Драгана Трифковић: Избори у Јужнофричкој Републици

Избори су протекли у мирној атмосфери и били су спроведени у складу са постојећим законима Јужноафричке Републике. Ускоро се очекује објављивање званичних резултата од стране Независне изборне комисије (IEC) којима ће бити окончан изборни процес

Драгана Трифковић у Јужноафричкој Републици (Фото: Приватна архива)

У Јужноафричкој Републици (ЈАР) су 8. маја одржани општи избори на којима је према првим информацијама, гласало око две трећине бирачког тела. Према подацима Независне изборне комисије за изборе се раније регистровало нешто мање од 26 милиона 730 хиљада  гласача. На изборима је укупно 48 партија регистровало своје кандидате за Народну скупштину.

Ово су шести избори по реду од краја „апартхејда“ 1994. године. Јужна Африка има парламентарни систем власти. Народна скупштина се састоји од 400 чланова изабраних пропорционалном заступљеношћу затворене листе. Две стотине чланова се бира са националних страначких листи, а осталих 200 се бира са покрајинских листи у свакој од девет провинција. Председника Јужне Африке бира Народна скупштина након конституисања. Мандат народних посланика траје пет година, колико и председнички мандат који је ограничен на два узастопна мандата.

Фото: Приватна архива

Садашњи председник ЈАР Кирил Рамафоса је у фебруару 2018. заменио Јакоба Зуму, који је дао оставку. Рамафоса руководи владајућом партијом Афрички национални конгрес (АНК) /African National Congress (ANC) која је на власти од укидања „апартхејда“ и избора Нелсона Менделе 1994. године. АНК је основана 1912. године као Јужноафрички национални родни конгрес /South African Native National Congress (SANNC).  Основна идеја ове странке је била окупљање свих Африканаца око одбране права и слободе. Залагали су се за давање права гласа свим црним Јужноафриканцима као и онима који имају различито односно мешовито порекло. Од 1948. године се ова партија залагала за укидање политике „апартхејда“ коју је спроводила Национална партија изабрана само гласовима белих. Након 1960. године када је полиција убила 69 Африканаца и ранила стотине њих током мирног протеста, забрањен је рад АНК што је довело до формирања герилског покрета Копље нације /Umkhonto we Sizwe (Spear of the Nation).Циљ овог покрета био је борба против „апартхејда“ свим могућим средствима. Борба је трајала до 1990. године када је Нелсон Мандела пуштен из затвора и када је укинута забрана АНК. Након тога су гласачи 1992. године одбацили „апартхејд“ на референдуму, а 1994. године је АНК победио на изборима.

Фото: Приватна архива

Међу опозиционим партијама постоји неколико њих које се боре за власт и чији утицај јача, али још увек ни једна од њих не угрожава владајућу странку.

Демократска Алијанса (ДА) коју води Муси Маимане, бивши градоначелник Кејп Тауна се залаже за већу интеграцију друштва. Они тврде да је политика владајуће АНК довела до „затвореног друштва за неке“ и сматрају да Јужноафричка Република треба да се фокусира на међуетничку сарадњу у друштву. У претходном мандату је ДА имала 89 места у Скупштини.

Фото: Приватна архива

Економски борци за слободу (ЕФФ) је странка која је формирана у јулу 2013. године од стране протераног вође омладинске лиге АНК-а, Јулиуса Малеме. Она заузима снажну анти-АНК позицију у својој крајње левој економској платформи, као што је позивање на експропријацију земљишта без компензације и национализацију рудника Јужне Африке и Јужноафричке банке резерви. Ова странка је у претходном сазову Парламента имала 25 места.

Фото: Приватна архива

Насупрот ЕФФ у идеолошком смислу налази се Фронт слободе плус / Freedom Front Plus, конзервативна партија белих сепаратисте коју предводи Питер Гроенвалд. Према манифесту странке који је објављен у марту 2019. године „Фронт слободе Плус је неопозиво посвећен остваривању заједница, посебно Африканаца у смислу  међународно признатог права на самоопредељење, као и унапређењу њихових права и интереса. Ова странка је освојила 4 мандата у претходном сазиву.

Фото: Приватна архива

Изборе који су одржани 8. маја 2019. надгледало је неколико организација, између осталих, друга по броју међународних посматрача, била је „АФРИК“ организација.

Она окупља међународне посматраче из европских, азијских и афричких земаља као што су:  Монголија, Србија, Немачка, Индија, Русија, Мозамбик, Бенин, Камерун, Јужноафричка Република, Обала Слоноваче. Зимбабве и др.

Фото: Приватна архива

У претходној години сам имала могућност да надгледам изборе у Зимбабвеу и Демократској Републици Конго као сарадник ове организације и једини представник из Србије.

