Позивање на породичне вредности, породичну политику и борбу за живот Србије не значи никакве забране или задирање у личне одлуке већ позив да се створи амбијент у коме ће свака породица моћи да оствари свој пуни потенцијал
Јелена Вујановић
Међународни дан породице је прилика да размислимо шта нам значи породица. Ја лично долазим из породице са четворо деце и то је обогатило и обликовало мој живот. Научила сам да мислим о другима у заједници, да волим и делим и да се понашам одговорно.
Али шта уопште значи када у политици кажемо да је потребно пружити подршку породицама?
Када кажем подршка породицама не мислим само на подршку породицама са више деце, већ на подршку свим породицама.
Када кажем Србија треба да постане пријатељ породице не мислим да треба да постане непријатељ појединца, већ управо да му помогне да заснује породицу и оствари се у оквиру ње.
Када кажем породичне вредности, не мислим на погрешно схваћене патријархалне вредности и слику жене сведене на кућне послове, већ на вредности као што су разумевање, подршка, одговорност према другим члановима заједнице и љубав.
Да будем до краја јасна, позивање на породичне вредности, породичну политику и борбу за живот Србије не значи никакве забране или задирање у личне одлуке већ позив да се створи амбијент у коме ће свака породица моћи да оствари свој пуни потенцијал без сталног страха за егзистенцију и безбедност.
За то је потребна подршка младим паровима да уопште заснују породицу и реше стамбено питање. Потребна је боља заштита трудница од отказа, бољи услови породиљског одсуства и веће могућности за комбиновање каријере и мајчинства. Потребно је увођење олакшица и бенефита за приватне компаније које запошљавају једног од незапослених родитеља или омогућавају клизно радно време. Потребне су пореске реформе које ће значити смањивање пореза на зараде и имовину у односу на склапање брака и број деце.
А потребна је, пре свега, нормална, здрава и сигурна друштвена средина које тренутно нема и на чијем стварању морамо радити сви заједно. Јер створити нормалне услове за живот свих породица у Србији није питање политичког опредељења, већ здравог разума и бриге за општи интерес.
Јелена Вујановић je директор Инфо службе Двери и докторанд на Факултету политичких наука
Categories: Да се ја питам
После овога (и сличних изјава) јасно је да су Двери задржале још само своје име, а од свих осталих базних ставова није остало ништа. Туга и јад! Сви смо грешни, али они који саблажњавају све око себе, шта они могу да очекују у предвечерје Осмог дана?!
Gospode Bože kakva besramnost! Sram i besramnost istovremeno! Ako ima nešto zbog čega padam u greh gneva to su — koji zloupotrebljavaju Pravoslavlje. Predstavljaju se kao Pravoslavni a u svom radu… Ali, gledam uvek da moj gnev ide najviše do ironije. Pazite sad – Dveri kažu u svom Programu da će “upoznavati sa posledicama abortusa”. Oni koji hoće da “podižu svest o značaju porodice” neće zabraniti ubijanje dece. Ali dobro eto nadmeni — i — misle valjda da su ljudi u Srbiji ludi pa da ne znaju da je eto… porodica blagoslov Božji i važna za ljudski život. Ako pogledate Program Dveri i drugih delova — Srbije primetićete dobri ljudi da su ti ljudi toliko osioni da u svojim Programima i planovima se čak ni ne trude da ih obrazlože. Toliko su nasilni da misle da su šta i kako Srbije valjda samo nekakve koske koje eto… bace slobodnim ljudima da o njima misle…
“Потребна је боља заштита трудница од отказа, бољи услови породиљског одсуства и веће могућности за комбиновање каријере и мајчинства. Потребно је увођење олакшица и бенефита за приватне компаније које запошљавају једног од незапослених родитеља или омогућавају клизно радно време. Потребне су пореске реформе које ће значити смањивање пореза на зараде и имовину у односу на склапање брака и број деце.”
Od čijeg novca gospođo? Zašto su — i — iz Dveri toliko nasilni prema slobodnim ljudima? Hoće li bar biti glasanja o svakoj od tih ideja? Koja je to ideologija? Zašto se Dveri lažno predstavljaju?
Ни после пажљивог читања чланка не може се запазити нешто што је изазвало такву љутњу и гнев коментатора. Чега то има “богохулног” и “нехришћанског” у порукама г-ђице, или г-ђе Вујановић? Она се не противи намерама да неки грађани одустају од брачног и породичног живота. Али, да треба позитивно гледати на брак и породицу, није неморално. На то упућују и све цркве и религије. А о томе се говори у надлежним ресорима у Влади Србије. Не могу се правдати недостатком средстава за помоћ породицама и младим брачним паровима. Ако погледамо где све иду наше паре из Буџета, у разне домаће “субвенције” страним предузећима, донације и “фондације” широм света, видећемо да се могу усмерити у подмлађивање државе. А та улагања ће се боље вратити од оних других “улагања”.
@разлози за бригу
До скорог времена у свим изјавама из кругова Двери било је сасвим јасно на чега се мисли када се каже “породица”. Но, ево, почели су да говоре политички коректним речником, којим се у “све породице” сасвим лепо уклапају и заједнице хомосексуалаца и осталих болесних душа, а такође и сви они настрани и криминални начини добијања деце. Ово је само један детаљ – ко прочита пажљиво целу изјаву наћи ће још тога веома “позитивног” које има тенденцију да заврши у веома ружном епилогу.
