Када је НАТО покренуо операцију савезничка снага, у марту 1999, главни мотив ове тешке одлуке био је да заустави хуманитарну катастрофу која се тада одвијала на Косову, изјавио је Јенс Столтенберг за Политику
Jeнс Столтенберг (Фото АП – Бета)
Брисел – Генерални секретар Северноатлантске алијансе Јенс Столтенберг, након посете Северној Македонији, констатовао је за „Политику” да се данас суочавамо с најнепредвидљивијом безбедносном ситуацијом у свету последњих година, али да је НАТО позитивна сила у стварању одрживог међународног поретка.
Истакао је да зна да су многима у Србији и даље болне успомене на 1999. годину. „Сваки изгубљени невини живот јесте трагедија. И дубоко жалимо због тога”, рекао је Столтенберг у разговору за наш лист.
После вашег дводневног боравка у Северној Македонији са Северноатлантским саветом, која је порука за регион, посебно за Србију, чија политика остаје неутрална? Какав је ваш став о нерешивом проблему Косова између Београда и Приштине?
Био сам у Скопљу почетком овог месеца. Моја порука је била јасна: спремни смо да примимо Северну Македонију у НАТО породицу. Чланство Северне Македоније представља прилику за све, јер ће стабилност коју оно доноси бити корисна за све у региону, политички и економски. Не може бити напретка без сигурности. Ову корелацију већ видимо у пракси, јер су се стране инвестиције у Северној Македонији више него утростручиле прошле године, а стране инвестиције у Црну Гору двоструко су веће откако се придружила НАТО-у 2017. године.
Преспански споразум је отворио пут за чланство Северне Македоније у НАТО. То не би било могуће да није било сјајног лидерства, политичке храбрости и визије, које су у тешким временима показали премијери Заев и Ципрас. То је инспирација за читав регион и одличан пример који показује како се ранија неслагања могу превазићи и да је будућа сарадња изводљива. Земље у региону које су се придружиле Алијанси постале су извозници стабилности за западни Балкан. А нема сумње да је стабилан западни Балкан у интересу свих.
За овај регион је важно и стабилно Косово. Већ 20 година су мир и стабилност на Косову приоритет за НАТО. Мандат УН за нашу мировну мисију КФОР остаје непромењен. Наставићемо да радимо на сигурном и безбедном окружењу на Косову за добробит свих људи који тамо живе.
Приликом недавне посете папе Франческа Бугарској, Северној Македонији и Румунији кардинал Пјетро Паролини, државни секретар и други човек Ватикана, говорећи о ситуацији у свету, рекао је у интервјуу за „Политику” да смо након Хладног рата још далеко од остваривања новог, позитивног и одрживог међународног поретка. Како ви оцењујете ситуацију у свету и колико смо стварно далеко од решења?
Сасвим је тачно да се данас суочавамо с најнепредвидљивијом безбедносном ситуацијом у последњих много година. Ту су све агресивнија Русија, сајбер и хибридне претње, нестабилност широм Блиског истока и Северне Африке и продужена терористичка претња. Као одговор на то, НАТО убрзано спроводи највеће прилагођавање колективне одбране од Хладног рата. Дакле, у свету који је све мање предвидив ‒ НАТО је важан као што је увек био.
Алијанса чува безбедност наших земаља већ седамдесет година. Снажна веза између Европе и Северне Америке створила је од НАТО-а најјачи савез у историји. Чињеница да ћемо ускоро прихватити Северну Македонију као 30. чланицу показује да је НАТО успешан савез. Узастопни кругови проширења доказали су да НАТО и после 70 година привлачи интересовање и да је он позитивна сила ка одрживом међународном поретку о којем говорите.
Балкан је поново регион који потресају тензије и где још нису сасвим избледела драматична сећања на блиску, као и на мало даљу прошлост: Велики рат, Други светски рат, распад СФРЈ, бомбардовање СР Југославије од стране НАТО-а итд. Ових дана аутори Серж Халими и Пјер Рамбе у француском „Монд дипломатику” истичу да је Северноатлантски савез бомбардовао Југославију на основу лажних информација из угледних медија. Колико је била оправдана било каква војна акција на тлу бивше СФР Југославије, а посебно кампања НАТО-а, који је војно-политичку акцију спровео без одобрења УН?