Међународни посматрачи „АФРИК“ су надгледали изборе у свих 9 провинција ЈАР, а моја посматрачка мисија је била у провинцији North West. На дан избора сам присуствовала отварању бирачког места у граду Клеркдорп, затим сам обишла 6 бирачких места у неколико различитих градова, а на крају сам надгледала бројање гласова.

Избори су протекли у мирној атмосфери и били су спроведени у складу са постојећим законима ЈАР. На бирачким местима које сам обишла са колегом Ришабом Сетијем из Индије, нису забележене никакве примедбе. На свим бирачким местима које смо обишли, разговарали смо са партијским агентима који су пратили изборе. Нико од страначких агената који су били присутни током целог дана на бирачким местима (како из владајуће партије тако и из опозиције), није изнео било какве примедбе на изборни процес.

Ускоро се очекује објављивање званичних резултата од стране Независне изборне комисије (IEC) којима ће бити окончан изборни процес.

Фото: Приватна архива

На претходним изборима 2014 . године, владајућа партија АНК је освојила 62% гласова бирача односно 249 места у Парламенту ЈАР. Сада се нада да на овим изборима неће доћи до значајног пада рејтинга странке. На основу пребројаних гласова у 23% бирачких  јединица АНК је према објављеним резултатима освојио 55% гласова.

Нова власт ће морати да се суочи са многобројним проблемима као што су незапосленост, криминал и корупција и да понуди својим грађанима нове перспективе.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије у сарадњи са AFRIC

Advertisements


Категорије:Светске ствари

Ознаке:, , ,

12 replies

  1. ANK je članica socijalističke internacionale… http://www.socialistinternational.org/about-us/members/

    „Kada govorimo o posedovanju zemlje ubeđen sam da je u pitanju najveća zabluda našeg vremena u Južnoj Africi, to poimanje da su belci ukrali zemlju. To je moderna fraza, rečenica koju stalno čujete od političara. Činjenice su da postoje milioni belaca u Južnoj Africi. Neki belci su radili užasne stvari u Južnoj Africi. Neki crnci su takođe radili užasne stvari. U smislu kako je zemlja stečena to je duga i komplikovana istorija. Uopšteno govoreći postojala su tri načina na koji su belci sticali zemlju pre aparthejda. Prvi način je bio uzimanjem prazne zemlje. Postoje ljudi koji kažu da je to mit, da prazne zemlje nije bilo. Postoji mnogo načina da se to dokaže. Jedan način je da je to veoma dobro dokumentovano. To je dokumentovano i od belaca i od crnaca istoričara. Pre Velike migracije (The Great Trek – migracija holandskih naseljenika od Kejp kolonije ka istoku i unutrašnjosti Južne Afrike – izvor: Wikipedia), kada su se Afrikaneri kretali ka severu poslali su izviđače da istraže da li postoji zemlje za njih. Našli su velike prostore. Možemo mnogo govoriti o tome ali evo jednog primera. Južna Afrika je veoma suva/sušna zemlja. Ustanovljeno je da ukoliko nemate tehnologiju da iskopate borehole (rupa radi izvlačenja vode/bunar), možete preživeti samo na oko 30% površine Južne Afrike. U to vreme nije bilo boreholes. To je dovoljno kao dokaz da je postojalo dosta prazne zemlje. Drugi način na koji su belci sticali zemlju je kroz sporazume. Postojalo je mnogo sporazuma i zapisani su. Nedavno se i kralj Svazilenda saglasio rekavši da zna da se u istoriji Svazilenda kralj Svazija sporazumeo sa Voortrekkers (Buri/holandski pioniri – naseljenici) i dao im veliki komad zemlje u zamenu za usluge koje su njemu učinili. To se desilo i dokaz još postoji. Sporazum još postoji. Treći način je najkontroverzniji – osvajanje. Govori se kako su belci ratom uzimali zemlju. Prvo, to je bila opšta praksa u Africi među crnačkim plemenima, naročito među Zulu plemenima. Kada govorimo o sticanju zemlje od strane belaca na taj način to je zaista bio izuzetak. Buri su oterali kralja Mzilikacija (Mzilikazi) na deo teritorije što je današnji Zimbabve i uzeli taj deo zemlje. Potom su neka crnačka plemena tražila od Bura da im vrate teritoriju koju su osvojili i vratili su je. Sve se to dešavalo pre aparthejda. Da, bilo je diskriminatornih zakona pod aparthejdom koji su primenjivani nad zemljom koja je već stečena na legitiman način. Činjenica da su postojali takvi zakoni se sada koristi kao argument zašto sada treba da „uzmu zemlju nazad“. To je potpuna laž/zabluda.

