На Богословском факултету мора постојати табуисана чаша за воду коју сме дотаћи само јереј Зоран. На чаши би могло да пише и „Тесла“, али би примереније било „Учитељ васељене“

Извор: Поуке.орг

Целокупна црквена и шира јавност била је сведок оштре преписке владике Иринеја и владике Максима поводом ставова овог другог у којима је пружио подршку неопапистичкој фанарској еклисиологији у вези са давањем „аутокефалије“ украјинским расколничким групацијама и довео у сумњу исправност стицања аутокефалног статуса Српске Православне Цркве. Нажалост, Сабор није смогао снаге да санкционише Максимову (што би рекао умировљени еп. Атанасије) цркворушитељску активност. Но, добро је да се све дешавало пред очима јавности и да му је сужена могућност да настави са овом субверзијом у оквиру СПЦ. Али се на маргинама овог „сукоба“ збива и нешто друго, врло занимљиво. На сајту „Поуке“, огласио се у вези са „Максимовим случајем“ јереј Зоран Ђуровић текстом „Зашто треба уклонити владику Максима„.

Неодмерено и неуравнотежено, по чему је иначе познат, овај клирик Цариградске патријаршије изгрдио је и нагрдио епископе СПЦ, „објаснио“ им ко је и шта смера Максим (као да они то и сами не виде) успут се прогласио за пророка, стављајући себе у раван са светим Јустином Ћелијским, и рекао владикама да му не излазе на очи кад се буде остварио негативни сценарио који он предвиђа. Извињавам се – пророкује. Наравно, неупућенима је потпуно невероватно да се на сајту који је део Мисионарског одељења СПЦ може појавити овакав дрзак текст који „држи буквицу“ целом Сабору СПЦ? (Слично је, пре две године, владике „приводио к познанију права“ у тексту под знаменитим насловом „Апел владикама да не зезају попове“, који почиње речима: „Прошли су дани, тако да могу да напишем сувисли одговор на несувисли потез нашег патријарха“.) Свашта је, нажалост, могуће у СПЦ, па и оваква ствар. Но, упућенији знају да је форум тог сајта у ствари неформална „катедра“ римског доктора теологије Зорана Ђуровића. На том форуму он је свашта напричао, мисионарећи „ново богословље“ и стекао бројне поштоваоце, поклонике и трабанте. Међу таквима има немало свештеника, свршених богослова и студената теологије. Шта год да напише, пола форумске популације најпре доживи егзалтацију што их је богословско сунце обасјало зрацима нових истина, па онда марљиво крене да упија и тумачи те истине. А писао је много и вредно. Ево делића из његових „богословских и делатних поглавља“:

„Мени није јасно како не видите (ову херезу сам изнео код о. Љубе на Светосављу), да смо без КЦ (Римокатоличке цркве – Р. Л.) крњи, кљакави и да нам Бог не да да будемо саборни.“

„Ја бих волео: 1) Да ми моја православна браћа докажу без икаквих сумњи са смо ми пуна католичка црква, и 2) Када се види да то нисмо, да дају РАЗЛОЖНО ТЕОЛОШКО објашњење зашто смо у болесном стању, а да ми не наводе никакве геополитичке и економске разлоге. Истина је крајње једноставна и банална: Без папе ми смо болесна црква.“

„Ја ладно причешћујем католике. Као што их и сахрањујем и вршим друга молепствија.“

„… Друго, смрт није ушла због Адамовог греха. Она је једноставно наша, људска природа. Јер, „у дан у који једеш, умрећеш“, а видимо да су ови поживели ихаха! Али су умрли тако што су избачени из рајског стања, односно релације коју су имали са Богом“.

„… На твоју жалост, Арије је био канонски и православни поп. Они које је причешћивао били су причешћени. Јер он не освећује дарове, него Христос. Арије је имао исту веру и док је био у католичкој цркви.“

Дакле, Ђуровић је текст о еп. Максиму објавио, уредништво га је послушно, омађијано „ауторитетом“ пророка и доктора теологије, пустило у промет, и кренуо је форумски ријалити програм.

