Бранко Радун: Амфилохије, Григорије и Максим, три НАТО владике, у служби разбијања СПЦ

Тај тројац епископа уз повремену асистенцију владике Теодосија, поставља себе као мерило патриотизма у СПЦ, све остале проглашавајући режимским људима. На удару њихове подле пропаганде су пре свега епископи Иринеј Бачки и митрополит Порфирије али и Патријарх Иринеј

Извор: Видовдан

Први од ових владика је Амфилохије.

Уочи изгласавања новог закона у Црној Гори којим ће имовина СПЦ Митрополије црногорско-приморске бити стављена под државну контролу, односно биће одузета Српској цркви, митрополит Амфилохије се састао са Милом Ђукановићем. Преговори ове двојице отаца модерне и шизофрене Црне Горе одвијали су се на броду, према нашим сазнањима, нека три дана, далеко од очију јавности.

Иако смо волели да слушамо његове «његошевске беседе» да видимо каква су му дела и какви су плодови његове политике. Треба се присетити само како је уз подршку Митрополита Мило пре две деценије победио Момира. Затим како је пацификовао протесте опозиције позивом да се остане кућама и да се не иде на улицу. Више пута је Амфилохије директно спасио или помогао Милу да дође или да се одржи на власти. Амфилохијеве закаснеле критике на рачун антисрпских потеза државног врха Црне Горе, попут критике уласка Црне Горе у НАТО две недеље након уласка, или критике отцепљења Црне Горе након отцепљења, су у служби замађијавања српског народа у Црној Гори. Митрополит себе представља као великог српског патриоту који се својски бори за националне интересе али ето „зла судба” му не даде да ишта избори. Велике речи, а последице су готово увек ишле на руку антисрпског режима Мила Ђукановића.

Амфилохије, који је себи већ узео титулу првог архиепископа Црне Горе, крајем прошле године се састао са цариградским патријархом Вартоломејом који је под контролом Запада. Посета Цариграду је практично била туристичка јер како објаснити да високи клирик СПЦ није најавио ову посету ни патријаршији нити у медијима, већ је наводно кренуо за Молдавију па му онда успут било да сврати до Цариграда. „Логично“ као кад кренете у Москву преко Њујорка. Спекулише се да је на том састанку пао договор о признавању црногорске цркве као аутокефалне од стране Цариграда. Амфилохије је имао кључну улогу у организацији одласка СПЦ на тзв критски сабор који су организовали Грци предвођени патријархом Вартоломејем, а скуп је обезбеђивао и надзирао амерички ФБИ. Због те и такве превртљиве политике у којој је предњачио наводно русофилски Амфилохије је руска црква била огорчена на Митрополита јер је управо тај несрећни сабор био почетак савременог раскола Москве и Цариграда. Тако је наводно велики Србин више пута политички спасавао антисрпског диктатора Мила са којим има врло блиске односе (такорећи духовничке) или пак наводно велики русофил огорчио Русе и РПЦ антируском црквеном политиком према тзв критском сабору у режији цариградског патријарха и америчких структура моћи. НАТО је клео али кад су већ Црногорци ушли у НАТО. Све ово је превише чак и за «Његошем надахнутог» Амфилохија. Да ли треба рећи да је ово антињегошевска политика коју би и сам свети мудрац цетињски разобличио и проклео.

Цариград има проблем да подржи Мираша Дедеића, кога је претходно управо Цариград рашчинио. Бившег Мирашевог свештеника Лава Лајовића исто није захвално подржати, мада га је државна црногорска служба већ отпремила у Украјину на обуку код расколника. На крају као трећа варијанта остаје ипак митрополит Амфилохије, који је свакако хтео да буде патријарх српски, управо попут Денисенка украјинског расколника, који када га нису изабрали за московског патријарха прогласи себе лепо украјинским патријархом. Мило ће узети имовину СПЦ, то је извесно, и онда ће је вратити митрополиту Амфилохију, првом архиепископу аутокефалне црногорске цркве. Такав је план. Но људи снују, а Бог одлучује.

Други је Григорије.

