Примитивна и сељачка Србија додала је и понеку главу печених прасића што је код званица изазвало право европско гађење и тему бурека и јогурт револуције превело у тему о свињским главама
Vlasniku koji je razbesneo Srbe u pekari ostavili jeziv “poklon” (Потпис и фото: Ало)
Борча и Нови Сад организовали молитвени доручак. На менију бурек и јогурт револуција. Званице су грађанска елита Београда, навикла на бурек са јогуртом, и виђеније личности српске политичке мале сцене.
Примитивна и сељачка Србија, која још увек упражњава прославу Ускрса по јулијанском календару, додала је уз наведени мени и понеку главу печених прасића што је код званица изазвало право европско гађење и тему бурека и јогурт револуције превело у тему о свињским главама.
За то време, у српском селу Штрпце на Косову и Метохији, специјалци елитне јединице Росу, изводе показну вежбу са циљем да покажу како изгледају српске окрвављене главе.
Некима те главе изазивају још веће гађење него оне прасеће.
Српске усијане, па потом окрвављене, а затим и побиберене главе, изашле су на уличне протесте како би спречиле градитеље мини хидро електране чијом би изградњом били лишени извора текуће воде неопходне за, колико-толико, нормалан живот. Нико није рекао и – слободан, али то није сметало да пендрек, под заштитом дубоке америчке државе, добију право у тврду српску главу.
Међународни посматрачи су реаговали тако што су обе стране позвале на разум и пристојност. Србима је, такође, објашњено да нема потребе бринути се за воду којом би појили преосталу стоку пошто ће се за њу, стоку, некажњивом крађом, побринути локални Албанци.
Што се тиче пијаће воде, наглашено је да ће тај проблем решити Србија слањем довољних количина флаширане воде „Карађорђе“ и „Књаз Милош“ .
Како би се избегла свака опасност асоцијација на Српске устанке под вођством наведених водоноша, што би извесно значило притисак и претњу локалном несрпском становништву, договорено је да таксе од 100% остану на снази и када је пијаћа вода у питању. У супротном, Шиптари би би могли одлучити да се , ради ослобађања српског геноцидног притиска, масовно иселе у „Прешевску долину“ и у околину Подгорице.
Некако у исто време у емисији „Недјељом у два“ HRT-а, код чувеног Станковића, који је свесно заборавио своје порекло, „вероватно по оцу“ како једном рече, гостује – како је представљен – „један од најпознатијих српских писаца“, Светислав Басара.
На питање Станковића је ли реално да се Косово „може вратити“, Басара је одговорио одрично.
– Бојим се да није реално и бојим се да то не би ни одговарало онима који се као залажу за повратак Косова. Мислим да би то био најмрачнији сценариј, казао је.
Насупрот Басари који се боји и то не жели да прикрије, група француских интелектуалаца, наивне и обичне незналице за које се не би, као за Басару у емисији ХРТ-а, могло рећи да су „најпознатији француски писци“, покрећу петицију којом би покушали да натерају француску Владу да преиспита одлуку о признавању „марионетске државе“ Косово.
„Косово је срце српске цивилизације, у том региону развијена је основа српске државе. На Косову су у 13. и 14. веку подигнути украси православне културе и духовности, манастири, драгоцени чувари светих списа, средњовековне уметности и историјског памћења српског народа. Четири манастира налазе се на листи светске културне баштине и на попису угрожених споменика Унеска“, наводи се у петицији, а преноси „Спутњик“
Лако је француским интелектуалцима да се понашају неодговорно и недемократски јер они не знају за бурек, уместо јогурт имали су неке друге револуције, а о печеним прасићима за Ускрс и да не причамо.
Categories: Судбина као политика
Оставите коментар