Ниједном хрватском преводу се не може веровати – ни Паљетковом, ни другим: све што узмете у руке треба сравнити са оригиналима
Хрватски књижевник Луко Паљетак, познати песник, писац књига за децу и преводилац, добио је Шантићеву награду за 2018. годину. Осврнућемо се с тим у вези на једну ствар моралне природе, превару приликом Паљетковог превођења Прешерна са словеначког на хрватски и то у врло осетљивој теми – дубровачког говора односно српског језика.
Велики словеначки песник Франце Прешерн је 1847. у својој збирци „Песме“ („Pеsmi“) објавио и епиграме (он их назива „Забављиви написи“) посвећене Људевиту Гају, издавачу загребачке „Данице“ и његовим „Даничарима“ („Daničarjem“).
Први од тих епиграма је „Добровски“ (Љубљана 1847. стр. 113) а у њему велики слависта Добровски тобож пита Вуковог ментора Јернеја Копитара (који иначе Прешерну није био симпатичан) којим то језиком пише Гај – српским језиком Дубровчана или „врлим хрватским“:
Пријатељу, што из света ходиш, право ми реци,
пита Добровски Копитара мудра:
„Дал Дубровчана, српским, ил пак хрватским врлим
језиком пише Гај и Гаја дружина горљива?“
(„Perjatel! Ki ‘z sveta prideš, mi povej po pravici“,
Dobrovius modrost práša Kopitarjovo:
„Al Dubrovničanòv, serpski, al már verli hrváški
Jêzik pišejo Gaj, Gaja goréča druhál?)
Дакле, Прешерн се изругивао из Гајевог преузимање српског језика Дубровчана (штокавски јекавски говор) и његовог увођења у загребачку „Даницу“.
Сам Људевит Гај, човек који је преузео српску штокавштину и поставио темеље данашњег хрватског књижевног језика, у том погледу није био непоштен и није негирао да је штокавштина српска. Он је у својој „Даници“ отворено записао: „Tà n. p. sav svět znade i priznaje, da smo mi književnost ilirsku podigli i uveli; nu nama još niti izdaleka nije na um palo ikada tvàrditi, da to nije sèrbski već ilirski jezik.“ („Danica horvatska, slavonska i dalmatinska“, број 31, у суботу 1. кoлoвозa 1846. Тeчaj XII, стр. 124).
Као што видимо, Гај је овај језик назвао „илирским“ али је јавно тврдио да је то српски језик. Пре 180 година би наиме сматрали абнормалним некога, ко би тврдио да штокавштина није српска!
Луко Паљетак (Извор: ХРТ)
Међутим, времена се мењају. И тако, 135 година касније, 1982. године Луко Паљетак објављује у загребачкој Матици хрватској свој превод Прешерна на хрватски. Али како га објављује? Тако да је фалсификовао, криво превео Прешерна, који у Паљетковом чудесном хрватском новоговору гласи: „…“да л дубровачки ил српски, ил хрватски пак врли језик пише сад Гај…“. Дубровчане је Паљетак променио у „дубровачки“ (језик), пре српског је додао „ил“ и тако је преводилац потурио давно покојном Прешерну да он разликује дубровачки говор од српског (а песник је разликовао српски језик Дубровчана од хрватског). Паљетак и Матица хрватска задовољни, превара успела, Прешерн додуше искривљен али се рачунало да то Словенци неће ни опазити. Тако је и било па постаде Паљетак чак и словеначки академик.
О свему томе смо ћутали. Сада, Шантића ради, морамо о овоме да проговоримо.
И уз то да упозоримо: у задњих стотињак година учињено је неколико хиљада фалсификата у области хрватске хисториографије и књижевности. И ниједном хрватском преводу се не може веровати – ни Паљетковом, ни другим: све што узмете у руке треба сравнити са оригиналима на италијанском, латинском, немачком и свим другим језицима.
Српско друштво Задужбина
Categories: Преносимо
Правилно.
Етимологија имена/презимена Људевит Гај ….. хебрејски
לוּ
лу= 1. если бы 2. дай Бог, чтобы, пусть
דֵהֶה, דָהוּי
дэhе, даhуй= тусклый, выцветший, линялый (слово h се не чита)
הֶעֱבִיט [לְהַעֲבִיט, מַ-, יַ-]
hеэвит [леhаавит, ма-, я-]= отдать в заклад
…….лу+дэhе+hеэвит
גַיא ז’ [גֵיא-; ר’ גֵיאָיוֹת]
гай м.р.[гэ-; мн.ч. гэайот]= долина, ущелье
Занимљиво, тако то треба радити, откривати те подвале за почетак! Хвала!
Дубровчани су говорили и данас говоре нашим – југословенским – језиком који је у употреби на простору између Смедерева, Трста, Улциња, Суботице, Пирота, Загреба . . . Али, пошто су мржња и политика јаче од здраве памети, у извесним деловима тога простора уведени су службени и судски преводиоци.
На тегли џема од шљива, опис производа и датум трајања на четири језика. Само четири ?
Srpsko drustvo Zaduzbina – odlicno!!!
