Комисија је анализом пронашла да је у само два од 126 случајева Мали правилно употребио знаке навода, те да је у једном поглављу доктората без цитирања преузео око 4.500 речи
Синиша Мали (Фото: Министарство финансија)
Стручна комисија Факултета организационих наука из Београда одлучила је да докторат министра финансија Синише Малог није плагиран у довољној мери да би био оспорен.
Комисија је анализом пронашла да је у само два од 126 случајева Мали правилно употребио знаке навода, те да је у једном поглављу доктората без цитирања преузео око 4.500 речи. Професор Раша Карапанџа, који је први указао на могући плагијат, најављује жалбу.
Прошло је скоро пет година откако је Раша Карапанџа, професор Европске школе за бизнис са седиштем у Немачкој, довео у питање докторат Синише Малог. У тексту Велике тајне Малог мајстора – Или како је Синиша Мали украо докторат, Карапанџа је описао како је Мали, у докторату који је 2013. године одбранио на државном Факултету организационих наука (ФОН), користио делове текстова из туђих докторских дисертација и научних чланака, Википедије и са сајта Агенције за приватизацију.
Милан Мартић, тадашњи декан ФОН-а, је у јулу 2014. демантовао наводе о плагијату, тврдећи да је докторат научно валидан и да је прошао процедуру коју предвиђају докторске студије.
Тада градоначелник Београда, Синиша Мали је у међувремену напредовао у министра финансија.
Након дугог колебања Факултета, у фебруару 2019. је оформљена Стручна комисија коју су чинили Дејан Ерић, професор приватног факултета Београдска банкарска академија, професори факултета економије у Љубљани, Бања Луци и Свеучилишта у Ријеци – Томаж Чатер, Драган Микеревић и Винко Канџија. Они су донели стручно мишљење о оригиналности дисертације Малог почетком априла 2019. године, а копију ове анализе је Раша Карапанџа данас објавио на свом Твитер налогу.
Цео текст прочитајте на сајту ЦИНС-а.
Categories: Преносимо
Овде нема места смеху. Јетком. Нема места подсмеху. Презиру. Ругању. Сажаљењу. Равнодушности места нема. Нема места расуђивању, смислу, логичности, истини, правди, неверици, неспокоју, недоумици, недоречености, ишчекивању – овде се реагује одмах ! Комисији и бедном хохштаплеру, плагијатору, преваранту, преписивачу, полуписменом ****** ******( како слиниша мали, тако и цица мангулица јоргованка те др неша слина, и тома гробљански ђилкош ) који је успео да спозна и уђе у себе чачкајући нос, те извлачећи себе на врх кажипрста пожелео да од слине постане доктор, одузети сваку диплому која као потврђује њихову школску спрему, дати отказе и забранити приступ било којој школској и државној установи ближе од сто метара, јавно их проказати као примере наказног људског карактера, без савести и свести, без части и образа, посути катраном и перјем, или ******** и сплачинама, тренутно затворити и укинути ” фон “, а БУ затворити до краја године, укинути болоњу и аутономију,
**************************************
**************************************
окречити, излуфтирати и добро опрати све зграде, позвати све студенте, покајнички да им се извини оно мало што је остало иоле пристојних, часних и писмених професора и замоле децу да им они, професори, буду слуге у чину стицања знања, од оног тамо октобра… Па ако деца прихвате, нека буде у Србији и високих школа, ако не, Србија их и не треба и не заслужује, кад смо довде доспели… Нисам далеко од уверења да је цео ријалити на фон – у режирао беба самокљукатор поповић – лакирана бубашваба и вучићев консиерж медијски и јавно наступајући, политикантски и конобарско јефтини, јер веома наликује миловом државном удару, а који је исти скот режирао…
Београдски Универзитет (БУ) је једини из Србије има ипак некакво – истина бедно, 800-1000. место на World University Ranking List (https://www.timeshighereducation.com/world-university-rankings/2019/world-ranking#!/page/0/length/25/locations/RS/sort_by/rank/sort_order/asc/cols/stats). И то сматрам за велико чудо. Случај доктората овог малог Малог, као и масе осталих из његове булументе која су сада доведена у питање није никаква аномалија, нити непријатан инцидент. То је резултат “природног“ друштвеног развоја земље, “развоја“ са дугом друштвеном и политичком традицијом – још тамо негде од краја 1944. године. Према томе – чему то згражавање и чуђење? Све је то савршено нормално за околности које владају у земљи. И ја сам, истина, некада веома давно дипломирао на БУ, али сам увидео да то у ствари, осим имена, и није био неки прави универзитет, него у најбољем случају некаква теоретска виша занатска школа (која је у времену мог дипломирања, 1962 г. заостајала за добрим светским универзитетима бар 20 година), а то сам схватио (упркос чињеници да сам био најбољи студент моје генерације на Медицинским факултету БУ) тек у САД где сам завршио магистарске студије, и у Холандији где сам докторирао. Према томе, они који мисле да је довољно променити само нешто мало, грдно се варају. Ја верујем да је за оздрављење Универзитета неопходно да прво оздрави цело душтво – а за то је вероватно потребно бар 100 година непрекидних повољних друштвених и политичких околности. Другим речима – мрка капа…
Комисија ФОН-а је закључила да је 7 % рада Синише Малог плагирано – што по њој – “не доводи у питање аутентичност текста и оригиналност рада”.
Тиме је комисија ФОН-а рекла да је министар финансија Србије украо део свога доктората. И, нажалост, прихватила и озваничила крађу туђег рада тј кићење туђим перјем, до 7 %.
СРАМОТА !