Амбасадор САД је ђацима приказивао слајдове са географском картом Србије без Косова и Метохије. Када су видели слајдове г. Скота Ската, ученици су почели да узвикују „Косово је Србија!“
Извор: Твитер/Вечерње новости
Недавно се амерички амбасадор у Србији, Кајл Скот (он више воли да га – бар код нас – зову Скат), нашао у жижи интересовања наше јавности када је изјавио како би Београд и Приштина требало узајамно да се признају (као да је Србија држава од јуче и да јој је то признање потребно), да би затим скренуо пажњу на себе испадом у Основној школи „Жарко Зрењанин“ у Апатину за време квиза „US Geography and Me“.
Иако није јасно каква је веза између географије САД и Србије, г. Скот Скат је ђацима приказивао слајдове са географском картом Републике Србије на којој нема Косова и Метохије.
Када су видели слајдове г. амбасадора, ученици су почели да протестују и узвикују „Косово је Србија!“, али се г. Скат Скот није збунио нити покушао да им објасни своју мисао, већ је једноставно уклонио слајдове са очерупаном Србијом и мирно наставио своје излагање као да се није догодило ништа необично. није било никаквог неспоразума. Сасвим је могуће да он није ни очекивао да ће му ученици пљескати због слајдова које им је показао, већ је само покушао да им пошаље жељену поруку, по систему АПП (Ако Прође – Прође).
За настојање америчког амбасадора да нашим ђацима шири каубојску пропаганду своје земље можда јавност и не би сазнала да се нису побунили и ђачки родитељи па се случај испирања мозга Апатинцима нашао и на страницама неких новина. Недуго после Апатина, неуморни г. Скот Скат обрео се у Крагујевцу, где је студентима Правног факултета одржао предавање о политици САД према Србији, донацијама које стижу из његове земље и Русије: објашњавао им је своје виђење стања у нашим медијима, а, не треба ни помињати како је говорио о Русији, која је увек била и остала највећи трн у оку Америке, „чувара светског мира и поретка“.
Захваљујући му на предавању, студенти су му поклонили географску карту Србије и фотографију трогодишње Милице Ракић из Батајнице, која је погинула у НАТО-бомбардовању 1999. године.
И то није било све.
Један студент позвао је своје колеге да подигну руку ако мисле да је предавач говорио истину, али се ниједна рука није подигла увис. Што, опет, искусног пропагатора каубојских идеја његове земље није збунило, нити је много вероватно да се за који дан неће поново појавити на неком трећем скупу у својству предавача српској омладини.
Почетком 17. века, енглески песник и дипломата Хенри Вотон написао је да је „амбасадор поштен човек који је послат у иностранство да лаже за своју земљу“.
Колико ће се сваки од њих он прославити својим лагањем, разуме се, зависи од његових минхаузеновских способности, али док је Србији основаца из Апатина и студената из Крагујевца тешко да ће г. Скот Скат или неки његов наследник бити задовољан својим успехом.
Categories: Судбина као политика
Оставите коментар