Комисија је анализом пронашла да је у само два од 126 случајева Мали правилно употребио знаке навода, те да је у једном поглављу доктората без цитирања преузео око 4.500 речи
Синиша Мали (Фото: Министарство финансија)
Стручна комисија Факултета организационих наука из Београда одлучила је да докторат министра финансија Синише Малог није плагиран у довољној мери да би био оспорен.
Комисија је анализом пронашла да је у само два од 126 случајева Мали правилно употребио знаке навода, те да је у једном поглављу доктората без цитирања преузео око 4.500 речи. Професор Раша Карапанџа, који је први указао на могући плагијат, најављује жалбу.
Прошло је скоро пет година откако је Раша Карапанџа, професор Европске школе за бизнис са седиштем у Немачкој, довео у питање докторат Синише Малог. У тексту Велике тајне Малог мајстора – Или како је Синиша Мали украо докторат, Карапанџа је описао како је Мали, у докторату који је 2013. године одбранио на државном Факултету организационих наука (ФОН), користио делове текстова из туђих докторских дисертација и научних чланака, Википедије и са сајта Агенције за приватизацију.
Милан Мартић, тадашњи декан ФОН-а, је у јулу 2014. демантовао наводе о плагијату, тврдећи да је докторат научно валидан и да је прошао процедуру коју предвиђају докторске студије.
Тада градоначелник Београда, Синиша Мали је у међувремену напредовао у министра финансија.
Након дугог колебања Факултета, у фебруару 2019. је оформљена Стручна комисија коју су чинили Дејан Ерић, професор приватног факултета Београдска банкарска академија, професори факултета економије у Љубљани, Бања Луци и Свеучилишта у Ријеци – Томаж Чатер, Драган Микеревић и Винко Канџија. Они су донели стручно мишљење о оригиналности дисертације Малог почетком априла 2019. године, а копију ове анализе је Раша Карапанџа данас објавио на свом Твитер налогу.
Цео текст прочитајте на сајту ЦИНС-а.