Бошко Антић: Речна јахта „Крајина” – брод за краља, цара и маршала

Tешко је рећи каква је судбина овог лепог брода, са занимљивом историјом, јер је полако отишао у заборав. Данас труне, а представља део наше историје

Mакета јахте „Kрајина“, Ђорђе Латовљевић, капетан унутрашње пловидбе

Бродова, које покрећу парне машине и точкови, више нема на Дунаву, а они су обележили речно бродарство. Последњи од њих, речна јахта „Крајина”,  после изласка из састава Речне ратне флотиле, односно њеног Одреда гардијских бродова, налази се у стању у коме љубитељи речног бродарства то нису желели. Сви покушаји да се претвори у музеј речног бродарства су пропали.

Забележено је да је приликом удаје румунске принцезе Марије за краља Александра, млада стигла краљевом јахтом „Александар“, која је била најлепши брод на нашем Дунаву. Јахта је допловила из Оршаве и ту је прихватила принцезу Марију и њене родитеље – краља и краљицу Румуније. На јахти се налазио адмирал Драгутин Прица. Пратио ју је брод „Краљ Петар Први“, на коме су били гости и новинари.

Речну јахту, под именом „Драгор”, купила је Краљица Марија, румунска принцеза, и поклонила свом мужу краљу Александру. Многи тврде да је поклон само изговор за велику суму коју је краљ платио. Изграђена је у Регензбургу (Немачка). Плаћена је милион и по златних марака. На захтев двора одустало се од имена „Престолонаследник Петар”. Имала је три салона, два апартмана и 18 двокреветних кабина. Брод је припадао Морнарици Краљевине Југославије. У Априлском рату 1941. јахта је потопљена од посаде код Славонског Брода. Након пада Краљевине Југославије, брод је извадило хрватско заповедништво речне флотиле и поклонило га бугарском цару Борису 1943. године а након његове смрти Немци су га вратили у своју службу и крај рата брод је дочекао напуштен у чукаричком бродоградилишту. По обичају, и овде су подаци различити па има тврдњи да су га Немци заробили 24. априла 1941. године и предали Независној Држави Хрватској.

Драгор

Брод је изграђен 1928. године у Немачкој. Стандардни депласман је 301,66 тона, а пуни 344,22 тона. Дужина му је 56,82 метара, ширина 12,30 метара, висина изнад воде 2,73 метра и газ 1,50 м. Погон се састојао од парне машине снаге 309 киловата, са котлом типа „Thornicroft”, а покретала су га два точка на боковима пречника 3,5 метра. Узводна брзина била је 14, а низводна 22, километра на час. Даљина пловидбе је износила 1.000 километара, а аутономност десет дана. Број чланова посаде био је 26. Брод је железне градње са дрвеном палубом – махагониј. Крцао је 7,5 тона воде и 25 тона горива. Иако је припадао Ратној морнарици, брод није био наоружан, осим личног наоружања посаде. Брод је могао укрцати 100 војника са личним наоружањем и опремом. Уз потребна средства везе, брод је при крају своје употребе располагао и радаром Decca 1216.

Брод је враћен у Београд 1946. године, а 1951. године, након ремонта и извесне реконструкције, брод је предат Команди града Београда под именом „Крајина”. Од тада је постао речна јахта у саставу Одреда гардијских бродова, у коме су касније биле и јахте „Шумадинка” и „Сава”. Расходована је 1983. године и продата Златари Мајданпек. Данас је у приватном власништву.

Прво је продана „Златари Мајданпек”, а са ње је извучено све што је вредело и нестало нетрагом. Нови власник је при куповини саопштио да ће је користити као пловну изложбу својих производа, али мало ко је ту изложбу видео.

Брод је полако пропадао усидрен испред Хотела “Југославија”. Можда понеки морнар и може без брода, али ни један брод не може без морнара, а њих на броду нема више од тридесет година. Није више на њему било посаде из Речне ратне флотиле која је свој брод волела и као сваку даму сваког дана „шминкала” своју јахту, тако да су се њена чиста бела оплата и месингани делови на палуби сијали и изазивали дивљење оних који су је гледали на везу.

Долазак принцезе Олге на јахту

Посада јахте „Драгор“

После је „Златара Мајданпек” продала овај брод, и он је неколико година трунуо везан уз обалу Савског пристаништа. Фирма – нови власник (приватна фирма МАГ је купила брод 1998. године) је брод реновирала и оспособила уложивши бар милион евра, али је 2006. године „Крајина” запловила на последње путовање. Брод је изнајмљен за снимање филма „На лепом, плавом Дунаву”. Квар на инсталацијама проузроковао је пожар 3. јануара 2007. године, ватра је прогутала скоро цео брод. Власници не могу да га исеку јер је Музеј науке и технике успео да заштити брод као техничко културно добро и већ више од деценију брод се налази на десној обали Саве, нешто испод моста „Газела”, труне у служи као срамота свима нама.

Председници Тито и Сукарно приликом посете ресторану „Виногради“ у Гроцкој 1963. године

Коча Поповић на „Крајини“

Последњи наш брод са погоном на точак (фото: Б. Петровић, Политика 9.2.2018.)

„Крајина” је била посебно третиран брод у Речној ратној флотили и у време док је био жив маршал Тито мало ко је на њу могао доћи. Међутим, није то било због тога што је то, наводно, Титова јахта, већ су људи из његовог кабинета, којима је индиректно био потчињен, и командни састав Одреда гардијских бродова тако спречавали увид у свој рад, чак и својим претпостављеним у Речној ратној флотили.

Историја у пламену – „Крајина” гори

Многи су измислили бајке о овом броду. Наводно је пловила до Беча, по њима Тито је на овом броду приређивао оргије, а посада зна да је само три пута био на њој. Аутор овог чланка био је припадник Речне ратне флотиле од 1967. до 1981. године. Познавао је чланове посаде који су били на јахти од њеног уласка у састав, био је и на дужности „главног оперативца”, и никада није наишао ни на један доказ да је јахта коришћена у ненаменске сврхе.

Tешко је рећи каква је судбина овог лепог брода, са занимљивом историјом, јер је полако отишао у заборав. Данас труне, а представља део наше историје и реткост коју карактерише и сам наслов овог чланка.

Advertisements


Категорије:Противу заборава

Ознаке:, ,

2 replies

  1. Мој деда је био у Краљевој морнарици и службовао на том броду који се у време Краљевине звао Драгор, мислим да сам деду нашао на фотографији посаде у том тексту. Хвала на тексту и фотографијама.

    Свиђа ми се

  2. Слика испод које пише Коча Поповић на „Крајини“ није снимљена на „Крајини“ него највероватније на „Галебу“ јер се иза види некакав протуавионски топ а „Галеб“ јесте био наоружан топовима. Дакле „другови са цилиндрима“ нису на „Крајини“……….

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s