Поводом текста Бранка Радуна „Три НАТО владике у служби разбијања СПЦ под изговором очувања Косова!“, пренетом и на „Стању ствари“
Извор: Видовдан
Као што је Прометеј покупио ватру са Сунца да би помогао људском роду, тако је митрополит Амфилохије покупио свјетлост из Светог писма, Косовског Завјета и Његошеве Луче Микрокозме, и њоме нам освијетљава пут којим треба да идемо. Но, то изазива бијес код црногорских и другосрбијанских безбожника, код Вучићевих и Ђукановићевих спин играча и њихових плаћеничких медија.
Најприје да кажем да не припадам оној бројној групи вјерника Српске православне цркве која на црквене великодостојнике гледа као римокатолици на папу (сматрајући их безгрешним). Критиковао сам, крајем прошлог вијека, митрополита Амфилохија због љубљења руке папи, због звиждања у пиштаљку на демонстрацијама у Београду и због подршке Милу Ђукановићу, али сам га увијек хвалио због односа према Косову и Метохији. Нико, ама баш нико, није се толико жртвовао за свету српску земљу, тамошње страдале и живе Србе, и тамошње попаљене и сачуване цркве, још од времена цара Лазара. Као што нико није дао већи допринос обнови Цркве у Црној Гори после пет деценија комунистичке тираније.
У међувремену, званична Црна Гора је кренула еуро-атлантским путем, одричући се готово свих својих историјских вриједности и намећући западне стандарде који нам никад нису били својствени; чему се опет највише противио митрополит Амфилохије – и фалсификовању историје, и потискивању ћирилице, и геј парадама, и признању независног Косово, и учлањењу у НАТО, и окретању против Србије и Русије… Зато данас не постоји човјек кога присталице те нове Црне Горе, боље рећи Монтенегра, толико мрзе као митрополита Амфилохија.
И предсједник Србије, Александар Вучић, замрзио је митрополита Амфилохија, јер му је главна препрека на путу признања независног Косова, или како он то зове „разграничења са Приштином“. Зато је, у свом препознатљивом начину дјеловања, ангажовао све своје спин играче, новинаре и тзв. аналитичаре, да покрену хајку на Митрополита, служећи се најпрљавијим лажима и конструкцијама.
Један од Вучићевих кербера (кербер је назив из грчке митологије – пас чувар Хадовог подземног царства), „аналитичар“ Бранко Радун, дан прије Тројичинданског сабора у Подгорици, објавио је текст који су једва дочекали антисрпски медији у Црној Гори. А како и не би, када је Бранко Радун направио конструкцију какву не би успио ни Дарко Шуковић.
Бранко Радун (Извор: Седмица.ме)
Наводно, митрополит Амфилохије у договору са Милом Ђукановићем и васељенским патријархом Вартоломејом, ради на стварању „аутокефалне Црногорске цркве“. А онда следи врхунски спин – Мило и Амфилохије састанчили су три дана на једном броду, алудирајући чак да се ради о НАТО броду! „Мило ће узети имовину СПЦ, то је извесно, и онда ће је вратити митрополиту Амфилохију, првом архиепископу аутокефалне црногорске цркве“, закључује на крају. Митрополита Амфилохија назвао је „НАТО владиком коме борба за очување Косова унутар Србије само служи као изговор…“ И још једна гнусна лаж – да је митрополит Амфилохије почео да прича против НАТО-а тек посла учлањења Црне Горе!
Ово је очигледно био наручен текст из Миловог штаба, преко Вучићевих (не)људи, да се искомпромитује митрополит Амфилохије и обесхрабри вјерујући народ у Црној Гори те одустане од доласка на Тројичиндански сабор. Вучићу је важније да учини услугу Ђукановићу, него да спаси Српску цркву у Црној Гори. То се види и по томе што је, како је сам рекао, ставио тачку на ову тему, пошто је Влада Црне Горе презрела његову молбу! То га је, наводно, много исјекирало! То што га је презрео митрополит Амфилохије и Срби из Црне Горе, а брзо ће надам се и Срби из Србије, то га не сјекира! Битно је да има подршку са Запада да остане на власти. То је његов једини циљ!