Od Vincanske srbice hiljadama godina postoji samo srpski jezik kao jedan od najstarijih u svetu. Termin ‘Sloveni’ je skovan u 7.v.n.e da bi se potisnulo srpsko ime. Iz srpskog korena su se mnogo kasnije razvili ostali slovenski narodi – Rusi, Poljaci, Cesi, Slovaci, Slovenci, Rumuni, Bugari (70% Srbi I 30% azijski Bulgari). Njihovi jezici (Rumunima je napravljen vestacki kvazi-latinski jezik 1856.g.) su se razvili iz srpskog jezika. Engleski jezik (formiran u 12.v.) I nemacki (formiran u 14.v.) takodje mnogo pozajmljuju iz srpskog jezika koji je stariji od latinskog, starogrckog I hebrejskog.
@ Masa i medved (а заправо ОШТРОИЛО)
Поштовани господине,
Не вреди вам да мењате “надимке” под којим остављате коментаре, одаје вас стил и “стајаћа тема”. Али ево: схватили смо шта сте хтели да кажете, па нема потребе (нити ћу пустити) да на свакој теми остављате практично исте коментаре, који највећим делом НИКАКВЕ ВЕЗЕ немају са темом чланка.
У нади да ћете наћи сајт који вам одговара,
и да ћете успети да њима дотурите ону финансијску помоћ коју нисте успели нама,
Александар Лазић
Госн Ђоле је дао сјајну идеју америчким учењацима: од сутра обзнањују како је Вилијам Шекспир писао на нашем, англоамеричком језику који је говори од Есекса и Мидлтауна преко Њујорка и Лос Анђелеса до Сиднеја, Мелбурна и Велингтона.
Како се тога нису раније сетили!
@Stanje stvari
Postovani gospodine, nadam se da cete moj odgovor objaviti u celosti mada sumnjam u to.
Neistinita je I neozbiljna Vasa tvrdnja da menjam nik da ‘zametnem trag’. Novi nik je smislio moj 5-godisnji sin koji je sada u tom ‘fazonu’. Ja svoje stavove iznosim javno I sa ponosom. Kao prvo, Vi dobro znate moje ime I prezime sto ste cak prosledili trecim licima. To je ne samo neprofesionalno vec I kaznjivo u pravnim sistemima. Drugo, ja sam expert u toj oblasti I da mi je to namera sigurno ne bih slao komentare sa iste IP adrese. Uzgred, da li znate ko je bio Ostroilo, bilo bi veoma poucno I za Vas I za Vase citaoce da to pronadju.
Neistina je da sam pisao nesto sto nije tema tekstova. Pisao sam komentare povodom vasih iritirajucih tekstova sa neistinama koje VI ocigledno podrzavate o Cirilu, ‘cirilici’, ‘slovenskoj pismenosti I hriscanstvu’, ‘vizantijskoj crkvi’. Svi komentari su strogo vezani za teme tekstova I neka Vam je na cast sto ste ih zaustavili. Ranije sam pratio SS I video da komentatori pisu sve I svasta ali im nikada nije zamereno da idu van teme I da im se tekstovi zabranjuju.
Verovatno je problem sto moji komentari nisu na liniji vatikanske istorije koju Vi ocigledno, svesno ili ne, podrzavate. Nije onda ni cudo sto se nekim Vasim citaocima dize kosa na glavi kada se pomene vincansko pismo, da su ‘cirilicom’ pisali Raseni (Etrurci) 1000 godina pre grcke brace a ‘slovenskih (kojih Slovena?) apostola’ I da se hriscanstvo propovedalo na srpskom jeziku vec u 1.v.n.e.
Sto se tice moje namere da finansijski pomognem Vas sajt Vi ste to sprecili zabranom objavljivanja mojih komentara, cak I onih koji ‘nisu van teme’. Ja zivim u inostranstvu I sticajem dobrih okolnosti, lako bih mogao da sam izdrzavam Vas sajt ili cak da otkupim sve deonice. Video sam ovde barem jedan primer da neko ima nekoliko deonica I onda moze svakodnevno da pise gluposti bez cenzure. Ovaj komentar cu kopirati i Vama bliskoj osobi koja me je zamolila da pomognem Vas sajt u borbi protiv ‘Imperije’.
Na kraju, jedan primer iz grupacije o kojoj imam najgore misljenje. Dva istrazivaca, Scipetara sa Kosova I jedan iz Albanije su utvrdili I objavili da su skoro svi Scipetari sa Kosova I veliki broj u Albaniji u stvari etnicki Srbi, islamizovani tokom istorije. To je hrabrost i istrazivacki integritet. Cak je I Kurir nedavno objavio istinu o doseljavanju Abanaca na Balkan, u Srbiju, 1043.g.n.e. A gde ste tu vi? To, I mnogo sta drugo, je Vama ocigledno nezanimljivo, uporno istrajavate i ne skrecete sa wiki-vatikanskog puta. Nije onda ni cudo sto Vasa rubrika ‘S*anje stvari’ polako pocinje da se siri I na druge rubrike.