Понекад помислим – Боже колики си задатак дао нама, православнима… Зар је заиста на нама, овако никаквима, да Те сведочимо и да се брукамо пред Тобом
Извор: ФБ страница свешт. Ненада Илића
Сунчан дан овде на северозападу. На нашој цркви коју смо купили од протестаната пише „Мир, Његовом крвљу на крсту“.
Не слути се васкрсење, али морал, обавеза се слуте…
Чудни су хришћани на Западу. Бацили се на Писмо, чак га гравирају на фасадама. Да не забораве да су се уморили.
А ми некако више гледамо на све заједно као на Предање. На преношење додиром. Срцем и чистим умом. Сусретом, покушајем гледања лицем у лице.
Кад се усељавамо овде код њих на Западу, као да у стаклене баште које су нам они направили полажемо семе које треба да проклија. А ми морамо да га заливамо, љубављу.
Понекад помислим – Боже колики си задатак дао нама, православнима… Зар је заиста на нама, овако никаквима, да Те сведочимо и да се брукамо пред Тобом? Али ко ће други… А ти ћеш нас као децу своју сигурно придржати да не паднемо.
Кад би Бог дао да овде иза овог зида, иза крви и крста, просија као са светионика и васкрсење…
Наслов и опрема: Стање ствари