Преносимо вест о прослављењу празника светог владике Николаја (3. мај), прилог свештеника Ненада Илића и запис Жарка Видовића о односу св. отаца Јустина и Николаја према Европи
Свети владика Николај
Време Владике Николаја тек долази
Овогодишње прослављање Светог Владике Николаја у манастиру Лелић, по броју свечара, учесника молитвеног сабрања и надасве великој благодати коју Господ молитвама равноапостолног мисионара излива на све људе који лелићкој светињи притичу, остаће у сећању као заиста посебно. По благослову Епископа ваљевског Г. Милутина, Светом Архијерејском Литургијом началствовао је умировљени Епископ канадски Г. Георгије, уз саслуживање бројних свештеника и свештеномонаха из више епархија. Поред лелићке обитељи, домаћини славе били су свештено братство Храма Васкрсења Христовог у Ваљеву, предвођено старешином протојерејем – ставрофором Драгомиром Јовановићем, Основна школа „Владика Николај“ Ваљево и пријатељи манастира Лелић из Цириха. Како се ове године са празником Владике Николаја поклопио празник Источни петак (Живоносни Источник), слава Радија Источник Епархије ваљевске, колектив ове медијске куће, на челу са уредником протонамесником Слободаном Алексићем, свог патрона прославио је у задужбини славног светитеља.
„Време Владике Николаја тек долази“, речи су Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја којима је са седнице Светог Архијерејског Синода испратио Епископа ваљевског Г. Милутина на прославу празника Владике Николаја у манастир Лелић, којег је подигао заједно са оцем Драгомиром и у коме безмало три деценије сабира богочежњиве душе из свих крајева света. Јер он је, као и Преподобни Отац Јустин на свега четири километра у Ћелијама, свесрпски и свеправославни. Ова светиња припада свима нама и искрено благодарим Владики Георгију, свештеницима и монасима, као и свима који сте данас овде, рекао је Владика Милутин за трпезом љубави у манастирској трпезарији. Он је честитао славу игуману манастир Лелић Георгију (Мићићу), похваливши његов вишегодишњи труд, са жељом да духовно достигне првог игумана архимандрита Авакума, дивног и вољеног старца, крај кога је узрастао. Владика Милутин честитке је упутио и колективу Радија Источник, чији је рад 2016. године наградио Орденом Светог Владике Николаја, а коме је име дао данашњи главни служашчи Владика Георгије.
Извор: Епархија ваљевска/Православие.ру
Године 1991, када су управо 3. маја, са благословом блаженопочившег Патријарха српског Павла, мошти Владике Николаја пренете из Америке у родни Лелић, Владика Георгије служио је Свету Литургију. Данас, после много година на овом светом месту, када прослављамо и Живоносни Источник, Мајку Божју која је источила живот и без које не би било ни Христа Господа, не треба много говорити. Довољно је рећи „Христос воскресе“, беседио је Владика Георгије на Светој Архијерејској Литургији.
– Ми данас када се поздрављамо са „Христос воскресе“ знамо све тајне овога света и века. Одгонетка нашег битисања и после овога живота речена је Христовим васкрсењем. То потврђује и данашњи слављеник Свети Владика Николај Охридски и Жички. Ја волим да кажем „свесрпски“, зато што је доста времена провео у Америци и широм света. Написао је много књига и, после Светога Саве, најплодотворнији је писац. Он је српски Златоуст и сада треба сви да ћутимо и да се његовим мислима поучавамо – рекао је Владика Георгије. Псалтир српски су богомољачке песме Светог Владике Николаја. Он је сав свој живот, целог себе, Христу Богу предао. Знао је да окупи народ око себе и где је реч његова продрла, тамо се Бог прославља и дан данас, истакао је Епископ Георгије. По узору на богомољце Владике Николаја, чувајмо веру своју, Свето Православље. Не дајмо се завести овосветским бригама и страстима, јер наш живот је само оно добро што учинимо и тиме ће нас Бог признати као Своје, закључио је он.
Извор: Епархија ваљевска/Православие.ру
Најлепше проповеди и аманети српском народу
У поздраву „Христос васкрсе“ садржане су тајна живота, тајна смрти и тајна нашег постојања. Владика Николај је то добро знао и нико није тако добро препричао Христову мисију као он, празнично је слово проте Љубисава Аџића, умировљеног пароха ваљевског, који је годинама уназад произносио беседе о Владики Николају. Ако Христос није жив, нико није жив. Хришћанско учење би онда било „бабско приповедање“. Христос је угаони камен вере наше, јер Он је отворио врата вечног живота за све Своје следбенике, истакао је прота Љуба Аџић. Током своје пастирске службе, прота Аџић, како сам каже, имао је част да буде парох у Лелићу, упозна фамилију Владике Николаја и чује много тога о њему.
