Након хипер инфлаторног удара уследио је период када је готово две и по деценије смањиван број запослених у предузећима, што је додатно мотивисало људе да започну приватан бизнис
Да мука, а не задовољство, тера у предузетништво знају најбоље они који су започели приватан бизнис у Србији 1992-1993. године када су приходи од редовног запослења постали занемарљиви, а нечим је требало прехранити породице.
Након хипер инфлаторног удара уследио је период када је готово две и по деценије смањиван број запослених у предузећима, што је додатно мотивисало људе да се ичим баве, како би преживели и прехранили се.
Евростат је објавио саопштење о уделу самозапослених у укупној запослености, по коме је највише самозапослених у Грчкој и Италији а најмање у Луксембургу, Данској, Шведској и Немачкој. Подаци су логични, јер су прве две земље у дубокој и дуготрајној кризи док остале имају јака предузећа са високим зарадама, па што би ко ишао у самозапослене?
На удео самозапослених значајно утиче и број индивидуалних пољопривредника па иако је сличан број њих у Грчкој (361 хиљада) и у Србији (324) ипак је укупан број самозапослених у Грчкој (1.140 хиљада) знатно већи него код нас (619 хиљада).
Categories: Преносимо
Оставите коментар