Бранко Радун

До прошле године херцеговачки епископ, једнако предан конфедерализацији СПЦ зарад сопствених интереса и под палицом НАТО. Епископ Григорије је, ако се још неко сећа, позивао Радована Караџића и Ратка Младића да се предају Хашком трибуналу. Некадашњи млади ученик пензионисаног епископа Атанасија Јевтића изазвао је негодовање код српског народа у Републици Српској а и широм Србије када је позвао Младића и Караџића да се предају Хашком трибуналу. Нико није очекивао од ученика владике Атанасија да се овако постави.

Исто тако је волео више да се дружи и слика са католичким бискупима и муслиманским верским вођама но са неким српским владикама. После је Григорије редовно богослужио заједно са католицима у Дубровнику и широм Херцеговине, што му тврђи верници никад нису заборавили. А данас се исти Григорије позива на патријарха Павла када говори о Косову и тврди како му је патријарх Павле насамо говорио да је судбина Косова у рукама Американаца. То је наравно тешко проверити па епископ Григорије данас може да каже и како му је патријарх Павле лично рекао да треба подржати НАТО пакт. Проблем је што је злосрећни Григорије прећутао да је он заправо био у сукобу са патријархом Павлом, него данас, користећи се популарношћу покојног патријарха окреће воду на своју воденицу.

Некадашњи младић Младен, садашњи Григорије, скрива да је у време студентског протеста са садашњим Максимом, тада Миланом, уређивао Логос часопис студената Богословског факултета, који је водио систематску кампању против миротворне политике патријарха Павла. Први је тражио да се патријарх Павле смени, пензионише, а онда је лио крокодилске сузе над њим, па му и подигао споменик у Требињу. И сада се позивао на наводне Павлове изјаве, само њему речене, да ће Американци одлучити судбину Косова. Свима који иоле познају Григорија је јасно да је њему на првом месту пословна политика а тек потом интерес цркве. Исто тако никад није крио своје екуменистичке, прозападне и проамеричке ставове које готово увек потврђује у медијским наступима. Познато је да је он био жељени избор за Патријарха од стране тадашњег председника Тадића званог Клуни. Но СПЦ се одупрла притиску власти и странаца јер је Григорије био избор који у том моменту готово нико у Цркви не би прихватио. Последњих година се везао за проамеричког политичара Вука Јеремића кога је и подржавао на председничким изборима где је овај остварио мршавих 5 посто.

Трећи је Максим.

Млађахни Максим је од критског сабора, на који је митрополит Амфилохије „нерадо“ отишао први, и тако уценио СПЦ, која је већ била одустала од одласка на тај фингирани сабор Цариграђана, велики поборник Цариграда и Фанара. Како је само писао слаткоречиве хвалоспеве о критском сабору, на свом блогу, све стајлингом Зизиуласовим. По одласку у Америку, Максим постаје отворени поборник интереса Фанара и зизијевског ружичастог хришћанства по мери новог светског поретка. Стога није ни мало случајно што изражава невероватно разумевање за украјинске расколнике. Делује унутар СПЦ као човек Фанара намерно покушавајући да увуче СПЦ у сукобе са Московском патријаршијом непримереним критикама на рачун руске цркве. У Блицу га промовишу као део екипе младих и прогресивних епископа, ваљда то треба да значи да су ови остали стари и затуцани.

Тај тројац епископа уз повремену асистенцију владике Теодосија рашко-призренског, поставља себе као мерило патриотизма у СПЦ, све остале проглашавајући режимским људима. На удару њихове подле пропаганде су пре свега епископи Иринеј Бачки и митрополит Порфирије али и Патријарх Иринеј. Главни међу њима је епископ Григорије који је отишао за богату катедру Немачку а оставио свог човека у Требињу. Под изговором одбране Косова и Метохије од Вучићеве предаје Косова, увлаче СПЦ под скуте НАТО Цариграда. Колико су они заправо родољуби, најбоље говори Максимова недавна изјава да је Свети Сава на превару издејствовао аутокефалију за српску цркву. Класично шлихтање Фанару и шетање папуча окупаторима. Каква су они будућност Српске цркве, кад они лично српску цркву ни не претпостављају другачије сем као исцепкану, унижену, покрадену, попаљену и разорену, слушкињу Цариграда и НАТО-а. Но једну ствар заборављају да се изразимо речима Светог Николаја – тешка је рука Немањића Саве, нарочито према онима који руше његово дело.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Видовдан, 15. 6. 2019)

