Остало је нејасно због чега је премијерка уопште пристала на разговор са Мајом Павловић ако није надлежна да јој помогне и из којих је разлога на тој измученој жени вежбала строгоћу

„Ислеђивање“ Маје Павловић у Влади Србије (Фото: N1; потпис: Цензоловка)

Пример госпођице Ане Брнабић најбоље показује колико је неосновано мишљење да само припадници странака на власти добијају прилику да обављају одговорне државне послове.

За велику већину наших грађана садашња председница Владе Србије појавила се на овдашњој политичкој сцени, буквално, ниоткуд и ничим неизазвана, када је августа 2016. године постављена за министра Државне управе и локалне самоуправе

Наименовање широј јавности дотле потпуно непознате госпођице Брнабић било је свакако велико изненађење за све сем за оне који су сазнали да је она завршила студије у Енглеској, а затим у Србији успешно радила за разне стране организације – па су лако могли да претпоставе на који је начин и помоћу чијих препорука доспела у зграду у Немањиној 10 у Београду.

Није, међутим, прошло ни годину дана а госпођица Брнабић је знатно напредовала и јуна 2017. постављена за председницу Владе. Изгледа да јој је Министарство које је дотле водила, служило само за загревање и као одскочна даска.

Од тог доба, од скромне и готово неприметне личности, она се знатно променила и почела да се понаша као и средина у којој се нашла, па и да даје изјаве сличне Вучићевим, Стефановићевим, Ђурићевим или Мартиновићевим – да напада опозицију садашњој власти или шири лажни оптимизам:

„У Србији се бар 46 милиона пута боље живи (да није лудо, било би смешно – прим. аут.) него кад су наши данашњи политички противници, бахати и неодговорни, били на власти!“ (Био је са њима и „бахати и неодговорни“ Дачић, и још неки прелетачи, али их се госпођица Брнабић селективно не сећа.)

„Имамо трећу годину суфицит у буџету… ИМТ почиње производњу до краја 2018. године… Екстремно сиромаштво готово је искорењено и смањена стопа ризика од сиромаштва.“

А после једног од протеста „Један од пет милиона“, она се извињава грађанима Србије „што власт није извела полицију на улице током недавних инцидената представника Савеза за Србију“.

Пре неколико дана, председница Владе пристала је на разговор са Мајом Павловић, власницом Канала 9, која је 23 дана штрајковала глађу због великих тешкоћа у раду те станице и одуговлачења судских поступака. Она је желела да замоли председницу Владе да утиче на судске органе како би се разрешио спор око Канала 9…

Састанак у Немањиној 10, на који су били позвани и новинари, трајао је преко два сата, али то време председница Владе није искористила да Маји Павловић било како помогне, већ да је прекорева и приказује осорну страну своје природе.

Она је нагласила „да не подржава штрајк глађу као метод борбе за нека права (можда јој је пао на памет Тома Николић и његово „гладовање“ у болници Медик груп када је захтевао расписивање ванредних парламентарних избора – прим. аут.), јер је то једна врста озбиљне уцене. Нисмо дошли до тога да постоји потреба за тим, јер Влада је спремна за разговоре“.

Рекла је и да је „пристала на разговор иако није надлежна и не може да утиче на судство и да се мора знати да у држави постоји подела власти (што је потпуно невидљиво, сем ако се не узима у обзир начин како је Вучић дели сам са собом – тј. преузима од државних органа Србије).

Остало је једино нејасно због чега је председница уопште пристала на разговор са Мајом Павловић ако није надлежна да јој помогне и из којих је разлога је на жени измученој двадесеттродневном глађу вежбала строгоћу и вербално је малтретирала?

Мора да није тек тако настала народна изрека: „Ако хоћеш кога да познаш, подај му власт (у руке)“. Што, очигледно, важи како за страначке, тако и нестраначке личности.

Categories: Судбина као политика

Tags: Ана Брнабић, Влада Србије, Војислав М. Станојчић, Маја Павловић