РПЦ, која му је била подчињена, а њеним пословима је (у његово име) управљао високи државни чиновник – обер-прокурор Синода (положај патријарха РПЦ је тада већ давно био укинут : Император Петар I га је био забранио).
    @Dra: Немам искристалисано мишљење код кога те светиње треба да буду на чувању. Можда ће најављена, предстојећа, догађања у Монтенегру показати у чије ће шаке оне пасти у следећем периоду. А – под булажњењем сам подразумевао бројне написе на ту тему у српским средствима информисања током последњих 20так година.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s