Када је НАТО покренуо операцију савезничка снага, у марту 1999, главни мотив ове тешке одлуке био је да заустави хуманитарну катастрофу која се тада одвијала на Косову. До краја 1998. године политика председника Милошевића приморала је више од 300.000 Косовара да напусте своје домове. Споразуми о прекиду ватре су кршени, а преговори су заустављени.
Уједињене нације и Контакт група уложили су интензивне напоре да допринесу мирном решењу, али на крају ни међународни дипломатски покушаји нису решили сукоб. Савет безбедности УН у неколико наврата истицао је забринутост због хуманитарне ситуације на Косову и због све већег броја избеглица истераних из сопствених домова као претње међународном миру и безбедности. Имајући у виду кризу која се распламсавала, употреба силе од стране НАТО-а није схваћена олако. Никада није. Али историја је показала да је била и неопходна и легитимна, јер је зауставила насиље, а избеглице су могле да се врате кући. Мисија НАТО-а КФОР, под мандатом УН, помогла је да се на Косову створи безбедно и сигурно окружење за све, укључујући и српске заједнице.
Знам да НАТО још изазива контроверзе у Србији. Многима су и даље болне успомене на ваздушну кампању 1999. године. Још је теже онима који су изгубили вољене. Сваки изгубљени невини живот јесте трагедија. И дубоко жалимо због тога.
Као што сам јасно рекао током посете Србији прошлог октобра, та кампања никада није била усмерена против српског народа. Напротив. Циљ је био да се заштите цивили у ширем региону тако што ће се зауставити акције Милошевићевог режима, које је међународна заједница била осудила.
Никада не смемо заборавити прошлост, али морамо из ње да учимо и да је оставимо иза себе. То је оно што НАТО и Србија раде кроз партнерство, које је корисно и НАТО-у, и Србији, и ширем региону. Наша сарадња са Србијом креће се од реформе сектора безбедности до помоћи у случају непогода и одлагања вишка муниције. На пример, у октобру прошле године Србија је била домаћин наше највеће одржане цивилне вежбе за помоћ у ванредним ситуацијама, под називом „Србија 2018”, у тесној сарадњи с Евроатлантским координационим центром за ванредне ситуације НАТО-а. Ова вежба је помогла савезницима НАТО-а, као и Србији и другим партнерима, да постану боље припремљени за деловање у случају природних катастрофа, као што су поплаве и земљотреси. Србија је сарађивала с НАТО-ом у обуци ирачких војних медицинара, помажући у доношењу стабилности на Блиски исток. Наша сарадња понекад је спасавала животе, као што је био случај 2016. године, када је КФОР хеликоптером превезао новорођенче са срчаним проблемима у српску болницу. Осим тога, помажемо Србији да се безбедно реши вишка муниције кроз тесну сарадњу с Техничким ремонтним заводом у Крагујевцу. У овај пројекат смо уложили више од четири милиона евра и досад безбедно уништили више од 200 тона муниције.
Ови примери практичне сарадње показују да ценимо партнерство које смо развили са Србијом и надамо се бољој будућности. У потпуности поштујемо политику неутралности Србије. Као што показују Аустрија, Шведска и Финска, неутралност и партнерство с НАТО-ом међусобно се не искључују. Наше партнерство је добро за Србију, добро за западни Балкан и добро за НАТО.
Разговор водио: Жељко Шајн
Categories: Вести над вестима
Велики Српски пријатељ појединих политичара данашње Србије је људска срамота и чемер, јад и биједа. Ако су Вам овакви пријатељи какви су Вам непријатељи. Ово је предводник свих наших непријатеља, као што је и његов отац преварио Србе у Крајини и слагао их за аутономију и помогао усташама да протерају нашу браћу из Хрватске. И након таквих злодела Столтеберг старији је прима у БГ као пријатељ. Ко је овде луд. Јан тврди да се могу сатирати и бомбардовати народи које модерни НАТО нацисти ставе на тапет. Ко мари за међународно право, за Уједињене нације. Једино право је њихова сила. Столтебергови далеко Вам кућа и заобиђите Србију, НАТО нацисти.