Богословија је почела са радом 2011. године, а ове године извела је четврту генерацију будућих свештеника. За две године обележиће 150 година од оснивања и 10 година од обнове њеног рада који је прекинут 2004. после потпуног уништења у мартовском погрому

Богословија у Призрену (Фото: Ж. Ракочевић)

Неколико стотина верника прославило је јуче славу Богословије „Свети Кирило и Методије“ у Призрену, а празничну литургију служили су епископи рашко-призренски Теодосије и западноамерички Максим. Ђаци, професори, свештеници, представници различитих просветних институција, Универзитета у Београду, Новом Саду и Приштини, војвођанске владе, дипломатски представници страних мисија у Приштини, као и бројни гости окупили су се јуче тим поводом у Призрену.

У славској беседи у Саборном храму Светог Ђорђа епископ Максим је говорио о просветитељској мисији и светлости што су је у словенски свет донела солунска браћа која су на позив кнеза Растислава дошла међу Словене и превела свете књиге на словенски језик. Он је нагласио да и призренска Богословија светли данас том светлошћу, да надахњује ђаке и професоре, као и да су Свети Кирило и Методије потребни целом свету. Њихову светлост су многи покушавали да помраче.

„С једне стране је у то време била Цариградска патријаршија, а с друге Римска црква, па је постојао извесни антагонизам, а они су, без обзира на разлике, гледали на јединствену благодат Христову и да је пренесу тадашњим житељима Паноније и других области, што је и нама данас пример“, рекао је владика Максим.

Након сечења славског колача епископ Теодосије захвалио је свима који се труде да помажу Богословију и долазе у Призрен. „Молимо се Богу да нам да снаге и храбрости да издржимо, онако како су то наши преци радили у своје време, да сведочимо Христа. Да овде останемо“, рекао је владика и истакао да стижу поруке из целог света школи у Призрену и да се људи  радују њеном постојању и раду.

„Са вером у Бога кренули смо у обнову и она је израсла, не толико нашим трудом, већ божијим благословом. С том надом и славимо овде у Призрену. Наше је опредељење да опстанемо и останемо на Косову и Метохији и да не узмичемо одавде“, закључио је владика. Након службе из цркве Светог Ђорђа верници и гости прошетали су центром Призрена.

У Призренску богословију стигла је и екскурзија студената и професора са Одељења за историју Филозофског факултета у Београду, научни радници из института у саставу САНУ – Балканолошког, Византолошког, Историјског, као и са Института за савремену историју.

Професор Милош Ковић каже да су ту да би „учествовали у радости и животу наших Призренаца. Ко хоће да се научи храбрости и стрпљењу, нека дође међу призренске Србе, нека упозна малу Милицу Ђорђевић и призренске богослове. Они, заиста, живе Косовски завет. Екскурзија је стручна, али ми не посећујемо само споменике историјске прошлости – нас занима оно што се сада догађа, живот наших сународника на Косову и Метохији.”

Богословија је почела са радом 2011. године, а ове године извела је четврту генерацију будућих свештеника. За две године обележиће сто педесет година од оснивања и десет година од обнове њеног рада који је прекинут 2004. после потпуног уништења у мартовском погрому. У свим временима она је била, у великој мери, једна од најзначајнијих духовно-просветних и културних институција српског народа.

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(Политика, 25. 5. 2019)

Categories: Преносимо

Tags: Богословија, Живојин Ракочевић, Призрен, Свети Кирило и Методије