Прочитајте још

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

13 replies

  1. Радун је претпоследња линија о(д)бране Бачкога, игра у пару за Ж. Ињцем. Иза њега су само „чистачи“ ДБ и ЗЂ (тко разуме, схватиће 😉 ) – код ових потоњих (један „лаички епископ“, друга „авва“) лопта може проћи али човјек не 😉

    Укратко: брига Радуна за вл. Артемија. Али би о својој каријери могао да поразмисли, дуга је рука Митрополитова (види под: случај уредника Православља Ђаковца) 🙂

    И за све поменуте – јесте да важи оно бесмртно што написа вл. Раде „Мален свијет за адова жвала“ – али овај залогај би могао да им преседне!

    Свиђа ми се

  2. Господине Радун, Бог да вас благослови за ово што написасте!
    Оно што неки међу нама вјернима немамо прилику да искажемо, ви изрекосте. Што се тиче митр. Амфилохија и еп. Атанасија, њихова се душа огледа у њиховом односу према људима поготову онима који су им потчињени. Према ”оним малима”, како каже Христос.
    Узрок свег овог стања је у томе што Срби не воле молитву и зато не могу духовно да се отријезне и да схвате у ком правцу их воде људи као Амфилохије и Атанасије. Све због тога што Срби траже идола у неким таквим људима и гле, налазе га, налазећи тако лажни покој за своју непокајану савјест. Да се Срби моле Богу, схватили би да је Амфилохијево служење опијела живим људима, ма какви они били, очигледно светогрђе. Наши епископи да се моле Богу послушали би, а не би презрели свете људе као о.Тадеј, о.Никанор Хиландарац, о.Гаврило из Бошњана и о.Јустин Савински који је рекао за Амфилохија (а упокојио се 2004.): ”Ако овај не постане патријарх, бојат’ се је шта ће се десити у Црној Гори”, мислећи на отцјепљење од СПЦ. За Григорија, кад су га неки хвалили, па питали Јустина за мишљење, рекао је: ”Кад пукне, далеко ће засмрдит’”. За Максима, кад су га други хвалили јер је школован: ”Нема будале, док школу не заврши”. Оца Тадеја је малтретирао епископ Игњатије, оца Никанора су послали у Аустралију, а нико из епископата није ни сматрао да нам требају духовници. Ни Амфилохије, ни Атанасије, који им и сада завиде на слави, али чак ни Иринеј Буловић, па ни патријарх Павле. И нико се није нашао од тих епископа да дође Тадеју на сахрану. Далеко им је. Исто онолико колико је далеко од њих православна духовност и молитва. Да није тако, постојала би на српским теолошким факултетима. Али зато имамо развијен бизнис, прање пара, ”дипломатију” с католицима, теологију а ла Зизјулас, лијепе храмове и каријеристе као кандидате за епископе и тако себе доводимо у безизлазну ситуацију, јер оно мало народа који тражи духовност, молитву НЕМА ГДЈЕ ДА ЈЕ НАЂЕ!
    Зато, драги Бранко, мораћемо ми Срби да чинимо добро Христа ради, а причу ”о Христу” оставимо Њиховим Преосвештенствима.

    Свиђа ми се

  3. Ово вероватно није Радун написао, тако кажу на борби за веру.