(А, да, заборавих пре тога да изнесем мишљење о томе зашто је јереј Ђуровић, сврставши се на страну еп. Иринеја бачког и хвалећи га на сва уста, уопште добио порив да се толико бави еп. Максимом и да брани православље и аутокефалију СПЦ од Фанара и Максима? Ствари су, претпостављам, много тривијалније него што изгледају. Највероватније – кажем „највероватније“ јер нисам пророк и прозорљивац као Ђуровић да бих могао да будем сигуран у своје судове – јесте да је права побуда Ђуровићевог деловања, с једне стране, анимозитет према епископу Максиму који га је, вели, нечасно спречио да постане професор на Православном богословском факултету у Београду и, са друге стране, процена да је погодан тренутак да, ухвативши „повољан ветар“, односно актуелну смутну ситуацију, покуша да оствари свој животни сан – катедру патрологије на Богословском факултету – овог пута приближавањем – читај: додворавањем – епископу Иринеју.)

Као и у сваком ријалитију, и овде има пуно вређања, исмевања, пљувања, речју неподопштина сваке врсте. Главни протагониста је, као и увек, несуђени професор Ђуровић.

Тако, на страни 3. ове теме он вели, одговарајући свештенику Небојши:

„Не лупај. Владике имају своју функцију као и ми своју. Али Црква није њихова прћија. Исус није био никакав владика, али је к…о фарисеје и првосвештенике. То што су га после ови рокнули, то је друга ствар.

Проблем је са твојом перверзном идејом да се народ ништа не пита. Јустин је био поп и тражио је да му сабор полаже рачуне! Што ја не бих то могао?“

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/58616-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE-%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B0-%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B0/&page=3

Чудно вам је да неко каже сабрату свештенику „не лупај“ и да су фарисеји Христа „рокнули“? (Ово друго у ствари није чудно него богохулно.) Чудно вам је да свештеник, и то друге Помесне Цркве, сматра да има право да од Сабора СПЦ тражи да ЊЕМУ полаже рачуне? Па јесте чудно у реалном и пристојном црквеном животу, али не и на интернету, не на форуму сајта „Поуке“. Ђуровић је пре три године на истом сајту, на теми: „Потискивање сећања на католике: случај св. Стефана Првовенчаног“ рекао за еп. ваљевског Милутина да је бесомучан и да лупета. Наравно, због тога није ни опоменут, а камоли банован.

Но, вратимо се актуелној теми о еп. Максиму. На страни 33. каже Ђуровић истом свештенику Небојши:

„Ти и слични теби немате новозаветне вере. Замисли, не дај боже, да сам ја заиста пророк и да ти се Дух Свети преко мене обраћа! Чему би могао да се надаш? Колико је било опичених светаца? Имамо целу категорију заведено под „лудаци Христа ради“. И ти им певаш службу.“

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/58616-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE-%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B0-%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B0/&page=33

Нисте никад чули да неки хришћанин за јуродиве Христа ради каже да су опичени? О свештенику који би то рекао и да не говоримо. Нисам ни ја. Али ево, човек који се жали што није постао професор на Богословском факултету у Београду, отвара нам нове видике и наговештава како би изгледала његова професура.

Но пророк није обичан човек, на њега се примењују други критеријуми него на обичне смртнике. А како знамо да је пророк? Врло једноставно. Бог му је јавио да треба да се клади да ће Ливерпул да победи Барселону са 4:0. Он уплатио тикет и добио 500 евра. А други пут, кад је несрећни теолог Милојков довео у сумњу да он има пророчки дар, он замолио Бога да му да неки знак којим би Милојкова уверио да је пророк. И дође му глас да купи греб-греб лутрију. Он купи, огребе и добије 550 евра! Чудно вам је како Бог помаже некоме да добије на коцки? Присећате се и оне жене погађачице из „Дела апостолских“ која је ишла за апостолима и викала да су они слуге Бога вишњег, а апостол Павле из ње изагнао тог нечистог духа (Д. Ап. 16, 16-18)? Право да вам кажем, и ја сам се тога присетио.