    Свиђа ми се

  2. Prema zvaničnim statistikama, u poslednje dve decenije u Južnoj Africi bilo je u proseku dva napada na farmama svaki dan i dva ubistva na farmama svake nedelje tj. napada prema farmerima. (Navodi da je bilo dosta slučajeva gde bi mučitelji belaca – farmera pauzirali mučenje da ručaju a zatim ga nastavljali i da su čak nosili jelo sa sobom pre napada… Navodi primere ubistava i mučenja odraslih/belaca, čupanje noktiju, sečenje tela makazama itd.) Bilo je i nekih zaista, zaista šokantnih slučajeva, naročito onih koji imaju veze sa decom. To su najužasnije priče. Jedan primer Potrider (? ako sam dobro razumeo) porodice. Vratili su se iz grada proslavljajući godišnjicu braka. Kada su se zaustavili ispred kuće napala su ih tri napadača. Otac se borio ali oni su bili naoružani a on nije. Jedan napadač je bio naoružan vilama, drugi nožem a treći mačetom. Borili su se po celoj kući. Nakon toga su se, prema policijskom izveštaju mogle videti mrlje od krvi po celoj kući. Na kraju je otac pao kod zadnjih vrata. Krvario je tamo i umro. Autopsija je otkrila su ga izboli 151 put pred očima žene i dvogodišnje ćerke. Istraga je otkrila i tragove stopala ćerke u krvi oko tela njenog oca. Nakon toga su pucali devojčici u glavu i bacili su je u kutiju. Kutiju su ostavili u ostavi napolju. Zatim su ubili i majku nakon što im je dala ključeve od sefa. Zatim su se vratili po telo ćerke i bacili ga na telo majke. Zatim su napisali i poruku: „Ubili smo ih i vratićemo se“. Uhvaćeni su i u zatvoru su. Jedna od najčudnijih stvari u ovom slučaju je što je sud zaključio da je njihov motiv bio samo da kradu a imali smo ponavljanje takvih slučajeva. Bio je slučaj čoveka koji je učinio pet ubistava farmera (belaca). Na sudu je rekao da ga je njegova mržnja prema belcima na to navela. Zatim je rekao da je za njega ubijanje belih farmera kao odlazak na posao. On je proglašen krivim ali je sud rekao da nije mogao da nađe rasni motiv za ta ubistva. Ima i drugih primera. Primer porodice Vijeno, južno od Johanesburga. Otac se zvao Toni, ne sećam se imena majke. Dvanaestogodišnji sin se zvao Amaru. Kidnapovali su ih i odveli u različite sobe u kući. Silovali su majku tako da su otac i sin mogli to da čuju to u drugim sobama. Onda su je ubili pucanjem u glavu. Potom su ubili oca Tonija. Amaru, dvanaestogodišnji dečak, je čuo da su silovali i ubili njegovu majku i da su ubili njegovog oca. Zatim su napunili kadu ključalom vodom, vezali Amarua i spustili ga naglavačke u ključalu vodu. Izjavili su to na sudu i potvrdili da se desilo. Rekli su i da se sećaju kako je Amaru plakao znajući da će ga spustiti u ključalu vodu… Zatim su isekli utrobu porodičnom psu.

    Još jedan primer Mari Andre Ernest. Njena porodica je napadnuta u oktobru 2016. Imali su tri ćerke, dve još bebe i najstariju ćerku od 6 godina. Ona je bila i u 36. nedelji trudnoće. Živeli su na farmi u dvospratnoj kući. Cela porodica je gledala TV na drugom spratu. Kada su deca zaspala ispred televizora odnela je bebe u krevet, a starija ćerka, mala Mika je spavala ispred televizora. Probudila se usred noći i čula je da psi laju. Probudila je svog muža, koji je bio u jako umoran i u polusnu i rekao da misli da je u pitanju mačka i da proveri. Kuća je bila obezbeđena kao zatvor. Vratila se u krevet pošto je mislila da psi nisu toliko uznemireni pa da je verovatno mačka u pitanju. Zatim bi još čula buku ali bi pomislila da je u pitanju neko od njene dece jer je znala da je kuća zaključana i pokušala je da zaspi. Tada je videla dvojicu ljudi kako stoje ispred nje uperivši joj pištolj u lice. Počela je da vrišti. Ona, njen muž i mala Mika su bili na prvom spratu. Njen muž Johan je hteo da pokaže napadačima da se ne plaši i ležeći opušteno na krevetu je rekao da uzmu sve što hoće samo da ne povrede njegovu porodicu. Pokazao im je gde su sve dragocenosti i objasnio sve. Potom je jedan napadač rekao ne, pokazujući na drugog napadača rekao je da je taj čovek ubica i da su došli da ga ubiju. Otvorili su vatru prvo na malu Miku ali su promašili. Ona je trčala po sobi. Pucali su u Johana (oca) pet puta. Prvi metak ga je pogodio u srce a zatim su gađali i u njegove ruke, noge i drugo. Zatim su zgrabili Mari Andre i hteli da je odvuku dole u prizemlje. Mala Mika nije mogla da dođe do majke jer su ubice bile između njih dve. Napokon je uspela da dođe do majke koja je tada sedela. Kako su pokušavali da je odvuku dole mala Mika je podigla ruku kao da se nalazi u učionici i da želi da priča sa napadačima. Rekla je da ima svoju kasicu-prasicu i da uzmu njen novac samo da ostave njenu majku na miru. Kada je Johan to čuo još je bio živ. Ustao je i pošao ka njima ali nije znao da je napadačima ostao još jedan metak. Samo je izustio: „Molim vas“ a napadač je rekao: „Samo ga ubi“. Pucao je u glavu Johanu i ubio ga. Zatim su nastavili da se svađaju sa Mari Andre i potom su samo opušteno izašli iz kuće i nestali.
    (neke od izjava Ernsta Roca/Roeca (Ernst Roets) date prilikom intervjua koji je vodio Stefan Molinu (Stefan Molyneux). Govorio je o Mendeli, vezi vlasti ANC sa nasiljem prema belcima itd. Ernst Roets, advokat i aktivista za ljudska prava. Zamenik je direktora AfriForuma, nevladine organizacije koja se bori za prava manjina sa fokusom na prava Afrikanera. Autor je knjige Kill The Boer. „Kill the Boer“ (u prevodu: „Ubij Bura“ je pesma/popev koji su pevali neki političari ANC-a Objavljeno na Jutjub kanalu Stefan Molyneux 23.08.2018.)

