Владимир Димитријевић: Пријатно изненађење или Господин Радојковић сведочи пуну истину о холокаусту у Србији

Поводом текста Стефана Радојковића „Заслужене и незаслужене критике на рачун младог историчара“

Владимир Димитријевић (Извор: Интермагазин)

Признајем: веома сам пријатно изненађен реакцијом младог историчара, господина Стефана Радојковића, који је рекао да је погрешио кад је, несмотрено, изјавио да је ђенерал Недић добио оно што је заслужио кад је, од нове комунистичке власти, „дефенестриран“. Радојковић је, у тексту који је том приликом објавио, јасно и прецизно навео ставове које заступа кад је прогон и истребљење србијанских Јевреја у питању; историјска истина му је, наравно, јасна – Немци су били извршиоци овог крволоштва, а домаћи колаборационисти (што им, наравно, не служи на част, и што подлеже свакој врсти суда, а поготово историјског)  помоћници, при чему је, не заборавимо, народ у највећој могућој мери био на страни гоњених.

Сад је ред да се и ја извиним, јер сам г. Радојковића (у жару брзог писања одговора) оптужио да је Недића поменуо као човека који је „сладострасно“ учествовао у прогону Јевреја. Чињеница је да сам (авај, необјективно!) помислио да је млади Радојковић још један од другосрбијанаца, који су хтели да Србију под влашћу Немаца представе као „аутохтоно нацистичку“, и која је, малтене, сама побила своје Јевреје. Годинама сам полемисао са онима који су Светог владику Николаја проглашавали за „хитлеровца“ и који су Недића покушавали да изједначе с Павелићем, а Дражу представе као фашисту, па сам постао алергичан на сваку врсту дискурса који ме подсећа на титоистичко-другосрбијанске приче. Ипак, испоставило се да није тако, и господин Радојковић је то, својом реакцијом, показао и доказао.

Стефан Радојковић (Извор: Талас.рс)

Пред младим историчарима у нас је велика будућност, и ја са пажњом пратим њихов рад, од Александра Д. Стојановића до Немање Девића (и не само њихов, наравно). На младима је да нашу историју читају на начин лишен идеолошке острашћености. Наравно, тешко је избећи замку онога што је Миљковић описао стихом: „Одвећ смо млади, па нам пева знање“, али то „певајуће знање“ је и разумљиво и симпатично и лако се прашта. Верујем, нарочито после овог одговора г. Радојковића, да је и пред њим лепа научна будућност и желим му свако добро од Господа сваког добра.

Прочитајте још



Categories: Разномислије

Tags: , ,

4 replies

  1. “Пред младим историчарима у нас је велика будућност…”

    Za pocetak neka se odrede prema doseljavanju Srba na Balkan u 7.v.n.e, sve ostalo ce logicki doci na svoje mesto.

  2. Све је ,,шио ми га Ђура”…Бла, бла, бла… а шта би са Дверима и Бошкићем? Он је будућност Србије?

  3. за Масу памећу као медвед
    Наравно да је било досељавања ,па не лажу грчки извори сви .Али псеудо усторија болест најмилија.

  4. @Јанко Халабура

    Navedite jedan jedini primarni izvor koji to potvrdjuje u periodu recimo 200 godina od te vatikanske ‘seobe’. Bilo sta – istorijski spis, drzavni dokument, pricu ili pesmu nekog pisca, pesnika ili filozofa, izvestaj rimske granicne vojne legije, lokalne administracije, paparazza, klosara, slucajnog prolaznika, bilo koga. Dolazak tolike mase sveta da popuni prostor Jugoslavije i Bugarske nije mogao biti neprimecen. Ne postoji ni jedno jedino svedocanstvo.
    I sta se desilo sa navodnim starosedeocima? Pokupili se preko noci, otisli u nepoznatom pravcu i odneli svoja groblja sa sobom?

    Ako niste u stanju da navedete JEDAN izvor onda ste pseudo-intelektualac sa vrlo niskim koeficijentom.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading