Свештеник Ненад Илић: Чудни хришћани на Западу или Не слути се васкрсење, али се слуте морал и обавезе

Понекад помислим – Боже колики си задатак дао нама, православнима… Зар је заиста на нама, овако никаквима, да Те сведочимо и да се брукамо пред Тобом

Извор: ФБ страница свешт. Ненада Илића

Сунчан дан овде на северозападу. На нашој цркви коју смо купили од протестаната пише „Мир, Његовом крвљу на крсту“.

Не слути се васкрсење, али морал, обавеза се слуте…

Чудни су хришћани на Западу. Бацили се на Писмо, чак га гравирају на фасадама. Да не забораве да су се уморили.

А ми некако више гледамо на све заједно као на Предање. На преношење додиром. Срцем и чистим умом. Сусретом, покушајем гледања лицем у лице.

Кад се усељавамо овде код њих на Западу, као да у стаклене баште које су нам они направили полажемо семе које треба да проклија. А ми морамо да га заливамо, љубављу.

Понекад помислим – Боже колики си задатак дао нама, православнима… Зар је заиста на нама, овако никаквима, да Те сведочимо и да се брукамо пред Тобом? Али ко ће други… А ти ћеш нас као децу своју сигурно придржати да не паднемо.

Кад би Бог дао да овде иза овог зида, иза крви и крста, просија као са светионика и васкрсење…

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

8 replies

  1. Нека Бог Сведржитељ придржи и помогне оцу Ненаду да Њега, Свемилосног, сведочи на својој фејсбук страници љубављу, додиром, срцем и чистим умом, а не морализмом и обавезом… Отац Ненад, кад стане на молитвени камен, чини богослужење, Светотајинство детељи, најбоље осећа и зна како Господа сведочи… То нам пренеси, свештениче православни…

    Свиђа ми се

  2. Скоро да се стекне утисак да г-ну јереју Ненаду Илићу као да на неки начин смета цитат из једне од посланица апостола Павла (Колошанима) над улазом у цркву за коју каже “… коју смо купили од протестаната…“. Неће бити да он не зна да је то цитат из Библије (Новог Завета) чији је текст исти за све хришћане? Зашто би му, као православном свештенику тај текст сметао? Али – ако су ту цркву већ купили – и њени су власници, и ако та зграда није као споменик културе под заштитом државе, и ако у купопродајном уговору не постоји услов забране мењања њеног спољног изгледа, онда су он и његови парохијани слободни да тај цитат из Новог Засвета, ако баш толико смета, уклоне – или замене неким другим…
    Мени у његовом тексту смета и нешто друго; на пример ово: “Чудни су хришћани на Западу. Бацили се на Писмо, чак га гравирају на фасадама. Да не забораве да су се уморили.“. Зашто су чудни ако имају мало другачији начин манифестовања своје вере која се заснива на истој Књизи (Библији) као и код православних? Уморили се? Данас јесу – али судећи по архитектури (штета што није дата слика целе грађевине) црква је подигнута у XIX веку. У оном периоду се ипак још нису били уморили.
    Исто тако, овај део текста ми се чини мало нелогичан: “…Понекад помислим – Боже колики си задатак дао нама, православнима… Зар је заиста на нама, овако никаквима, да Те сведочимо и да се брукамо пред Тобом?…“. На страну то што из целог текста провејава дух неке замишљене ексклузивности, изабраности православних (зар Га и други хришћани на свој начин не сведоче, и да ли је њихово сведочење инфериорно у односу на православне?), него ми се чини да је и у сукобу са логиком, јер ако “Те сведочимо“, како то да онда г-дин Илић сматра да се тиме (уједно?) “и брукамо пред Тобом“?

    Свиђа ми се

  3. “Зар је заиста на нама, овако никаквима, да Те сведочимо и да се брукамо пред Тобом?“ Православље, то сам ја – једноставније речено. Ја, овако никакав.
    „Веровао је у Бога, али у дубини душе он је некако несвесно и нехотице давао првенство себи.“ Владимир Соловјој као да је имао на уму свештеника Илића кад је писао “Кратку повест о антихристу“. И имао је.
    Нешто толико надмено, а истовремено ограничено, одавно нисмо имали прилику да прочитамо.

    Свиђа ми се

  4. Otac Nenad je u stvari rekao da je na zapadu vera na samrti, ako ne i mrtva, i da se tamo ne veruje u vaskrsenje. Samim tim se ne veruje ni u kakva cuda, pa kako onda ispovedati zivoga Boga, ako se sa tim Bogom nema licni odnos kroz svetotajinstvo? Kako na taj nacin doci do bogopoznanja? Kako sa takvim opredeljenjem duse nastaniti zivoga Boga u sebi, i pokazati najvecu tajnu hriscansku – Bog se javi u telu?

    Свиђа ми се

  5. Смета ми ова надменост „Зар је заиста на нама, овако никаквима, да Те сведочимо и да се брукамо пред Тобом?“
    Као да нас се стиди пред лицем дизајнираног запада.

    Свиђа ми се

  6. @Иоанн Дубињин
    Били бисте врло изнемађени колико мало познају Библију многи наши свештеници. Ако су једном прочитали интегрално, неки само парцијално. Част онима који су озбиљни, али таквих је све мање.

    Свиђа ми се

  7. Више од православаца и католика, ПРОТЕСТАНТИ инсистирају на Библији, на речи. Мање слика, украса и тамјана у црквама, али више читања, цитата и натписа из Новог завета. Као што је овај – из Павлове посланице Колошанима.

    Можда је о томе размишљао Доситеј : “Књиге браћо моја, књиге, а не звона и прапорце”

    Свиђа ми се

  8. Деда Ђоле је неуништив, као “Мрља на савести“:).

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s