Митрополит Амфилохије тренутно води велику битку на два фронта – против признања Косова и за одбрану црквене имовине у Црној Гори. Најзаслужнији је што Вучић није признао независно Косово, а Тројичинданским сабором дао је до знања Ђукановићу да они који чине Цркву (вјерници и свештенство) – неће сједети скрштених руку!
Више пута сам написао, а то је званично потврђено и из ДПС-а прије неки дан, да није ријеч само о црквеној имовини, већ да Ђукановићев режим жели да „обнови аутокефалност Црногорске цркве“ (читај: да истргне Митрополију из мајчинских крила Српске православне цркве).
Опасније чак и од овог покушаја отимања црквене имовине, било је оно што се лани дешавало унутар Српске православне цркве, када је Комисија коју је формирао Синод СПЦ, и у којој је био и подгорички парох Велибор Џомић, предложила уставне промјене које су значајно подизале аутономију митрополија, укидале српско име Цркве и протјеривале светосавље из преамбуле Устава СПЦ. Вјероватно је то требало да буде неки уступак Ђукановићевом режиму, али који би временом вјероватно довео до потпуног одвајања Митрополије црногорско-приморске. Под притиском дијела јавности, посебно великог правног ауторитета проф. др Косте Чавошког и водећег српског интелектуалца проф. др Мила Ломпара, Синод је на одређено вријеме одложио уставне промјене.
Митрополит Амфилохије (Извор: Седмица.ме)
Како је више пута, у последње вријеме, истакао и васељенски патријарх Вартоломеј, о статусу Митрополије црногорско-приморске, може да одлучује само Сабор Српске православне цркве! Зато је провидна подвала Вучићевих спин мајстора да митрополит Амфилохије, Мило Ђукановић и васељенски патријарх, тајно договарају отцјепљење Митрополије, слично украјинском сценарију. И у недавном писму патријарху Иринеју, васељенски патријарх је снажно нагласио да се црногорски и украјински случај не могу поредити – да о судбини, односно о статусу Митрополије црногорско-приморске, може да одлучује само Српска православна црква.
Није васељенски патријарх, па ни митрополит Амфилохије, безбожнички политикански створ попут Александра Вучића и Мила Ђукановића, па данас прича једно а сјутра друго. Зато је готово немогуће очекивати да се за који мјесец појаве са другачијим ставовима о овако важном питању.
Допуна наслова и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Браво! Срамни су напади који се појављују на рачун митрополита Амфилогија.
To što je Vaseljenski Patrijarh izjavio ima istu težinu kao i Vučićeva bilo koja izjava. Zo je pričao i za Ukrajinu, pa se posle predomislio.
Amfilohije se na KiM pokazao u veoma lošem svetlu, jer je radio na uklanjanju kanonskog Episkopa Artemija, a sve za račun Amerike i okupatora. Evo pitam se šta je Teodosije sada rekao što nije govorio V.Artemije, pa ga Amfilohije brani, a V.Artemija je razapinjao zbog njegovih izjava, kao što Vučić sada Teodosija šikanira.
Ko je primio “obnovljene ” manastire što su ih Šiptari obnavljali? Amfilohije! Ko je freskopisao lik istog ovog Mila Đukanovića u hramu Hrista spasitelha u Podgorici? Amfilohije. Mnogo toga je Amgilohije do sada uradio da bi mu se olako verovalo.
Нека би дао Милостиви Господ да је заиста тако како Ви у овом тексту о митрополиту Амфилохију написасте! Нажалост све говори насупротом томе.
А када је реч о Цариградском патријарху распитајте се о његовој папистичкој, етнофилетистичкој делатности у расејању и тада ће све бити много јасније.
Најдобронамерније бих вас подсетио да се треба ослободити свих предрасуда код доношења суда. Немојмо своју наклоност или пак несимпатију према некоме узимати у обзир приликом доношења закључака. Немојмо шпекулације и конструкције усвајати као чињенице. Покушајмо видети ко су наши непријатељи и шта је њихов интерес, кога се непријатељ највише боји? Није то господин Радун, председник Вучић или нека странка већ СПЦ и њене владике, верни народ. Да ли и они греше па греше али кад год их нисмо следили кад нисмо слушали, мислећи да смо паметни скупо смо то плаћали. Размисли те, на чијој би страни био Господ у овом спору?