Владимир Димитријевић: Немој, па се не бој!

Нека запамте они који ратују против својих ближњих: Бог не плаћа сваке суботе. Али плаћа

Извор: Телеграф.рс/Shutterstock

Мој пријатељ, историчар Милош Тимотијевић, ових дана иде на терен. Истражује. Ево приче из села у околини Чачка:

„Јуче сам био у једном селу, на терену. Знаш шта истражујем, али увек се чује и нека ненадана прича.

Комунисти су у државну номенклатуру уврстили много примитивног и сировог света. Свако село имало је по неколико сурових и задртих типова који су грубо спроводили државну власт и уживали у насиљу. Нису били способни за неку узвишенију потврду своје личности. Све то знамо, и много пута је описано.

Али, постоји један догађај из села које сам посетио, потврђен од више казивача, што говори о његовој истинитости и важности таквих прича за село, колективно памћење и васпитање будућих нараштаја.

После Другог светског рата у село се вратио један њихов земљак из заробљеништва у Немачкој. Брзо је приступио комунистима и постао је сурови извршитељ налога новог режима, укључујући и узима стоке и хране – „принудни откуп”.

Тако је једној четничкој породици узимао свиње. „Реакцију” је свакако требало казнити, ту није било дилеме. Нудили су му доброг угојеног вепра за „откуп”, али он је желео што више да их оштети, онако сељачки, па је отео супрасну крмачу. Несретна животиња прасила се док ју је водио, а он, крвник, шутирао је прасиће у канал када су испадали из мајке по путу.

Дуго је живео, онако тупав и бандоглав, као право оличење непроменљиве власти. А догађај са крмачом сви су запамтили и стално препричавали.

Када је умро, сахрањен је у селу. Непосредно после покопа, једног дана, свиње су улетеле у гробље и изровале само његову раку. Друге хумке нису дирале. Тако каже прича…“

Свако село је препуно оваквих прича. И нека запамте они који ратују против својих ближњих: Бог не плаћа сваке суботе. Али плаћа.

Advertisements


Категорије:В. Д. читач

Ознаке:, ,

5 replies

  1. „Комунисти су у државну номенклатуру уврстили много примитивног и сировог света.“

    То је одредило Србију за деценије и деценије после, до данас, и променило јој образ.

    Liked by 1 person

  2. Свети Николај Српски, (Жички и Охридски) је и о овим временима писао у својој „Небеској Литургији“.
    Неки ватрени борци за нови поредак, у које је у младости спадао и књижевник Бранко Ћопић је писао песмице као ову:

    Једне ноћи, по мраку зна се,
    реакција ми украла прасе.
    Милиција их похвата свију,
    били су они што жито крију.

    Када је нешто касније схватио нови поредак, писао је о опасним људима у „кожним мантилима“, припадницима УДБ-е.

    Свиђа ми се

  3. Znaci stvarno skandalozno, osoba koja je boravila u nemackom logoru je htela da osteti osobe koje su pripadale formaciji zakletoj Anti Pavelicu. Drhtim u neverici. Kakav necovek!

    Свиђа ми се

  4. @NicktheBlack

    Ко је у окупираној Србији био „заклет“ Анти Павелићу ?!

    Хоћете ли поумирати више … ?

    Свиђа ми се

  5. Nikako da mi se razjasni,a pokusavam da budem vernik, zasto skotovi dugo zive?! Ovde je primer jednog naseg lokalnog kabadahije,koji je samim tim sto je dugo ziveo, naneo veliku nesrecu mnogima. Sta da mislimo o svetskim ligama?? Poput Bžežinskog,Kisindzera,Rokefelera…Voleo bih da mi neki upuceniji vernik objasni Bozije planove.Zasto im ne skrati krila, ojadi malo i njih…? Vise bi ljudi verovali u Boga.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s