    Свиђа ми се

  3. @Jr
    Poštovani gospodine,
    Vi kao da ne znate da vlasništvo nije uvek pitanje legaliteta, već i pitanje sile i zakona jačeg. Vaša priča o Afici u kojoju caruje drugarstvo, i gde su belci legalno i bez borbe stekli skoro celu zemlju u SAF, nije mnogo uverljiva. Vratite se malo u prošlost, nekih tridesetak godina, pa vidite šta su posedovali ti vaši „pioniri“, a šta domaće stanovništvo, i kakva je prava ko imao u sferi kretanja, učešća u vlasti, obrazovanja itd. Inače ti Afrikaaneri su tako fin narod da se i njihovi najbliži rođaci Holanđani ograđuju od njih, ne daju im državljanstva, i neće da čuju za njih, ne možete videti nasmejanog belog Afrikaanera tamo po Pretoriji ili JHB. Retko antipatičan narod, ja nisam video antipatičniji, užasne istorije, gde su i sami bili žrtve, naravno, ne od crnaca, već od Engleza. Jedini koji ih poziva za sad je Putin, valjda se ne seća da su ti bili obožavatelji Hitlera koji je pobio desetine miliona Sovjeta. Postoji već eksperimentalna kolonija farmera u Rusiji, pa ako se pokaže kao dobar eksperiment, dovešće ih još jer se ovi plaše osvetničkih udara od strane crnaca. Putin je izgleda uspeo da ubedi Ruse da je bolje da im neko drugi obrađuje zemlju, i ubira plodove, a ne oni sami, genijalno zar ne? A pitanje legalnosti nije ni jedino, gde su još i vekovi zločina, zlostavljanja i ponižavanja, šta ćemo sa tim? E to mora da se PLATI Gospodine, treba da plate svi profiteri tog nakaradnog Apartheid sistema. Jedini razlog zašto crnci nisu završili kao američki indijanci je taj što su se belci pobili između sebe oko zlata, inače bi JAR danas bila kao recimo Australija, ili Novi Zeland.
    Naš veliki prijatelj Nelson Mendela je izborio slobodu, izgleda da je pravda morala da čeka, ali je dostižna

    A vama gospodine jedna kratka poruka:
    Nkosi sikelel’ iAfrika, Maluphakanyisw’ uphondo lwayo, Yiva imathandazo yethu, Nkosi Sikelela Nkosi Sikelela! Nkosi sikelel’ iAfrika, Maluphakanyisw’ uphondo lwayo, Yiva imathandazo yethu,Nkosi Sikelela,Thina lusapho lwayo. Yihla moya, yihla moya, Yihla moya oyingcwele, Nkosi Sikelela, Thina lusapho lwayo.

    Свиђа ми се

  4. @Jr Navodi primere ubistava i mučenja odraslih/belaca, čupanje noktiju, sečenje tela makazama itd.) Bilo je i nekih zaista, zaista šokantnih slučajeva, naročito onih koji imaju veze sa decom.
    …………………………………………………….
    Da, zanimljivo… Mi smo ovde inače od juče pa slepo verujemo u srceparajuće priče o zločinima. Još ti samo fale u ovom izveštaju afrikanerskog „tiska“, zli srbo-ćetnici, Kristijan Amampur i onaj što je dobio Pulicerovu nagradu za montiranu fotografiju bolesnog mršavog zarobljenika. A gde su zločini nad crncima? Šta je sa nasumičnim gađanjima snajperom iz zabave, masovnim pogubljenjima, vešanjima posle nepravičnih suđenja? Da li je iko odgovarao za smrt Stivena Bikoa, nakom krvoločnog premlaćivanja u policiji?