    Свиђа ми се

  4. Овај врли аналитичар Б. Радун је раније „обрађивао“ само „секуларне“ личности у Србији. Сећамо га се када је после Сретења – Дана државности Србије 2017. године изрекао следеће. „Председник Т. Николић је изгледа за Сретење, и свој рођендан попио мало више оне своје ракије ‘томоваче’ и тако расположен изјавио да жели да се кандидује за други мандат за Председника Србије“. Подсетимо се да је ова наводна изјава председника Николића о поновној кандидатури изазвала праву узбуну у политичким круговима Србије. У знак негодовања министри И. Дачић и Р. Љајић су „запретили“ својим кандидатурама. Ситуацију је смирио лично премијер Вучић јавном објавом своје кандидатуре.
    Сада је Б. Радун решио да се обрачунава са свима у СПЦ који говоре „дисонантно“ у односу на јавне изјаве председника Вучића. Види се да су му у помоћ притекле „неке“ службе и појединци. Не улазећи у тачност наведених оптужби против ове три владике СПЦ, намеће се питање одкуд тако смело говори о њиховим штетним деловањима за Српску цркву. Требало би сачекати одговор надлежних из Синода, или чак Сабора СПЦ. Јер, ако је све ово истинито, онда му следује признање за спас српске цркве. А ако су оптужбе из других разлога а без основа, онда може да очекује тужбе за клевету.

    Свиђа ми се

  5. Фиреров испрдак. Вучићев Гебелс у покушају.

    Свиђа ми се

  6. Ovaj je tekst manje od dna. Ocekivano, Vucic kao osvjedoceno zlopamtilo nece mitropolitu zaboraviti mitropolitovo obracanje na sastanku Vucica i vladika.

    Свиђа ми се

  7. Мрзим све који раде за Вучића!

    Свиђа ми се

  8. Сирак тужни! Ако мрзиш учлани се у СНС, ако већ ниси.

    Свиђа ми се

  9. „Ако мрзиш учлани се у СНС…“

    Читате ли ви шта сам написао, али и оно што сте сами напаметовали?

    Да ли је логично да се учланим у СНС кад тамо СВЕ мрзим?

    Свиђа ми се

  10. Не треба заборавити да су своје потписе на разбојничком критском сабору ставили и владика Иринеј Буловић као и патријарх Иринеј за преузимање дијаспоре од стране фанариота.
    Није ли и то разбијање и издаја СПЦ.

    Свиђа ми се

  11. Нешто је труло у држави Данској. Нешто размишљам, како се баш ове владике нађоше на удару, када знамо да су управо они ушли у „дијалог“ са Вучићем у Жичи. Можда то има неке везе. Само размишљам.

    Свиђа ми се

  12. Браво господине Радун, баш нема у вашем ставу двоструких аршина.
    Ни један коментар о нашем саветнику Блеру или коментар о хуманисти Сорошу и сину?
    Коментар о Уставном суду и ненадлежности око бриселског споразума је изостао.
    Сарадња са ЛДПом и Чанковом државотворном странком је промакла будном оку непристрасног критичара?
    Још би тога могао да наведем али све је предходно опроште кад сте тако маестрално раскринкали Митрополита Амфилохија. Крајње је време да почнете да га ословљавазе са Риста. Тако ће најбољи студент и мађионичар извлачења најбољег могућег више пажње обратити на вашу скромну маленкост, баш маленкост.
    Свака срећа господине Радун.

    Свиђа ми се

  13. Доскорашњи (постоји разлог за ову ријеч) патријарх Иринеј је изрекао четири ПРЕЖАЛОСНЕ ИЗЈАВЕ :
    А) ,,Нико нам није ближи од Хрвата“
    Б),,Папа је добродошао у Србији“
    В) ,,Положај Срба у Црној Гори је гори него у НДХ“ (чак је Мило Ђукановић тачно примјетио да патријарх Иринеј АМНЕСТИРА злочинство НДХ…страхота издајства Иринејовог).
    Г) ,,Католичка црква нам је веома блиска“ .
    Да је среће, на св.Архијерејском Сабору би због ових ствари требало Свргнути са патријаршијског трона Иринеја, али и Иринеја Бачког и Грогорија Њемачког.
    Иначе ,Фанариоти су сасвим у праву за прилично ствари.
    Смета ми придјев етнофилетистичког
    ш т е т о ч и н с т в а
    ,,Српска,Црногорска,Македонска,“ црква итд.
    Такође, појмовник ,,Светосавска црква,светосавље“ је секташко националистичко безумље, и треба да његово спомињање – ишчезне за вавијек. Светосавље је препредени противник св.Православне цркве тј. Вјере Христове. Фанариоти су углавном у праву (али новотарије су им – НЕДОПУСТИВЕ СКРОЗ,мада их и код нас има доста) ,а зилоти су потпуно у праву.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s