Аутор одлуке јавност није удостојио етимолошког, семантичког и симболичког објашњења имена Покољ. Зато сматрамо да овакав приступ није озбиљан, а ни методолошки оправдан
Фото: Сајт Центра за истраживање рата РС
Представници појединих научних и стручних институција у Републици Српској изразили су сагласност са ставовима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, изнесеним у документу: “Мишљење на иницијативу Удружења грађана /УГ/ Јадовно 1941. о преименовању геноцида над Србима у НДХ”.
У саопштењу Катедре за националну савремену историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, Катедре за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и Јавне установе “Спомен подручје Доња Градина” наводи се да је према овом документу одлука Удружења грађана “Јадовно 1941.” спорна са најмање три аспекта посматрања – историографског, културолошког и националног, те су позвали институције Републике Српске и цјелокупну српску јавност да овај документ одбаце као штетан и непотребан.
“У Републичком центру правилно су резоновали да се ‘покољ може дефинисати као акт тренутног развоја ситуације, афекта, освете и обично је догађај који траје краћи временски период, нужно без дугорочног развоја и понављања, што се, свакако, не може рећи за злочин геноцида’. Као и да он ‘може бити и акт појединца или мале неорганизоване групе, док геноцид то није'”, истиче се у саопштењу.
Овај појам, објашњено је, представља означење нижег степена злочина од оног који је извршен над српским народом у НДХ, а његова примјена би неминовно унијела забуну у научна истраживања, прије свега, при компарацији различитих категорија злочина.
“Аутор одлуке јавност није удостојио етимолошког, семантичког и симболичког објашњење предложеног имена. Зато сматрамо да овакав приступ није озбиљан, а ни методолошки оправдан нити усклађен са савременим рехуманизујућим трендовима културе памћења, а истовремено је и у супротности са темељним вриједностима српске духовности и националне културе у цјелини”, наглашава се у саопштењу.
Из ових институција наводе и да су сагласни са закључком да “уколико би била прихваћена одлука о преименовању геноцида над Србима, тако да из имена, симболички, истиснемо сам термин геноцид, суочили бисмо се са најмање двије негативне посљедице”.
“Прва би била у чињеници да би српски научници изгубили могућност да пред међународном јавношћу, свједочећи о процесима из прве половине 20. вијека, а геноцид над Србима у НДХ је у њиховом средишту, покажу изузетно слојевите процесе и међунационалне односе.
Друга, која произилази из ових чињеница, јесте да би само биле ојачане међународне и регионалне снаге које протежирају политичку тезу да се на југословенском простору догодио геноцид, онај над муслиманским/бошњачким народом током деведесетих година 20. вијека”, образложено је у саопштењу.
Комплетан текст “Мишљења на иницијативу Удружења грађана /УГ/ Јадовно 1941. о преименовању геноцида над Србима у НДХ” можете преузети ОВДЈЕ.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Срна/Сајт Центрa за истраживање рата РС, 25. 4.2 019)
Categories: Вести над вестима
Слажем се да термин “Покољ” није задовољавајући. Он недовољно илуструје стравичне размере геноцида над Србима, и његово увођење сада би само изазвало пометњу.
Геноцид звати оним што јесте – геноцидом – и при сваком помену истаћи ко су жртве, а ко починиоци.
Genocid ili istrebljenje. Nikako slabija reč “pokolj”
Мајо, “истребљење” би свакако био бољи предлог, али с обризом да та реч није лако изговорива несловенима, због гласова “љ” и “њ”, сматрам да решење није идеално. Ваљда циљ и јесте да свет сазна о овоме. Уосталом, једино се термин за геноцид на Јеврејима, који је упечатљив и лако изговорив, активно користи у свету – остали термини се користе само у домаћој употреби.