    Свиђа ми се

  5. Idemo redom – jer ipak delujete pristojno bez obzira na sve čime se služite u odgovoru…
    1) Pitanje legaliteta i prava jačeg je nerazumljiv komentar bez ikakvih činjenica i smisla takvog odgovora na moj komentar; 2) „Vaša priča o Afici u kojoju caruje drugarstvo, i gde su belci legalno i bez borbe stekli skoro celu zemlju u SAF, nije mnogo uverljiva“ To nisam rekao. Vi ste. 3) „Vratite se malo u prošlost…“ O tome videti poseban komentar kao odgovor.; 4) „…fin narod…antipatičniji…“ To su samo Vaši utisci, bez smisla, činjenica i dokaza i pokazuju da razmišljate u kolektivističkim kategorijama odnosno nazorima; 5) Putin mi što se toga tiče deluje kao genije i da komunistička tiranija u Srbiji nije jednako glupa koliko je nasilna i umobolna – gledala bi da izvuče korist za Srbiju iz te situacije istovremeno činivši dobro delo spasavanja tih ljudi – jer se radi koliko sam razumeo o veoma veštim poljoprivrednicima; 6) „…obožavatelji Hitlera…“ Ne znam o čemu govorite?; 7) „gde su još i vekovi zločina, zlostavljanja i ponižavanja“ Izvor? Dokazi za zločine? Kontekst? Deluje mi kao da likujete nad nasiljem nad nedužnim ljudima?; 8) „…kao američki indijanci…Australija, ili Novi Zeland; Aaa da… čuvena komunistička propaganda o kolonijalizmu i naročito „zlim Britancima“… Izvori? Dokazi? 9) „Naš veliki prijatelj Nelson Mendela“ Ovo je strašno.; 10) Pesma (valjda?) na kraju treba da bude nekakva poenta?; 11) Izgleda mi da govorite da sam nekakav obožavalac K. Amanpur? Ne. To su samo zapadni komunisti. Dokazi za zločine? Kontekst? Jesam li negirao da je bilo zločina od strane svih? Videti u prvom mojem komentaru: „Neki belci su radili užasne stvari u Južnoj Africi. Neki crnci su takođe radili užasne stvari.“ Dakle, ni ja niti izvori i autori koje navodim. Propaganda se uvek krije u izvrtanju i zlonamernom tumačenju istorije. Protiv takvog zla se borim. 12) Primećujete da odgovarate krijući se tj. ne navodeći mnogo toga preciznog što se može proveriti već izvrćući, stavljajući reči u usta i skačući sa teme na temu? Umesto da razgovaramo dobronamerno i da istražimo sve delove velike priče kao što je Južna Afrika već ste u početku krenuli tako…