А ко мисли да је довољно само користити лепе, позитивистички усмерене речи да би се дошло до доброг плода нека се само сети свих “лепих” речи мноштва политичких вођа наше прошлости и садашњости и у чему су се оне завршиле. Ето, неки моји (времешни) рођаци су до краја уверени да наш АВ-АВ председник говори и мисли добро, а већег лудила ја нисам видео у животу!
“Одгајите дрво добро са добрим плодом, или одгајите дрво зло, са злим плодом. По плоду ће се дрво познати”
Господине Милораде, видим да сте усвојили дефиницију породице коју формулише хомосексулани лоби. За Двери и г-ђицу Јелену породица је оно што јој говори сама реч у СРБСКОМ језику: заједница мушкарца и жене ради заједничког живота, љубави и рађање ПОРОДА. Таква веза између РАЂАЊА, ПОРОДА И ПОРОДИЦЕ постоји само у Србском језику и његовим дериватима (хрвцки, бошњачки, монтенегрини) и пољско-кашубском и чешко-словачком (родзина, родина). У другим словенским и романско-германским језицима такве очигледне терминолошке везе нема (фамилија у разним варијантама), па је њима лако продати геј-дефиницију фамилије као заједница два људска бића ради “љубави”.
@Антибот
Хвала, увек је добродошао добронамерни коментар.
Вероватно бисмо се сад ми могли конфонтирати око тога “шта је то г-ђица Јелена подразумевала”, али кад је у наступима Двери дошло дотле да треба да размишљамо шта је говорник хтео да каже, то је већ велики аларм (за мене), јер је две деценије уназад са Дверима увек било јасно шта се поручује.
Управо из разлога којег сте поменули ви – неименовани “Антибот”, данас је НЕОПХОДНО исказати шта се подразумева под “добро”, “љубав”, “породица”, “толеранција”, “демократија”, …. (и много таквих, данас тотално девалвираних речи и појмова). Онај ко то не учини, јасно је да се додворава “и једнима и другима”, а за мене је то знак за активирање аларма! За мене је принцип да моје “Да” буде заиста “Да”, и да “Не” буде заиста “Не”. Међуистине, неискрено додворавање политичким неистомишљеницима или бирачком телу и сличне манипулативне радње за мене су неприхватљиве.
Да будемо јасни, до скорог времена ја сам апсолутно био ЗА програм и рад Двери, о томе знају људи из Двери (НС) а и многи изван, којима сам пред-очавао зашто је тај покрет (а сада партија) најбољи избор, достојан поверења, а имао сам и позитивне сигнале од људи који лично познају Бошка Обрадовића. Оног момента када се почело ступањем у коалиције са слугама нечастивог (да их не именујем, онај ко схвата шта то значи – знаће на кога се односи), ради постизања неког привремено “бољег политичког статуса”, моја “лампица” се упалила. Када су из Двери почели да нестају они који су до јуче били носиоци србско-православно-светосавског лика и програма, лампица је почела да сија све јаче, а данас, слушајући ове и овакве говорнике, та лампица трепери већ непријатно. Сада захваљујем Богу што се нисам учланио у партију, некако предосећајући да у политичком животу чак и такви људи могу морално да поклекну. Ђаво не спава, а ми ако не бдимо стално, готови смо.
И за крај ове поруке, само још један извод из говора г-ђице Јелене: “… погрешно схваћене патријархалне вредности и слику жене сведене на кућне послове”. Овде много пре уобичајеног здравог погледа на породицу и жену у њој (а што је раније било јасно свима у Дверима) видим феминистичку мржњу на све што је традиционално (рецимо јасно – хришћанско) и зло које је феминизам донео у свет.
Што рече пре дан-два један умни човек – а зашто г-ђица Јелена не велича жену и њене традиционалне улоге у породици као подвиг и јунаштво, што и јесте, уместо да их омаловажава за рачун “каријере” и “успеха”? (наведено по сећању). Чије је то схватање традиционалних вредности погрешно? Не сећам се да сам то до сад чуо у Дверима.
Свако добро!
Не могу себе да сврстам у неке велике вернике али у свет обичних нормалних људи свакако се могу сврстати. Разговарао сам са пријатељима, сви смо времешни, шта подразумевају кад се каже “породица”? Одговор је био муж, жена, деца, бабе, деде. Ново говором рекло би се традиционална породица у Срба. Породица је заједница-брак мушкарца и жене који не могу да имају деце али су њих двоје породица. Породица је и када живите са децом која се из неког разлога нису удала или оженила.
Колико видим ауторка чланка је јасно мислила на породицу која треба да рађа потомство и како тим породицама омогућити да то остваре у овако хаотичном друштву а да при томе и муж и жена остваре и своје циљеве у животу.
Мислим да они који нису у браку такође треба да се радују рађању деце јер време брзо пролети, старост час стигне па и о њима неко тада треба да поведе бригу, ако нема деце неће бити никога “да им дода чашу воде”.
На нашу жалост код нас је наталитет толико мали да је жалосно о томе само причати а као друштво ништа не предузимати.