Мислите: ма то се Ђуровић шегачи, не мисли озбиљно. Хм… да не мисли озбиљно, не би самопрокламовање у пророка ставио на сам почетак свог текста о еп. Максиму. То прво. А друго, када му је један форумаш препоручио да се моли уместо што празнослови, па би можда и био пророк из своје уобразиље, Ђуровић му је одговорио да то што је погодио резултат утакмице Ливерпул – Барселона није никаква уобразиља (него доказ да је он пророк).

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/58616-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE-%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B0-%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B0/&page=15

Али добро, треба ствари гледати са ведрије стране. Можда би јереј Ђуровић могао, ако добије професорско место, да својим погађачким даром реши евентуалне финансијске проблеме факултета. А и могао би да издејствује да се при факултету отвори једна православна кладионица за професоре и студенте. То би био потпуни новум и остало би забележено у аналима СПЦ као велико постигнуће професора Ђуровића. Тада би, осим њега самог, могли да му се диве и други људи. Не би онда више он морао да сам себи саставља овакве похвале:

„Не знам да ли си размишљао да ово може да остане као Бокачов Декамерон, или Дантеов Рај-Пакао? Или Његошева Луча? Да ли ти је јасно да ће ово остати за будућа поколења где ће се људи слободног духа позивати на Авине списе, а тебе помињати као Салијерија? Ја ћу остати као светлост људима, ти као мрак. Један обичан бирократа, а недајбоже и издајник. Да ли си укачио колико је моје сведочанство моћно? Да сведочим пред Црквом и Светом“.

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/58616-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE-%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B0-%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B0/&page=60

Или овакве:

„Они су рекли да сам им постао Учитељ. Гле, православни поп, узе да учи католике како се чита Августин!. Јесам болестан и одвратан. И Учитељ васељене. Викторино Гроси то рекао. Ти сада учиш нас.

Пријатељу, ти то ниси ни у шали имао. Ја сам пак то доживео у збиљи. Доживео сам да се мој истраживачки метод предложи за наредна истраживања. О томе ти не би могао да сањаш. Нисам само написао докторат, него је мој метод ушао у методологију докторског истраживања. Сада католике на Августинијануму малтретирају са Авом. У Загребу имам чашу на којој пише Тесла. Јер је то моја чаша за воду. Секретарица напише: Долази отац Зоран, нико ништа да није пипнуо! Да ли си ти, Мона Лизо, доживео ишта слично?

Ниси. Направио сам везиво које не постоји у свету за велике површине на стаклу. Да није гризај или сл.

Са Марком Рупником сам тамо сарађивао. Да ли знаш ко је Рупник?

Не постоји нешто што би било врх светске науке или уметности а да ја нисам ту.

Стаматис кога протежираш је испод мене. А говорим по објективним мерилима. Јер се мени и Стаматис и Кордис допадају. Могу само да уче. Ти ниси из те приче па да би могао да судиш.

Чудно је да кад се помене Ава, одмах испада неки светски врх. Оно, као Ђоковић и слично.“

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/58616-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE-%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B0-%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B0/&page=72

(Отписано форумашу под псеудонимом „Психула“ за кога јереј Ђуровић сматра да је лично еп. Максим, па му се тако и обраћа.)

Е па хајде да видимо сад те владике у Сабору СПЦ, професоре у колегијуму Богословског факултета и осталу православну боранију који би смели да помисле да оваква научна и уметничка громада не буде професор на Богословском факултету. С тим да, подразумева се, задржи и своју катедру на сајту „Поуке“. Макар као почасни професор. Није ваљда проводио дане и дане на њему тек тако?! Колико је незнавених читалаца својим писањем просветлио, колико њих научио страху Господњем који је почетак (богословске) мудрости? Ехееееј!

Подразумева се, такође, да и на Богословском факултету мора постојати табуисана чаша за воду коју нико други не сме дотаћи осим јереја Зорана. На тој табуисаној чаши би могло да пише и „Тесла“, али би, мислим, у светлу свега изнетог, много примереније било да пише „Учитељ васељене“. Или, евентуално, „Светлост људима“.

Ставови изнети у рубрици „Разномислије“ не одражавају нужно и становиште „Стања ствари“

Categories: Разномислије

Tags: Зоран Ђуровић, Поуке, Родољуб Лазић, СПЦ, владика бачки Иринеј, епископ Максим, украјински раскол