    Свиђа ми се

  6. „Nelson Mandela je počeo kao vođa UmKhonto we Sizwe (Koplje naroda), (MK) što je terorističko krilo ANK i Komunističke partije Južne Afrike. Tvrdio je da nije bio član komunističke partije ali su od njegove smrti dokumenti i sama partija otkrili da je bio vođa tog terorističkog krila i da je naredio veliki broj bombaških napada na javnim mestima. Pred sudom se izjasnio krivim za 156 dela nasilja na javnim mestima uključujući i organizovanje bombaških kampanja gde su bombe postavljane na javnim mestima. To je radio dve godine pre nego što je uhapšen 1962. godine. Terorističko krilo (koje je vodio) je nastavljalo da postavlja bombe u crkve i trgovačke centre, naročito oko Božića što je imalo za rezultat smrt mnogo dece, žena i muškaraca. Mendela se nije odrekao nasilja, nije ih nikada osudio i završio je u zatvoru zato što je naređivao bombaške napade. Zatečen je sa preko 50000 nagaznih mina koje su mu poslale komunističke vlasti u Rusiji. Tako da, bio je vođa terorističke vojske. To naravno ne opravdava zla aparthejda. Odbio je da se odrekne nasilja. Predsednik Bota ga je posetio u zatvoru i ponudio da ga oslobodi ako bi rekao da se prestane sa bombaškim napadima ili da prestane da naređuje ili odobrava napade a on je rekao ne, čak i kada je napadao ono što je nazivao strateškim metama (električne instalacije, kanalizacione instalacije itd.) Rekao je da nije ciljao da uzima živote ali da ako takvi napadi ne daju rezultat bio bi više nego voljan da prihvati ono što se dešavalo kasnije – napadi na nedužne ljude.
    Kada je postao Predsednik Južne Afrike, kupio je oružje u vrednosti od 25-38 milijardi randa. Bio je u prijateljskim odnosima sa diktatorima u svetu, posebno sa Gadafijem iz Libije, Suhartom iz Indonezije i bio je veliki obožavalac Fidela Kastra kubanskog diktatora. Bio je posvećeni komunista. Napisao je čitave rasprave o tome kako biti dobar komunista. Možete naći snimke na Jutjubu gde Mendela peva pesme o beskrajnom ubijanju belih ljudi za šta je mislio da je odlična stvar da se dogodi.
    http://www.youtube.com/watch?v=fcOXqFQw2hc
    Kao posvećeni komunista Mendela je, kada je preuzeo vlast 1994. godine u Južnoj Africi, uveo je uobičajene naslepo uzimanje iz vreće (grab-bag izraz na engleskom), samoubilačke socijalističke ekonomske politike. Nacionalizovao je banke, korporacije, iskopavanje prirodnih resursa, stoga stvarajući ogromni i katastrofični ekonomski kolaps. Svi koji su znate aparthejd itd. mislim ako zaista brinete o crncima u Africi onda se zadržite nakon vaše slavne revolucije i vidite šta se zaista desilo nakon što su „zli belci“ sklonjeni sa vlasti i sada postoji nostalgija za (vremenom) aparthejda koje je u suštini postojalo od 1948. do ranih 90-tih i 60% Južnoafrikanaca misli da je zemlja vođena bolje u vreme aparthejda, gde belci i crnci ocenjuju sadašnju vlast manje dostojnom poverenja, više korumpiranom, manje sposobnom da primenjuje zakone i pruži usluge građanima od svojih belih prethodnika. Transparency International je izdao svoj 23. globalni barometar korupcije koji nalazi da je Južna Afrika među najkorumpiranijim zemljama sveta i zapanjujućih 83% Južnoafrikanaca veruje da je policija korumpirana, 36% ispitanika priznaje da je dala bar jedan mito policiji. Svaki dan u Južnoj Africi se desi 59 ubistava, 145 silovanja i 752 ozbiljna napada što je sve što je prijavljeno. 2010. pregled Medical Research Foundation je našao je da preko 37% muškaraca u Južnoj Africi priznalo da su silovali bar jednu ženu, 7% je reklo da su učestvovali u grupnom silovanju. (priča još o sujeverju da seks sa devicom leči sidu i da je to dovelo do porasta zločina i uključujući i silovanja dece).
    Južnoafrička valuta rand je pao za oko 70% od kada je ANK došla na vlast 1994. godine. Emigracija iz Južne Afrike, većinom obučenih ljudi, je sada na najvišem nivou ikada. Prema nekim crnim piscima tragično je što je običnim Afrikancima bilo bolje pod kolonijalnom upravom. Kolonijalni gospodari nikada nisu počinili ništa ni blizu ubistava i genocida u Ruandi, Burundiju, Nigeriji, Mozambiku i drugim zemljama. Milioni crnaca su ubijeni na užasne načine uključujući kasapljenje, kuvanje u ulju i spaljivanje.
    Mendela se ženio triput. Njegova druga žena Vini Mendela je bila zlo kakvo se ne može zamisliti. Osuđena je za mučenje i ubistvo četrnaestogodišnjeg dečaka koga je smatrala i nazivala doušnikom. Bila je veliki obožavalac nečega što se zove stavljanje ogrlice (necklacing) što je odvratna praksa koja se primenjivala protiv onih za koje se verovalo da su bili protiv oslobođenja crnaca. Omotaju ih bodljikavom žicom, nabiju im gumu preko ramena tako da se ne mogu mrdati a zatim sipaju benzin po obodu gume i zapale je što žrtvi topi lice i čini da im oči eksplodiraju i da umru u strašnim mukama. Mendelina žena je bila veliki fan toga i ponovila je to mnogo puta.