– Свети Владика Николај сваку своју проповед почињао је и завршавао аманетом: „Да се Срби сложе, обоже и умноже“. Браћо и сестре, запитајмо се над тим аманетом! Колико има мање деце у Ваљеву… Број оних који се рађају знатно је мањи од оних који умиру. Нисмо се умножили, а кад ће се тек завађена браћа измирити… Владика Николај је толико писао о Србији, толико је страдао. Данас смо се сабрали овде са свих страна, јер он је свесрпски и свеправославни. Притичимо моштима Владике Николаја и молимо га да узмоли Господа да подари мир и слогу роду нашем – закључио је прота Љуба Аџић своје обраћање речима из Тропара Светом Владики Николају.
Извор: Епархија ваљевска/Православие.ру
Колико љубави према Владики Николају постоји у српском народу говори и данашњи број свечара. Поред лелићке братије, колач су преломили и свештено братство Храма Васкрсења Христовог, Основна школа „Владика Николај“, прва у земљи која је понела његово име, пријатељи манастира из Цириха Коста Илић, Драган Стевановић и Новица Васић. Домаћин ктиторске славе Лелића 2020. године биће Светосавска омладина српских студената из Цириха. Увек се у међувремену јави још људи. Није лако све набројати, уз осмех каже игуман Георгије, који је и ове године био изврстан домаћин бројним намерницима.
Свештеник Ненад Илић: Слава
Христос васкрсе!
Кад сам открио своју веру, наравно да сам одмах почео да читам владику Николаја. И много ми је значило.
Али Николају су ме заправо приближили други. Други су ми тражили да правим о њему представе, пишем књигу, снимим филм. Хвала им због тога. Бавећи се Николајем постао сам његов рођак. И било је потпуно природно да узмем да га славим поред Светог Алимпија мојих предака као породичну славу.
Наше сродство се ојачало тиме што ми се отац пре три године упокојио у навечерје славе Светог Николаја Српског. Предао сам га Светом на старање. Телесни род духовном роду.
Први пут нисам за славу Светог Николаја са својом породицом. Они славе у Београду, а ја нисам чак ни у мом новом месту боравка, у Холандији, него у седишту Западноевропске епархије, у Француској, због састанка епархијског управног одбора.
Гледам ову фотографију његове америчке усељеничке картице. И ја сам сличну добио у Холандији.
Извор: ФБ свешт. Ненада Илића
Радећи на филму о њему бавио сам се и његовим животом ван Србије, у избеглиштву. Цитирао његове чувене речи: „кад кућа гори, пожар се не гаси изнутра“…
А сад сам некако и ја на његовом путу. Околности данас нису исте, мени је лакше него старом Николају заљубљеном у Србију. Мада и ја волим Србију много више од свих ових западних земаља. Али често посећујем своју вољену земљу, и тешко да ћу се икада од ње одвојити као што је то велики Николај морао. Доживотно.
Овде, далеко од Србије, увидео сам да Николај није само највећи у нашој цркви после Светог Саве, није само светитељ заштитник моје породице, неко пре свега свети заштитник целе српске дијаспоре.
Честитам славу свима који славе Светог Николаја. Честитам славу целој српској дијаспори на свим меридијанима – Пренос моштију Светог Николаја у Србију, повратак Светог Николаја у Србију, водича свих оних стотина и стотина хиљада Срба који би макар у смрти хтели да се врате у Србију у којој због наших греха и незахвалности није било за све ни посла ни места.
А то што се Свети Николај после дугог избеглиштва вратио у Србију нека да свим Србима веру у то да под његовом заштитом Србија неће никада пропасти. Страдаћемо, дотакнућемо дно, али пропасти са Христом и Светим Николајем нашим великим заступником код Христа – нећемо.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)
Жарко Видовић: Свети оци Јустин и Николај о Европи
Св. владика Николај и св. авва Јустин (Извор: ФБ страница Жарко Видовић)
Отац Јустин и отац Николај нису осуђивали Европу и њене благодати: демократија – схваћена, наравно, као власт закона о праву и достојанству личности човека, сваког човека! – то је благодат. Али ући у Европу и прихватити ту историјску благодат није могуће ако при томе у Европу не унесемо и себе, своју целину вере и предања, православље.
Отац Јустин и отац Николај нас опомињу да при уласку у Европу не заборавимо ко смо, јер су већ видели како је наша световна интелигенција подлегла заблуди да нашем предању и вери није место у Европи, те да наша европска оријентација тражи да се одрекнемо и вере и предања. Било је у томе ставу наше интелигенције и неког одсуства самопоштовања, неког неразумљивог додворавања управо оним снагама које никад – ни овде код нас, на нашем тлу! – нису показивале разумевање ни имале слух за демократију као поштовање права достојанства личности сваког човека!
Жарко Видовић, “Икона и појам”
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Жарко Видовић)
Categories: Преносимо
Оставите коментар