    Свиђа ми се

  7. National Bureau of Economic Research je našao da je prosečni prihod svih rasa u Južnoj Africi pao za 40% između 1995. i 2000. godine (ponavlja taj podatak). To je bilo pod Predsednikom Nelsonom Mendelom kada je nacionalizovao i socijalizovao itd. Izveštaj UN o ljudskom razvoju iz 2006. godine je našao da je u poslednje tri decenije Afrika imala okretanje unatrag razvoja. Južna Afrika je pala za 38 mesta na indeksu ljudskog razvoja od 1994. Zemlja prvog presađivanja ljudskog srca je sada svetska prestonica ubistva i silovanja. Jedna od tri žene će biti silovana pre nego što napuni 18 godina. Jedna od dve, 50% ženske populacije, jednom u toku života.
    Pogledajmo istoriju kolonijalizma. Na početku 1900. godine crnih Južnoafrikanaca ima oko 3,5 milion prema popisu britanske kolonijalne vlasti. Do 1954., što je 6 godina od početka aparthejda, crna populacija je porasla za 8,5 miliona. Do 1990. godine pre kraja aparthejda ima oko 35 miliona crnaca. U decenijama pre aparthejda koji je počeo 1948. prosečni očekivani životni vek Afrikanaca u Južnoj Africi je bio 38 godina. Tokom poslednje decenije ere aparthejda prosečni očekivani životni vek crnaca u Južnoj Africi je porastao na 64 godine što je jednako evropskom. Jedna od stvari koja je istinita za Južnu Afriku je da je broj Afrikanaca koji bi rizikovao život i telo da dođe u Južnu Afriku čak i pod aparthejdom, bežeći od diktatorskih crnih režima u Africi bio ogroman. Brojevi za južnoafrički indeks razvoja su bili mnogo viši 1995. nakon skoro 50 godina aparthejda nego 2010 nakon 16 godina vlasti ANK (priča o visokom stepenu ubistava u JA).
    Za bele farmere (kao žrtve) stopa ubistava je 99 od 100000 što čini zanimanje belog farmera u Južnoj Africi najopasnijim zanimanjem na svetu.
    Zvanična stopa nezaposlenosti u Južnoj Africi je 26%, institucije korumpirane a zakon i red propadaju. 74% ljudi misli da su svi zvaničnici i javni službenici korumpirani ili ekstremno korumpirani. Drugim rečima, Južna Afrika za koju se Nelson Mendela borio da bude nezavisna od vladavine belaca a potom bio njen prvi Predsednik je postala potpuna ekonomska propast što je neizbežno, mislim čak i Vladimir Putin kaže da kada god ljudi primene socijalizam on propadne i uništi ekonomiju svake države u kojoj je ikada proban.
    Bolesna i nemoralna društva ne naginju slavljenju zaista moralnih i ljudi od vrlina, tako da kada vidite mnogo pohvala u medijima za Nelsona Mendelu treba da budete veoma oprezni, jer je to isto kao i pohvala Gandiju (govori da je Gandi bio još jedan šarlata i veoma opasan čovek). Mislim da je jako opasno hvaliti nekoga ko je bio toliko posvećen nasilju i koji je koristio nasilje da bi uzeo privatnu svojinu kao Predsednik Južne Afrike da bi sprovodio svoju socijalističku, što je zapravo politička agenda zasnovana na krađi, zaista mora da budete oprezni pošto se nije odrekao nasilja, pevao pesme o ubijanju belaca. Veoma je opasno slaviti takvu osobu kao uzor…. Koga god slavite i mladi će slaviti.
    Molim vas pazite koga slavite.“

    (moj prevod nekih od izjava iz prezentacije pod nazivom The Truth About Nelson Mandela – Stefana Molinua (Stefan Molyneux) kanadskog filozofa, istoričara, mislioca i pisca, vlasnika Freedomain Radio i Jutjubera. Prezentacija je objavljena na njegovom Jutjub kanalu 09.12.2013. godine)

    Свиђа ми се

  8. @Jr
    Izvini zemljače moj, nemoj me shvatiti pogrešno, i biti ljut na mene, ali puno toga što si ti ovde naveo ovde ne može (više) da prođe, prosto se vidi da ne živiš dosta dugo ovde. Bojim se da tvoja naklonost prema kolonijalnim gospodarima, i opravdavanje okupacije, eksploatacije ovde može kod većine samo da naiđe na indignaciju. Oprosti mi, ali ti kao da nisi više jedan od nas kad se solidarišeš sa moćnim belim agresorima, i onda opravdavaš belce kao „eto, vidiš pogledaj crnce kako su se pobili među sobom u Ruandi, Ugandi…“, …i? Šta sa tim? Odakle pravo belcima da se time bave uopšte, nemaju moralno pravo, posebno ne kolonijalni upravitelji, bivši ili sadašnji. A puno toga je upravo njihova zaostavština, posebno Tutsi/Hutu konflikt. Svaku stavku sad kad bih odgovarao, to bi potrajalo baš, a nemam toliko vremena. I šta tebe briga kakav je njihov životni vek, i kakva im je ekonomija i kakve su im institucije i korupcija? Pa to je mlado društvo koje je u izgradnji, i nije uopšte tvoj problem kako će oni svojom zemljoim upravljati i koliko će je uništavati. Možda nikad ne izgrade solidno društvo možda izgrade za 50-100 godina, ali to je njihova stvar, imaju pravo na svoj razvoj i svoju istoriju bez „velikodušne pomoći“ belih okupatora. Šta meni znače ti svi podaci koje si naveo? Ti misliš da mi ne znamo ovde zapadnjačko licemerje, kao pokazuju kao su primitivni zaostali, propali, korumpirani, kako im je zapravo gore nego onda kad su bili građani trećeg reda u svojoj državi? Pazi da se ne rasplačem, ja zapravo ne mogu da verujem da ti nama pričaš tako nešto, kao da smo mi veverice od juče i ne znamo ko su Englezi i Holanđan. Nemojte se baviti njima uopšte, šta vas briga koliki im je životni vek ili pismenost, imaju pravo na svoju slobodu i da žive svoju istoriju, kao što je Francuska imala giljotinu i revoluciju, njihova stvar. Vi belci niste deo tog društva, tako ste se ponašali stotinama godina, i nema nazad, i predugo ste imali privilegije kao građani prvog reda, u odnosu na njih koji su trećeg reda, a Indusi recimo drugog. Za vašu informaciju samo to što su bii građani trećeg reda stotinama godina je dovoljno da traže kompletnu kompenzaciju, sve i da drugih zločina nije bilo, a bilo ih je, i to masovno. Stivena Bikoa niste pomenuii u elaboratu.

    I Afrtikaneri jesu većinom podržavali Hitlera imali su i paravojne formacije Ossebrandwag nemojmo se praviti da ne znamo to, pošto vidim da nite ni najmanje neuki za istoriju, samo malo ignorišete ono što vam ne odgovara. Imaju i jednu od zastava koja ima neku vrstu kukastog krsta sa tri kraka.

    I šta me briga da li je Mendela radio ovo ili ono, ili njegova žena, on je naš brat, podržavao je SR Jugoslaviju, i bio protiv NATO agresije. Kao i naš brat Robert Mugabe. I ceo život je proveo u zatvoru, što se mene tiče on je bio previše blag. Kakvi biste vi bili da ste došli na vlast posle višedecenijskog zatvora? Sve se bojim što biste bili tolerantni.

    Свиђа ми се

  9. @Jr ….ako ima išta dobro kod tih Afrikanera, to je da nisu strine i kukavice, i verujem da bi se ja i oni mnogo bolje razumeli nego Vi i ja. Bili su „glavni mangupi u kraju“ dosta dugo, ubirali benefite od toga, e sad su crnci glavni mangupi, i to je tako. Nemojti Vi kukati u njihovo ime, nemate razloga, vaši preci nisu imali ni robove ni kolonije.

    Свиђа ми се

  10. Inače neki belci u JAR imaju preko 12.000 hektara zemlje na kojoj ništa ne proizvode iako je pogodna za proizvodnju. Sa druge strane ima i onih koji su proizvođači.
    To da belci budu vlasnici velikih parcela zemlje u JAR je isto kao kad bi Turci bili vlasnici zemlje kod nas.
    Problem sa crnačkim državama nakon pada kolonijalizma je u tome što nisu imali iskustva niti obrazovanja da se snađu u modernom svetu (prema svedočenju jednog od bivših ministara DR Konga, samo 3 ministra u post-kolonijalnoj vladi imala su fakultetsku diplomu i to krivicom Belgijskih kolonizatora). Ovaj slučaj sa DR Kongom nije usamljen, u Burkini Faso (Bivša Gornja Volta, francuska kolonija) novi predsednik Tomas Sankara morao je da počne izgradnju društva ispočetka. Morao je da zabrani prinudne brakove, genitalnu mutilaciju, poligamiju, morao je da razvije poljoprivredu tako da Burkina Faso od gladne zemlje postane izvoznik hrane, gradio puteve i pruge itd. (Izgleda da zapadnjačka civilizacijska misija nije uspela)
    Naravno, često se dešavalo da zapadne vlade likvidiraju ugledne afričke predsednike i borce za slobodu (između ostalog i pomenutog Sankaru) i da na njihovo mesto postave tirane koji služe stranim interesima.
    Evo čak i nedavno 2004. godine je pokušan puč radi eksploatacije nafte:
    „. Mercenaries organised by mainly British financiers were arrested in Zimbabwe on 7 March 2004 before they could carry out the plot. Prosecutors alleged that Moto was to be installed as the new president in return for preferential oil rights to corporations affiliated to those involved with the coup.[2] The incident received international media attention after the reported involvement of Sir Mark Thatcher in funding the coup, for which he was convicted and fined in South Africa“.

    Uskoro ću prevesti jedan dobar tekst o eksploataciji i kontroli Afrike od strane zapada, nadam se da će @Stanje Stvari biti voljno da ga objavi!

    Свиђа ми се

  11. @ Jovan T.

    Uskoro ću prevesti jedan dobar tekst o eksploataciji i kontroli Afrike od strane zapada, nadam se da će @Stanje Stvari biti voljno da ga objavi!

    Пошаљите да видимо, овако „напамет“ не можемо ништа да кажемо.

    Хвала!

    Свиђа ми се

  12. @Стање Ствари, послао сам текст на вашу мејл адресу!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s